Da li je hešteg MeToo ideja o boljem svetu ili tek globalni ready-to-wear stav, pokazaće njegova evolucija u narednom periodu: ukoliko čovečanstvo ne uvidi da rodna ravnopravnost nije žensko pitanje, ubrzo će se pojaviti novi ideal ...
„Pokret #MeToo vrlo je značajan za podizanje svesti o tome koliko je sveprisutno seksualno nasilje i uznemiravanje koje proživljavaju žene širom sveta“, kaže psihoterapeutkinja Jelena Savić, „ako posmatramo #MeToo kao kampanju, onda je korišćenje društvenih mreža sasvim validan pristup, kao pokretač promena i inicijativa koje izlaze i van okvira interneta. Druga dimenzija ovog pokreta jeste jačanje solidarnosti među ženama sa iskustvima nasilja, pravi se neka vrsta globalne grupe podrške koja može osnažujuće da deluje na preživele.
Trauma seksualnog nasilja kod žena sa tim iskustvom obavijena je previše često stidom, ćutanjem, strahom i izolacijom. Pokret #MeToo zapravo je napravio prostor u kom se ta iskustva mogu ispričati, a davanje reči iskustvu jeste jedan od važnih koraka u oporavku od traume. Mislim da je odgovornost svih nas da učinimo da taj prostor bude bezbedan, i na društvenim mrežama i van njih.“
U Srbiji je tek nedavno počelo da se govori na tu temu.
Dok je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici sproveden tek 1. juna 2017. godine, i dalje je istaknuto verovanje da su žrtve krive. Po istraživanju sprovedenom u Ženskom autonomnom centru, svaka treća mlada osoba, nezavisno od pola, smatra da je devojka koja nosi kratku suknju ili usku majicu sama kriva, ako je neko napadne. U tradicionalno patrijarhalnom društvu, nedovoljno je zalaziti u dinamiku moći na radnom mestu, kada se žrtva i dalje smatra krivom za napade na ulici.
Ovde se pre svega radi o podizanju svesti i edukaciji o tome šta se sve podrazumeva pod zlostavljanjem, o ispitivanju sopstvenog viđenja i normalizacije nasilja, o odbacivanju ideje da je neminovno da će se desiti i kako jednostavno treba stisnuti zube i to prevazići. Činjenica da je neposredno posle implementacije novog zakona izrečeno 6.643 hitnih mera protiv nasilnika, tj. oko stotinu dnevno govori sama za sebe.
Poznata feministička parola „Lično je političko“ je na neki način u srži ovog pokreta. Priče koje se čuju, potpisane tim nezaboravnim rečima, uvek će biti lične, a u verbalizaciji leži velika hrabrost. Razumljivo je zašto je tako traumatična iskustva lakše podeliti na Instagramu nego razgovarati sa bližnjima.
Ali, postavlja se pitanje kako preusmeriti lično u političko, kako napraviti raskorak između društvenih mreža i lokalnih institucija? Možda je najkompleksnija okolnost celog pokreta suočavanje sa činjenicom kako nije sve crno-belo, iako bi bilo mnogo bezbolnije i jednostavnije da jeste. Izazov je kritikovati ovaj pokret upravo zato što je sama tema osetljiva, ali kritika je neophodna, kao i stalno preispitivanje sopstvenih postupaka i izgovorenih reči. Rezultat je često iscrpljujući diskurs, u nedostatku adekvatnih reči za temu koja će neminovno svakoga da pogodi, u jednom ili drugom smislu.
Moglo bi se reći da je #MeToo 2017. godine prouzrokovao otvaranje Pandorine kutije. Pozitivan rasplet događaja i ohrabrujuća solidarnost nepokolebljiv su znak da je bio i više nego zreo trenutak da ova tema postane deo javnog narativa. Ali, današnje hiperkorektivno stanje kao i performativan aktivizam nagoveštavaju da možda nismo bili spremni za izazovan rad koji ova promena zahteva, a to je mnogo veći posao od sharea na društvenim mrežama. Tehnologija nudi početak, ali često izda očekivanja prezentujući ideju kako ćemo lako doći do teških rešenja.
Kako će izgledati svet posle #MeToo, za godinu dana, ili pak za deset godina? Da li će sledeća generacija biti u mogućnosti da prijavi zlostavljača bez dvoumljenja? Da li će znati da prepoznaju kako ovo nije samo žensko pitanje?
Krajem 2018. godine ovi ishodi deluju nezamislivo. Stvari se ne menjaju preko noći i promene takvih razmera zahtevaju kolektivan rad. Hešteg na Twitteru pre godinu dana bio je veliki iskorak, ali sledeći mora biti značajniji od prethodnog. Doduše, pre godinu dana bilo je teško poverovati da će „me too“ uopšte moći da se izgovori u javnosti bez oklevanja i bez sramote.
Tekst: Anja Paspalj
Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/
