Žena, majka, kraljica: Kakav je odnos prema zaposlenim majkama istražuju Duška Jovanić i Maja Uzelac

Pokušale su da utvrde šta sve u jednoj istoj ženi čini sveto trojstvo Žena-majka-kraljica; da li to redom mora, i najzad - da li uopšte može.

Duška: Jeste li vi to pokazali svima, slikali, stavili odgovarajući hashtag?

Danijela: Još je sveže. Samo da završimo ovaj razgovor i to odmah ide na društvene mreže - ako ga nema na Instagramu, kao da se nije desilo.

Maja: Da li ti se tamo dešavaju i neke neprijatne stvari kad to okačiš, ili svi kažu: Jao, divno?

Danijela: Ja podržavam i ljude koji ne žele da dele taj deo svoje privatnosti, sa druge strane - ne možete dete da sakrijete, to je kao da mu svako jutro stavljate masku na lice i vodite ga u vrtić. Sa mog stanovišta, to je potpuno čudno. Ne znam, ja se stvarno ponosim svojim detetom, kao prava srpska majka.

Jelica: Ja sam više na Faceboku - ali, svako ko krene na društvene mreže, mora da zna - kad okačiš nešto, to vidi i susedni svemir. 

Duška: Jelica pre stavi na Facebok ajvar od cepkanih paprika i  mnogo sarmi, nego svoju decu, kojom se pohvali samo kad je neki izuzetan uspeh. Ali, ja te sarme ne mogu da zaboravim.

Jelica: Ja ih stavljam manje, jer su veliki i sad to ne zavisi više od mene. Kažem svojoj ćerki: „Vidi što si slatka“, a ona: „Jesi normalna, vidi ovde mi ovo štrči, a ovo...“  To su sad problemi druge vrste.

Maja: A kako, Mia, tebi deluju svi ti ljudi sa decom po profilnim slikama, sa sto dečjih slika na sat?

Mia: Ja sam prestala s mnogim svojim drugaricama da se družim od kad imaju decu, prosto su prioriteti na drugom mestu. I to je u redu. Meni se deca prosto nisu desila. Čak sam mislila da ću ih imati.

Maja: Kao što su se meni desila. Ja nisam nešto posebno mislila da ću ih imati.

Duška: Ja sam mislila da Maja Uzelac nikad neće imati decu. Kad sam je videla sa stomakom, zvala sam Lunu Lu i pitala: „Da li je ovo realno?!?“

Mia: Da, stvari se prosto dese i pomere te na neku stranu. Dok sam imala psa, družila sam se s kučkarima.

Maja: Ti možda više nisi u godinama da te gnjave: „Kad ćeš, da l’ ćeš...“

Mia: Konačno su me ostavili na miru.

Danijela: To je stvar društva i naše kulture. Od kad se rodimo, postoje neka očekivanja od nas.

Duška: Da se ostvari nečiji tuđi san.

Jelica: Nije to vezano za geografiju, to je mnogo šire - kad se rodimo, mi dobijemo čip s porukom: razmnoži se.

Danijela:  Poštujem iskustvo, ali, sedam godina sam živela u Americi i nisam stekla takav utisak. Njihove porodice nisu uopšte toliko involvirane u život svog deteta. Stvarno, niko im se ne meša, niko ih ne pita: „Kad ćete prvo, kad ćete drugo?“ Mislim da smo mi ipak tako vaspitavani. Povezanost je lepa, ali previše sebi dozvoljavamo.

Maja: Na kraju, imam utisak da su tu svi poniženi i uvređeni - i ovi koji nemaju decu, jer društvo im visi nad glavom, i ovi koji ih imaju - jer njihovo ponašanje nikad nije dovoljno dobro, ni primereno, za, recimo, mladu majku.

Jelica: A tek za matoru majku! Kad je mlada, ajde, mlada je, može da radi šta hoće.

Svi: Ma, nije!

Ostatak pročitajte na sledećoj stranici:

PageBreak

Maja: Ima ta kolumna koju je pisala u susednoj državi Jelena Veljača, kao mlada majka koja se tek porodila.

Danijela: Da, ako je vide u kafiću: „Bože, šta će ona u kafiću, zar ne doji bebu?“

Maja: Kylie Jenner slično je prošla kad s pojavila na Coachelli, na festivalu. Zgroženi posmatrači na sve strane.

Duška: Njoj su to još i oprostili, ali Veljači ne. Na tu kolumnu, gde ona traži prava za majke koje rade i time se još i hvale, bili su najpogubniji komentari samih žena.

Jelica: Žene uvek budu najotrovnije. To je čista konkurencija. A, ima tu još nešto - ta ideja da žena, čim rodi, navlači gaće i istrčava na pistu - i onda se svi bave time: sram je bilo, koliko joj je dupe. Aman, pustite ženu pet minuta, rodila je bebu. Ne, ona mora pod miškom da ljulja bebu, a drugom rukom da diže tegove, ne bi li bila najbolja riba u gradu. 

Danijela: Ja sam vrlo brzo morala da se vratim na posao, jer vodim firmu, i određen broj ljudi živi od toga. Ali, u to sam ušla svesno. Nije da se hvalim, niti osuđujem žene koje koriste puno porodiljsko od godinu dana - imaju prava na to, ali ne razumem one koje pokušavaju da ga produže lažnim dijagnozama deteta. Ja sam na porođaj otišla sa posla - sela sam u auto i otišla u porodilište.

Maja: Znači, ti kao naše prababe  što su na njivi „izrađale desetoro dece“.

Jelica: Da, samo niko ne kaže koliko su sahranile.

Danijela: Okej, u svojoj kancelariji imam i klimu i grejanje, ne bih se poredila ni izigravala žrtvu, ali - osuđivali su me non-stop. Nego me baš briga. Kad pogledam svoje dete, vidim da moj suprug i ja radimo odličan posao. Mi smo jedna normalna porodica i, bez obzira na to što smo poznati - neki manje, neki više - živimo bez pompe i neke velike pomoći.

Jelica: I mi smo bili geografski ometeni, u Ljubljani, bez ikakve pomoći.

Maja: Okej - Duška, Mia, kad vi ovo sve slušate, da li vam nedostaje? Vidite li to sad kao nešto što niste postigle, a trebalo je, ili zvuči kao robija?

Duška: Ima za to omiljeni izraz u srpskom jeziku koji me izluđuje: ostvarila se kao majka. Šta znači „ostvarila se“? Mislim, jesi li majka ili nisi? Nekada sam se šalila da bih bila idealan otac. Da sam vrlo raspoložena da budem roditelj, međutim, u tom drugom kapacitetu. 

Maja: Evo, Jelica se postulirala kao profesionalna majka, ako neko ima kredibilitet u tom smislu, to je valjda ona.

Jelica: Ja mislim, kad neko pročita ove knjige, shvati da je upravo suprotno - jer, ovo su knjige o roditeljskim blamovima. Ali, stvar je u tome što se svi foliraju. Kad pitam drugarice: „Je l’ spava neko noću?“ Daaa. Sve bebe spavaju od devet do šest, samo moje skaču ko kenguri celu noć. Jesam li ja najgora majka na svetu?

Danijela: Ni ja nisam imala tu sreću.

Jelica: Koju crnu sreću? Niko nema tu sreću, nego se svi prave. Moje knjige su o tome. Za sve stvari koje radiš u životu treba ti bar neki kurs, a dete ti ovako daju, bez garancije, bez fakulteta, i kao - samo će ti doći. Ti doneseš bebu kući, počne da plače - nema titla, ni nema uputstva za upotrebu.

Duška: Ne može svako da vozi kola, ali može svako da ima dete.

Danijela: Ja sam jednom prilikom dala sebi za pravo da to kažem u društvu, i to je bio prvi i poslednji put, takve su bile reakcije. Ako neko kaže: „Ja ne želim da imam dete“, to je apsolutno u redu. Treba da mogu da imaju to pravo.

Maja: Ali, oni se mahom osećaju jezivo. Kao da treba da se zatvore u kuću i da ne izlaze. Ali, ni na internetu nije manja drama.

Jelica: Na internetu je veća katastrofa. Pod pseudonimom ljudi sebi dopuštaju svašta. I zato je mnogo lepa stvar na internetu blokiranje.

Maja: Ali, mi smo suočeni i sa državnom kampanjom za rađanje.

Jelica: Pa, dobro, to je u redu.

Mia: Meni je to, na primer, jezivo.

Duška: Teraju nas da budemo srećni, da nam deček Nove godine traje pet meseci, pa još i da rađamo decu. 

Jelica: To rade sve države na svetu. Ako hoćete dobar razlog - neko mora da nam zarađuje penzije.

Mia: Moj porez, kao žene koja sama radi i izdržava jednočlanu porodicu, već ide u Vaše, Vaše i Vaše porodiljsko.

Jelica: Zato će vam se odatle vratiti kao penzija.

Mia: Koja penzija, mislim da ću raditi dok ne padnem.

Maja: Sad, to je jedno pitanje. Drugo je kako ta državna kampanja izgleda, ideja da se rađanje podstiče sloganima.

Mia: „Dosta reči, nek zakmeči“?

Jelica: To nije bitno, bitno je da bi iza te kampanje moralo da stoji ozbiljno sistemsko rešenje. Recimo - ne mogu žene da se ubijaju i prebijaju. 

Mia: Vidim, vrlo smo visoko standarde postavili!

Jelica:  Od prostih pitanja - da li se kolica prodaju na petom spratu bez lifta, pa ću da se porodim na putu do njih, pa do toga da se ženama omogući da rade, onoliko koliko su realno u stanju sa decom - po 4 sata. Time se bavi onaj ko hoće da digne natalitet. I još jedna sitnica - neće sva deca da se rode zdrava. I onda majke idu okolo i prose za pare. A te majke su mahom samohrane, jer kad se desi da je dete teško bolesno, taj otac je obično - tutanj. I, bez tog sistemskog odnosa, takve kampanje ne vode nikuda.

Mia: Nije tačno da ne vode. Vode u dalju polarizaciju, jer u meni činjenica da mi se Ministarstvo kulture obraća na takav način, recimo, izaziva agresiju. Postoji niz razloga iz kojih neko nema, ili ne može da ima decu. I ovaj naš skup mi je malkice čudan jer, kako da kažem - radite, brate, šta hoćete. 

Maja: Jeste. Ali, sad mi pričamo o sledećem - kako to da nijedna od ponuđenih, ili mogućih, opcija, na kraju nije dovoljno dobra?

Duška:  I kad si, na kraju, ipak postala majka, a radiš, ne smeš time da se pohvališ? 

Danijela: Uzmimo dojenje - i ta kampanja je jako gruba jer - neko ne može da doji. A ako može, ni to se ne može na većini mesta.

Jelica: Svi ljudi smeju da jedu gde god hoće, samo bebe ne.

Duška: Da ne pričamo o tome da majka ne sme nigde da stavi tu sliku. Majka ne sme da pokazuje grudi. Druge žene mogu. To nije nikakav problem.

Maja: Drugo, ta očekivanja na temu lepote i fitnesa. Da li bi ti, Danijela, pristala da rodiš da ti je neko rekao da, recimo, nećeš moći odmah posle toga da budeš neviđeno mršava i neverovatno zgodna, već da ćeš, recimo, imati da budeš debela jedno tri godine.

Danijela: Apsolutno. Ja sam svoju karijeru na vrhuncu stavila na pauzu, nije bilo proračuna i taktike, poželela sam u tom trenutku da se ostvarim u ulozi majke - i imala sreće da se tad to i desi.

Mia: Mogu da te prekinem? Rekla si jednu floskulu - ti nisi „u ulozi majke“, ti si majka.

Danijela: Okej, deca nisu naši projekti, nego plod ljubavi, ali mi imamo obavezu i odgovornost prema njima do kraja života, i to jeste naša uloga.

Maja: Kad su Monicu Bellucci pitali kako joj je „u ulozi majke“, ona je - budući glumica koja igra razne uloge, je l’ - rekla da to nije uloga, već smisao života. Ali, ako tako nešto kažete, tek tad ste nadrljali. 

Danijela: Krećemo sve od sebe i onoga kako smo mi odlučile, kao da svi treba tako da rade, sve volimo da smo najbolje.

Maja: Žene uvek predstavljaju da im je lakše nego što jeste, niko da kaže: „Mučim se kao stoka“, a muče se.

Jelica: Osim kad prva priznaš neki svoj blam, a imaš smisla za humor - onda niko ne kaže - baš si glupa, nego sve počnu da izvlače neke sopstvene ispale.

Maja: Tad zaborave da bi trebalo da su Žene-majke-kraljice?

Duška: To je nekako turbo-floskula - da li je to majčinstvo nekakva  moć, ili prirodno stanje?

Danijela: Prirodno, normalno.

Jelica: To je moć - moć da napraviš čoveka. To što si ga rodio, više-manje.

Mia: Evo, ja radim na fakultetu, i imam priliku da napravim ljude. I to jeste velika privilegija, slažem se.

Jelica: Jeste. Ali, nije isto.

Duška: Da li je to poslednji bedem šovinizma? Jer, jednom će svakako i u Srbiji gej parovi imati decu.

Jelica: Zatim - crkva. Taj antiženski pokret, u sekularnoj državi. A kad pričamo o natalitetu - koliko se daje za crkvu, a koliko za decu? 

Duška: Ja sam mnogo puta čula za akcije: Majka sedmoro dece nema posao, nema od čega da živi, hajde da joj pomognemo. Da li se još neko zapita - čemu sedmoro dece?

Mia: Imam empatiju prema deci, mnogo manje prema toj ženi, ali mi smo ipak povlašćene i odlučujemo o svom životu u većoj meri.

Maja: A je l’ vama nekad neko prebaci da ste previše opsednuti tim roditeljstvom?

Jelica: Ne.

Maja: Ali, roditelji su obično mnogo dosadni ljudima bez dece.

Mia: I obrnuto.

Danijela: Ja ne volim da sam lažno skromna i mislim da sam jako zanimljiva svojim prijateljicama bez dece.

Mia: Prosto, većina priča je iz tog domena.

Danijela: Ja sam u tom periodu jedva čekala da izađem i da ne pričam o detetu.

Mia: Pa dobro, neke moje drugarice su zauzele te teme, i ja sam videla da je njima takođe potpuno nezanimljivo šta se meni u životu dešava.

Duška: E, to je tačno. Ni naše teme, Mia, ne interesuju druge ljude. Jer i mi gušimo okolinu.

Danijela: Sele smo na kafu, hajde da pričamo o lepim noktima, lepom vremenu.

Maja: A onda staviš te nokte na Instagram, pa te pitaju: Čekaj, kad ti stigneš da se baviš noktima, imaš dete od tri meseca?

Mia: A što nas zanimaju takvi komentari?

Jelica: Ima tih hejtera, i oni će reći nešto loše, stavio ti kuče, dete, nokte ili dugu.

Duška: Ali, može nekad to i da me podigne, ne da me pogodi. Pre nekog vremena učestvujem ja tako na nekoj modnoj reviji, više veteranski.  Dođem kući, podigli slike Na Instagram i neki dečko nam poruči: „Šta se folirate po revijama, idite kući i rađajte!” Htela sam čoveka da vodim na večeru, jer je to za mene kompliment, makar bio šovinistički.

Mia: A kako mi to pričamo o deci, a ne pričamo o muškarcima? Kako da kažem, spomenite te svoje partnere. Ja sam prelomila da neću rađati kad sam shvatila da veza ne ide, a ne želim dete kao projekat.

Maja: Izgleda da je dosta „projekata“ na tržištu.

Jelica: Misliš, ljubav na prvu ovulaciju? Kao moj sin kad je odneo žensko mače iz beogradskog kontejnera u Ljubljanu - dobilo je teranje posle tri meseca, što je nenormalno. Veterinar kaže: prirodna stvar, ono je došlo iz Bg kontejnera u Evropsku uniju - rodi dok možeš, idemo! 

Duška: Ili: ne može se imati fudbaler, a nemati deca. 

Mia: Previše je jaka konkurencija.

Maja: Duška, ti nisi dobila decu, ali si zato stavila akcenat na ovaj deo oko izgleda i mladosti?

Duška: Nisam ja izabrala da izigravam „devojčicu“, zato što nemam devojčicu. Samo želim da budem u dobroj formi, jer još moram na tržištu rada da se dokazujem.

Maja: Da, od nas se svakako očekuje da izgledamo super i da budemo mlade i u formi, ali ako dobijemo decu, onda kreću pitanja zašto izgledaš super.

Mia: Kome to smeta?

Danijela: Najviše mladim majkama, sa pitanjem: „Kako te nije sramota da nam nabijaš komplekse?” Svaka osuda ide iz ličnog nezadovoljstva.

Jelica: Generalno, jedno od najčešćih pitanja:„ Kako si sve postigla?“ Čekaj, ko kaže da sam postigla!?Ja sam mislila, kad porastu deca, pa nemaju više temperaturu, i ne raste im zub, i ne moram na roditeljski, da će preda mnom da se otvori polje, pa kad ja istrčim. Ali, i dalje nemam. dovoljno vremena za mnogo toga.

Tekst: Duška Jovanić i Marija Ratković 

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/