Sanja Miletić: Devojka iz susedstva koja već 14 godina ima uspešnu modeling karijeru

Čini nam se da ne preterujemo kada kažemo da ne postoji devojčica koja u detinjstvu nije bar jednom poželela da postane manekenka kada poraste.

U želji da vam približimo ovu profesiju, i to iz ugla devojke koja je već 14 godina u ovom poslu, radeći revije za Comme de Garson, Annu Valerie Hash, Versace, kao i editorijale za magazine Official, Gala, Marie Claire, Parati, Vogue…, pričali smo sa našom manekenkom Sanjom Miletić koja poslednjih godinu dana radi isključivo u egzotičnom Čileu.

Kada si i kako uplovila u manekenske vode i da li je to bila jednostavna odluka, odnosno da li si se uopšte dvoumila?

Još od osnovne škole sam bila kao i većina devojčica zainteresovana za manekenstvo pa sam se prijavila prvom prilikom na Elite Model Look. Nažalost, iz finansijskih razloga koji su podrazumevali jako skup book, morala sam da odustanem. Srećom nakon nekog vremena, kada sam imala 16 godina, pojavila se nova modeling agencija, sada već jedna od najpoznatijih u regiji, FOX, koja je baš u mom rodnom gradu Jagodini objavila kasting na koji sam otišla na nagovor drugarice. Tako je sve počelo.

Samo godinu dana nakon što si otkrivena, otputovala si u Pariz u kom si provela jedan prilično dug period. Da li je Pariz stvarno Meka kada je u pitanju moda i kakve utiske nosiš iz tog perioda?  

U Pariz sam prvo otputovala samo na 3 meseca, privremeno, i tek kada sam završila srednju školu i počela da studiram, definitivno sam se tamo preselila sa nepunih 23. Francuska prestonica je neverovatan grad, ali nije jedini modni grad u kom možete da započnete karijeru, iako je itekako dobar za portfolio jednog modela, zbog stvaranja imidža, imena, kontakata… Često volim da kažem da “onaj ko nije radio u Parizu, nikada se i nije bavio ozbiljno ovim poslom”.  Raditi u Parizu je krajnje uzbudljivo, ali i jako naporno. Potrebno je dosta strpljenja, profesionalizma, rada…ali takva su pravila, uzmi ili ostavi.

Bila si vrlo mlada kada si otišla u inostranstvu. Koliko ti je bilo teško tada bez porodice i koliko je bitna podrška najbližih za uspeh?

To je nešto najteže u ovom poslu na početku, toliko da sam u jednom trenutku pomislila da to nije posao za mene. Kada odete tako mladi, bez životnog iskustva, nedovoljnog znanja jezika, u jedan kompletno drugačiji svet, iz roditeljske kuće u neki pariski hotel, teško je. Treba izdržati mnoge pritiske, to je jedan od razloga zašto ne može svako da bude model. Što se tiče podrške, ona je jako bitna, jer svi imamo uspone i padove, trenutke kada sumnjamo u sebe, a koliko god da upoznate nove ljude, uvek ćete želeti da popričate o problemim, o onome što vas mori sa onima koji vas poznaju od malena. Porodica i prijatelji su vaša baza i kutak gde možete da se sakrijete od svega u bilo kom trenutku karijere…

Famozni book, odnosno portfolio modela često se spominje kao lična karta bez koje nijedan model ne može da radi. Šta čini jedan dobar book i da li je moguće bez njega pronaći posao?  

Ne, nemoguće je da pronađete posao bez book-a. Klijenti moraju da vide vaše slike da bi videli vašu mogućnost transformacije, koliko ste slobodni ispred kamera…To bi bilo isto kada biste pitali slikara da li može da naslika sliku bez boja. No way. Book ukratko predstavlja vašu karijeru, on je vaš CV i pokazuje šta ste do sada radili, dokle ste stigli. Dobar book mora da sadrži što raznovrsnije fotografije. Vaše slike iz magazina, naslovne strane, kampanje i sl. Ali da biste imali dobar book, prethodno morate da uradite brdo test fotografija,odnosno shootinga kako mi to u modeling svetu zovemo, od kojih polovinu sigurno nećete iskoristiti jer neće sve ispasti dobro. Iako test shooting organizuje agencija koja pronalazi ili predlaže fotografa koji će vas slikati, mi manekenke plaćamo snimanje…

Koji savet bi volela da ti je neko dao na početku karijere?

Da se naoružam strpljenjem. Da ne uzimam stvari previše k srcu, lično, odnosno da budem manje emotivna. Da imam više poverenja u modni svet i prosto da se informišem o modnom svetu (kako funkcioniše modni svet, šta da očekujem i sl.)

Pa kako funkcioniše modni svet? Da li je moguće da sama pronalaziš angažmane, ili ti je jednako kao book obavezna modeling agencija koja će ti pronalaziti poslove?

Da objasnim malo bolje. Svaka nova devojka koja se otkrije na nekom kastingu, aerodromu, u prolazu ima svoju matičnu agenciju (bazu) koja je šalje dalje, gradeći njenu karijeru tako što joj pronalazi razne poslove, internacionalno i regionalno. Nakon odlaska u inostranstvu svaka manekenka može da ostane u toj matičnoj agenciji ili da sporazumno raskine ugovor a potom potpiše nov za neku koja ima bazu u inostranstvu. Ja sam upravo to uradila kada sam prešla u Pariz, ostajući i dalje u dobrim odnosima sa ekipom iz Fox Beograd.

PageBreak

Već neko vreme radiš isključivo u Čileu. Šta je prelomilo da napustiš Evropu i odeš u jednu latinsku zemlju o čijoj modi se relativno malo zna?

Pa znate kako. Ja nikad nisam bila od onih koji su želeli da se bave modelingom ne bi li paradirali kako su manekeni, kako su uspeli u žiovtu. Posle duge karijere u Evropi, umorila sam se od Starog kontinenta i poslova koji su se tu vrteli i poželela sam da se ostvarim na nekom drugom mestu. Kada mi se pružila prilika da u Čile otputujem poslom na neki duži period, otišla sam. U Čile možete tako lako da se zaljubite: sunce, okean, divno vreme,  pozitivan i prijateljski nastojen narod. Što se tiče modnog sveta, Čile je odličan jer se moda tek razvija što je za mene izazov, pri tom nije stresan i napet kao u većini evropskih zemalja. S obzirom da sam više na kraju nego na početku karijere, Čile sam izabrala ne samo zbog izazova u modeling svetu i neke promene, već i zbog uživanja. Odlučila sam da svoje poslednje godine u modelingu provedem onako kako ja želim. Inače,Čile je ekonomski vrlo jaka zemlja i stalno je u porastu, tako da nudi  odličnu perspektivu za sve mlade ljude i jako dobar kvalitet života…      

Kojih beauty principa se pridržavaš? Kako neguješ svoje telo?    

Aktivna sam osoba koja je stalno u pokretu. Prvo dosta pešačim, gde god mogu ja idem peške. Pored pešačenja, idem redovno u teretanu. Nekad odem na neki program (zumba, joga), a nekad samo istrčim i odradim trbušnjake,zavisno od toga kako se osećam, ali sport 3-4 puta nedeljno obavezno, takođe posećujem hamam (tursko kupatilo) 2-3 puta nedeljno…  Što se tiče lica, tu dosta koristim francusku kozmetiku, najviše La Roche Posay i Avene koje možete samo da kupite u apotekama što mi daje  dodatnu sigurnost da je proizvod dobar jer znamo da sve što dolazi iz  apoteke se prvo testira dobro pre plasiranja. Takođe uvek pri ruci imam kremu Pantenol koju koristim kada osetim da mi je lice jako umorno od previše šminke. I nikada, ali NIKADA ne ležem sa šminkom. Isto tako redovno, jedanput ili dva puta nedeljno koristim masku i piling za lice, a jedanput godišnje odradim seanse mezoterapije i mikrodermoabraziju. Oba tretmana isključivo radim u Srbiji jer samo domaćim dermatolozima verujem, nekako sam sigurnija.

Iako se tendencije menjaju, evidentno je da još uvek revije i editorijale nose skinny modeli, zbog čega sve manekenke neprekidno kontrolišu svoju težinu, a u želji da budu što mršavije mnoge i oboljevaju često od anorekcije i bulimije. Da li si ti stalno na nekoj rigoroznoj dijeti?

To je jedna od najvećih predrasuda u svetu modelinga. Prvo, dijeta ne znači izgladnjivanje već pravilan način ishrane, zavisno od efekta koji želite da postignete. Drugo, svi “sportisti” su na dijetama, ali to znači samo da imaju striktno oformljenu ishranu. Naravno, ako pojedete u 11 uveče 500 gr čokolade i pola kg hleba, da ćete se ugojiti. Modeli imaju pravilnu ishranu, pravilan način života u kom vode računa da se aktivno bave nekim sportom,  i da ne preteruju sa slatkišima. Takođe, mnoge cure su prirodno mršave, a jako je mali broj onih koje “dijetom” smatraju da ne trebaju da jedu ništa. Ja lično ne poznajem nijednu manekenku koja boluje od bulimije ili anoreksije. Što se moje ishrane tiče, pazim šta jedem i u koje vreme, unosim dosta tečnosti, voća i povrća u kombinaciji sa mesom. Retki su trenuci kada ćete me videti uveče kako jedem pizzu ili hamburger, ali to ne znači da pomenutu hranu ne jedem, već da posle 6 sati uveče ne jedem ni voće, ni slatkiše. Hleb skoro nikad, ili samo ujutru, takođe izbegavam da jedem sosove (majonez, kečap, senf).

Tokom nedavno završenog FW izdanja, u medijima se pojavila vest da je nova miljenica modeling sveta Kendall Jenner pretrpela određenu vrstu torture od svojih koleginica. Sama Coco Rocha je izjavila da ovakvo ponašanje koliko god bilo neprimereno i sramno, je itekako prisutno u bekstejdžu. Da li si ti u svojoj dosadašnjoj karijeri iskusila nešto slično?  

Nisam upoznata sa događajem, ali pretpostavljam da je bila neka neprijatna situacija jer toga ima u našem poslu, kao i u svakom drugom. I to ne dolazi samo od koleginica, nego i od frizera, šminkera, pa čak i od samih kreatora. Fashion week je krajnje napet period sa ekstremno dugom dnevnom satnicom pa je samim tim i stress povećan, naglašen. U tim trenucima, ja se trudim da se skoncentrišem na sebe i okružim pozitivnom energijom jer ima tih situacija, što je sasvim normalno jer ne sarađujete uvek sa ljudima koje obožavate. Međutim, bitno je da uvek ostanete profesionalni i da izbegavate sukob.  

Šta ti je bilo najteže da savladaš u poslu i koji su to izazovi koje svaki model mora da iskusi?  

U početku mi je bilo najteže da prevaziđem svoje neiskustvo jer je u timu sa kojma sam radila bila jedna profesionalna ekipa. Takođe morala sam da naučim da shvatim da nisam “parče mesa” kako sam sebe doživlajvala na početku, jer me je to mišljenje prilično kočilo da se opustim do kraja. I da, nošenje providnih stvari mi je u početku bilo teško. To je za mene bilo bauk kada treba nešto providno da obučem na setup pred nepoznatim ljudima, a onda shvatite da je to krajnje normalno.

Da li se ugledaš na neku manekenku iz sveta modelinga?

Nikada nikada nisam imala nekog favorita u modelingu, ali ako bih morala nekog da izdvojim onda su to definitivno Kate Moss i Gisele Bundchen.

Stalno se napominje koliko je bitno da svaka cura koja uplovi u manekenske vode nastavi obrazovanje. Da li je to stvarno izvodljivo s obzirom da modeling zahteva konstantno da si u poslu ako hoćeš da uspeš i česta putovanja koja ne ostavljaju modelima dosta slobodnog vremena za učenje…

Naravno da je moguće. Uz dobru organizaciju. Devojke počinju rano svoju karijeru, u 14, 15, 16 godini, ali to ne znači da prestaju da se školuju ili da nemaju vremena za to. Mnoge cure nastave školovanje u inostranstvu, gde mnoge zemlje daju povoljne uslove studentima koji se školuju vanredno. Nije lako, to priznajem ali je moguće. Sve zavisi od vas i vaše volje.

Koliko su istinite priče  o seksu i drogama u svetu modeling? Da li je to baš kliše koji prati modeling ili ipak ima delimične istine?  

Ne znam šta da vam odgovorim na ovo pitanje, a da bude tačno. Ima i jednog i drugog, ali ne vidim da je to u puno većem broju nego na bilo kojoj žurki, ovde kod nas ili u svetu. Ako želite da uzmete neki opijat, uzećete ga bilo gde i bez obzira na posao kojim se bavite.  

Šta posle? Znamo da je modeling pitanje trenutka, ali da svakako nije životno opredeljenje i da je potrebno paraleno sa manekenskom karijerom stvarati temelje za budućnost. Koji su tvoji planovi?

Kao što sam gore navela, imam još par dobrih godina u ovom poslu, što ne znači da se posle toga isto neću baviti modelingom. Idealno bi bilo da se ukoliko to moje fizičke mogućnosti dozvole da nastavim da raduckam kao model sa strane, a započnem nešto svoje, ali sve u svoje vreme. Pošto još ništa nisam definisala konkretno, ne bih o tome više da pričam, ali svakako planiram da se fokusiram na modni svet zato što je to područje koje najbolje poznajem.

I za kraj, da li je manekenstvo stvarno posao iz snova?

Uf, to je krajnje individualno pitanje. Ja na primer nikada ne bih mogla da budem hirurg, ali opet to je nekome posao iz snova. Za mene modeling to jeste. Posao iz snova koji obožavam. Nije mi teško da radim i 15h dnevno, to vam je jasan pokazatelj koliko volim svoj posao. 

Tekst: Ana Dodig