1.Dvadeseti maj zapamtićemo kao datum kada je Srbija usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti, te izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije. Ako ste se pitali šta on tačno podrazumeva, odgovor je:

Jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda, korišćenje ličnih znanja i sposobnosti za lični razvoj i razvoj društva, jednake mogućnosti i prava u pristupu robama i uslugama, kao i ostvarivanje jednake koristi od rezultata rada, uz uvažavanje bioloških, društvenih i kulturološki formiranih razlika između muškaraca i žena i različitih interesa, potreba i prioriteta žena i muškaraca prilikom donošenja javnih i drugih politika i odlučivanja o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim odredbama, kao i ustavnim odredbama.

Takođe, rasprava o upotrebi naziva zanimanja u ženskom rodu konačno je završena, i to u korist žena, pa je dobro ovim putem podsetiti stručnjake, lingviste i filologe da umesto kritikovanja novog zakona, počnu da osmišljavaju jezička rešenja koja će popuniti praznine u sistemu srpskog jezika, koji itekako poseduje nastavke za građenje imenica ženskog roda (-ica, -ka, -kinja). S druge strane, izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije donose rušenje predrasuda o rasi, boji kože, nacionalne pripadnosti, jeziku, veri, polu, seksualnoj orijentaciji i invaliditetu. Dok ne postanemo emancipovanije, tolerantnije i modernije društvo i u praksi, ovi zakoni tu su da nas usmere na pravi put.

2. Nakon meseci i meseci rasprave o tome da li je osvetnička pornografija krivično delo, Hrvatska je usvojila ovaj Nacrt zakona koji će biti predmet parlamentarne rasprave za nekoliko nedelja. Ovo je primer i kako mediji i društvene mreže mogu pozitivno da utiču na pravne i društvene promene, s obzirom na to da osvetnička pornografija, čak i nakon javne rasprave, nije bila predviđena kao posebno krivično delo, već je nakon inicijative organizacije B.A.B.E, koju su podržala brojna udruženja, poznata imena i stručnjaci, nadležno ministarstvo odlučilo da u Krivični zakon ugradi novi član 144.a, koji će definisati i novo krivično delo zloupotrebe snimaka seksualnog eksplicitnog sadržaja. Problem sa postojećim zakonom ogledao se u tome što se odnosio na neovlašćeno snimanje, ali ne i na snimanje uz pristanak, te kasnije deljenje intimnog sadržaja bez pristanka. Peticija je od marta meseca skupila oko 9000 potpisa, a broj nastavlja da raste iz dana u dan, dok od hrvatskog Ministarstva pravosuđa i uprave očekujemo više detalja o ovom zakonu.

3. Ideja koja je obradovala ne samo ljubitelje ekologije, već i sve stanovnike našeg grada jeste vest da je Program za smanjenje tektilnog otpada, koji su realizovali F.fm Podcast i Centar za unapređenje životne sredine, usvojen od strane grada Beograda kao deo Nacrta lokalnog plana upravljanja otpadom za period 2021-2030. godine. Ovaj projekat pod nazivom Tekstilni otpad nije u modi podržale su čak 32 organizacije, a mi se nadamo da će se ovakve inicijative za očuvanje životne sredine ne samo nastaviti, već intenzivirati.

Pripremila: Tara Đukić