Iranka koja je bila prava prva dama arhitekture je preminula od srčanog udara u bolnici u Majamiju u kojoj se nalazila na lečenju bronhitisa. 

Među njenim najupečatljivijim arhitektonskim delima nalazi se London Aquatics Centre (korišćen za Olimpijadu 2012), zatim Vitra Fire Station u Weil am Rhein (Nemačka), Opera House u kineskom gradu Guangzhou, londonska galerija Serpentine Sackler Gallery, kao i impresivan muzej The Riverside Museum u Glazgovu.

"Drago mi je što sam inspirisala mnoge dame da se oprobaju u arhitekturi. Danas ima toliko talentovanih žena koje stvaraju u ovoj sferi i to me čini posebno srećnom," izjavila je Zaha kada je primala nagradu Britanskog instituta za arhitekturu (Royal Institute of British Architects Gold Medal), početkom godine.

"To ne znači da je meni bilo lako. Nekad su izazovi bili ogromni, činili su se nedostižnin, neostvarivim. Ali poslednjih nekoliko godina desile su se promene koje su mi olakšale projekte."

Hadid je odrasla u Bagdadu u kom je studirala na Američkom univerzitetu (American University of Beirut) pre nego se prebacila na Architectural Association School of Architecture u London.

Nakon studija, Zaha je radila kod svojih bivših profesora, Rema Koolhaasa i Elije Zenghelisa u njihovoj firmi u Holandiji, u kancelariji za velika zdanja, da bi partner istih postala 1977. godine. Dve godine kasnije, Hadid shvata da ima dovoljna znanja i kontakata da pokrene svoju firmu, Zaha Hadid Architects, u britanskoj prestonici.

Titulu "Dame" dobija 2012. godine, i to najviše zahvaljujući impresivnim zdanjima koja se nalaze od Njujorka do Azerbejdžana, ali i liniji nameštaja i nakita koje je radila uporedo sa osmišljavanjem spektakulranih građevina. 

Mnogi teoretičari njen rad karakterišu kao barokni modernizam. Kao što su barokni arhitekti, poput Borominija, zamenili renesansni koncept perspektivne arhitekture idejom o uzvišenom pokrenutom prostoru, tako Zaha Hadid svojim projektima razbija formalizam modernizma i pronalazi način da se odvoji od dominirajuće postbauhaus estetike. Rušenjem osnovnih postulata arhitekture – zidova, tavanica, zadnje i prednje fasade, pravog ugla – ona dolazi do arhitektonskog minimuma, iz kojeg, ponovnim okupljanjem svih elemenata stvara „novi fluidni način prostornosti“. Prostor s mnogostrukim perspektivnim tačkama i fragmentarnom geometrijom, kao osnovnim sredstvima njegovog oblikovanja, predstavlja arhitektonski izraz dinamičnosti savremenog načina života. 

Saradnja sa različitim modnim kućama stvorila je za Zahu Hadid mogućnost da ideje o prostoru izrazi kroz različite medije. U saradnji sa brazilskom firmom za izradu obuće Melisa, Zaha Hadid dizajnirala je jedinstveni par cipela „bez šavova“, čiji je oblik baziran na fluidnim organskim konturama ljudskog tela i evocira potrebu stalne transformacije i pokreta. Saradnja Hadidove na Lakost projektu za kolekciju proleće/leto 2009 započela je izradom digitalne verzije čuvenog logoa, koji je potom prenet na strukturu dinamične fluidne mreže. Još jednu interpretaciju čistog arhitektonskog jezika predstavljaju jedinstveni komadi Selest nakita koji je Zaha dizajnirala za kuću Swvrovski. 

Iskoraci koje forme viđene njenim vizionarskim očima prave u oblasti arhitekture postali su inspiracija brojnim dizajnerima. Tako je Karl Lagerfeld naručio od Zahe Hadid projekat inspirisan čuvenom „Šanelovom“ ženskom torbicom iz 1955, koji bi trebalo da, kao prenosiva struktura, promoviše „Šanelove“ proizvode širom sveta. Mobilni izložbeni paviljon, koji se sastoji iz kontinuiranih lučnih elemenata, izražava poptuno nove geometrije i kvalitete arhitekture i dizajna. Upravo tu skulpturalnu vrednost paviljona, Lagerfeld je definisao „kreacijom zadivljujuće imaginacije njenog autora“.

izvor: b92.net

Zapratite ELLE na Viberu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>http: //www.viber.com/ellesrbija