Piše: Ana Stefanović
Na poslednjoj Beogradskoj nedelji mode Iva Soković nam se predstavila kolekcijom Modern Angels Like Us, koja kombinuje čvrsto ukrojeno sa „slobodno puštenim“, mat materijale sa sjajnim, crno sa srebrnim i sivim. Njena dizajnerska dark vizija uvek je posuta sa malo zvezdane prašine.
Koji komad izdvajaš kao najkarakterističniji za svoj dizajn?
To su jakne i kaputi sa masivnim kragnama i konstrukcijom korseta. Trudim se da dizajniram jakne koje se mogu interpretirati i nositi na više različitih načina i koje su same za sebe centralni komad jedne odevne kombinacije.
Koje druge oblasti umetnosti te najviše inspirišu?
Muzika, film i književnost. Najviše muzika, koja me pokreće, menja mi percepciju i pomaže mi da odredim atmosferu kolekcije.
Koliko su ti važni komentari drugih na tvoj rad? Koliko se prilagođavaš sredini, tendencijama?
Za sada još uvek ne moram da se prilagođavam i koristiću taj luksuz dok god budem mogla. Mala doza lične neprilagođenosti upravo je to što daje pečat mom dizajnu. Tendencije su mi veoma bitne, ali ne stoprocentno. Dobro ih proučim i pregledam, i ipak svoj rad, ma koliko ličan on bio, stavljam u okvire tendencija. Na moj rad utiču samo komentari ljudi čije mišljenje cenim, a takvih je malo.
Šta je najteži, a šta najzanimljiviji deo tvog posla?
Haotična organizacija posla. Moje radno vreme je nekako uvek i u stanju sam bukvalno sve da podredim poslovnim obavezama. Teško je realizovati modele jer je u Srbiji izazov nabaviti odgovarajuće materijale, kompromisi su neminovnost. Spajanje često međusobno vrlo različitih, čak suprotnih elemenata inspiracije u jedan skladan koncept naporno je i zahtevno, ali veoma ispunjava. U stvari, sve mi je zanimljivo u mom poslu, možda samo malo više volim onaj momenat kada ugledam gotov model na vešalici, i fotografisanje.
Šta je po tvom mišljenju poslednja najveća/najuticajnija promena u modi?
Velike promene koje su se dešavale u modi u dvadesetom veku nešto su sa čime moja generacija dizajnera oduvek živi i šta prihvata kao datost, povremeno i nesvesna njihovog značaja. Genijalni dizajneri su u protekla dva veka uspeli da postave i prekrše pravila na kvalitetan način, da obrišu granice. To sa jedne strane ostavlja malo nade, ali ono u šta možemo da se uzdamo jeste validacija naše individualnosti na tržištu. Danas je pred dizajnerom težak zadatak- konzument mode je jači i slobodniji nego ikada pre, nije lako privući mu pažnju i zadržati je, jer je i sam sposoban da stvara, sklon je kršenju pravila, informisan je, mnogo toga mu je dostupno. Tako su danas modne revolucije manje konkretne i trenutne, a više postepene i uglavnom se tiču aspekata mode koji nisu u vezi s dizajnom. Bićemo ih u potpunosti svesni kada prođe određeno vreme i osvrnemo se na prošlost.
Kako komentarišeš sve veći procvat konceptualne umetnosti?
U eri rapidnog tehnološkog razvoja, sve većem broju umetnika, pa i onima koji to nisu, dostupne su tehnike koje vizuelnost brzo i lako dovode do perfekcije. Ono što nije i nikada neće biti dostupno svakome jeste kreativan um. Mislim da je zbog toga upravo koncept karta na koju se češće igra, jer je dobar koncept zaista retkost, nešto što je univerzalno i što može da dopre do svakoga.
Najvažnije što si naučila o dizajnu?
Imam utisak da o dizajnu najviše učim baveći se oblastima koje nisu u direktnoj vezi s vizuelnim i materijalnim. Naučila sam da je sasvim ispravno da manje gledam oko sebe, a više u sebe dok radim, jer na taj način dolazim do onoga što je samo moj izraz. U svakom slučaju, mislim da sam tek počela da učim.
Kako dizajn menja svet?
Dizajn je sredstvo izražavanja, moć ubeđivanja, znak raspoznavanja, statusna odrednica i još mnogo, mnogo toga. U stvari, ne mogu da se setim načina na koji dizajn ne menja svet.
Gde vidiš sebe kao modnog dizajnera za deset godina?
Volela bih da stvorim brend koji će jednog dana imati veliku proizvodnju i postati neka vrsta moderne klasike. Moguće je da ću početi da se bavim dizajnom aksesoara. Volela bih da sarađujem sa nekoliko stranih muzičara koje volim.
