Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Život je offline

Facebook je kao frižider, znate da nema ničeg novog, ali ga ipak otvarate svakih 10 minuta. Prestanite!

 Izvor: foto: Thinkstock

Jedan moj dragi pijatelj je pre nekoliko dana napisao na svom zidu: „Pokvario mi se kompjuter pre dva dana, čekam da stigne novi. U međuvremenu razgovarao malo sa ukućanima... Fini neki ljudi!“ Facebook je mesto gde se jednim potezom brisanja prijateljstva rešava sukob, a brakovi propadaju kad neko zaboravi da se izloguje. To je jedino mesto na svetu gde je prihvatljivo da razgovarate sa zidom i gde vas „poukuju“ (značenje višestruko i nejasno) ljudi koje i ne poznajete. Možete saznati gde i šta je vaš prijatelj večerao i odahnuti što je vaše dete konačno u vezi (mada komplikovanoj). 

Kako stavri stoje, postaje važnije da se snimi perfektna fotografija koja će da krasi vaš zid, nego da se uživa u trenutku. Domaćice spremaju kuću u ritmu: dnevna soba 10 minuta – Facebook 30 minuta, kuhinja 20 minuta – Facebook 30 minuta. Deca kažu da bi trebalo da budemo ponosni na njih što su „navučeni“ na on line život, a ne na drogu, a nama preostaje samo da se složimo, jer smo, ispostavlja se, često navučeniji od njih. Neko reče da je Facebook mesto gde su produktivnost, vreme, gramatika i inteligencija zakopani u masovnoj grobnici. Da, ova socijalna mreža u velikoj meri ugrožava vašu privatnost, krade vreme i stvara iluzije, retušira život, budi zavist, kvari oči i izaziva gojaznost, otuđuje i, paradoksalno, ponekad pojačava usamljenost. Sa druge strane, omogućava uspostavljanje prekinutih veza sa prijateljima i rođacima, pomaže stvaranje interesnih grupa, olakšava marketing i upoznavanje, predstavlja izvor informacija, album  za fotografije, forum za iznošenje stavova i to sve – brzo i besplatno!

Zašto je Facebook adiktivan?

– Zadovoljava prirodnu potrebu za poređenjem i pripadanjem: ljudi tragaju za sličnima, ulaze u grupe istomišljenika, proširuju krug prijatelja, povezuju se, rade što i drugi, dele pametne misli prijatelja svojih prijatelja.

– Zadovoljava narcizam i predstavlja arenu za Ego: sa svakim lajkom, pozitivnim komentarom i novim prijateljem raste zadovoljstvo sobom, važnost, popularnost, traženost i uticaj. Stidljivi i socijalno fobični ljudi koji izbegavaju kontakte uživo su pod većim rizikom da steknu zavisnost, a u tu grupu spadaju i anksiozni, mladi i žene.

– Daje mogućnost da zadovoljimo svoj egzibicionizam ili zavirimo kroz ključaonicu u tuđe živote. Lako možemo videti da se Facebook u letnjem periodu pretvara u Playboy.

– Idealan je za „igre detektiva“ onih koji su skloni ljubomori i onih „retroseksualaca“ koji oživljavaju sentimente i vraćaju se starim ljubavima.

– Vrlo lako pruža osećaj solidarnosti i humanosti, jer prostim klikom šerujemo razne humanitarne akcije i pozivamo druge da daju koji dinar za plemenit cilj.

– Omogućava sakrivanje i pruža priliku da predstavimo retuširanu (željenu) sliku sebe.

– Ventil je za „hejtere“.

– Idealna je platforma za zabavu i igrice.

Psihologija zavisnosti

U svetu u kome je pritisak veliki i konstantno se traže instant rasterećenje, pohvala i nagrada, lakoća i brzina kojom se to postiže su jako bitni. Osnov zavisnosti leži u pribavljanju doživljaja zadovoljstva sa što manje napora. Svaki zvuk obaveštenja ili crveni kvadratić sa brojkom je signal za novu priliku i uslovljava izlučivanje dopamina u zonama mozga zaduženim za nagradu što izaziva zavisnost, kao od kreka ili heroina.

U životu gotovo da nema radoznalosti bez straha. Facebook to premošćava i omogućava nam da budemo radoznali u sigurnim uslovima do mile volje. Ovo je slično zavisnosti od kocke, gde nagradu koja je izmakla u poslednjem času mozak kockara percipira kao pobedu. Otkrivanje novog, sličnog, ali za nijansu drugačijeg, predstavlja zadovoljstvo i to stvara zavisnost (po nekim novim studijama veću od nikotina i alkohola).

Najnovija studija sa Harvarda potvrđuje da samootkrivanje i govor o sebi, putem društvenih mreža i uživo, stvaraju osećaj zadovoljstva koje mogu pružiti i hrana, seks ili novac. Facebook daje neograničenu mogućnost za to: „Dosta je priče o meni, hajde malo da pričamo o tebi. Šta ti misliš o mom statusu (o meni)...?“  

Gary Small, šef istraživačkog centra UCLA Univerziteta za istraživanje pamćenja i starenja, pratio je u jednoj studiji efekte boravka na internetu kod on line veterana i onih koji tek počinju da „surfuju“. Kod veterana su pronađena oštećenja prefrontalne kore mozga, ali novajlije ih već posle pet sati boravka na mreži u toku nedelju dana – stižu! Internet zavisnici imaju 10 do 20% manju zonu u mozgu zaduženu za: govor, motornu kontrolu, pamćenje, emocije, čulne i druge informacije, dok oni sa većim brojem Facebook prijatelja (prosečan broj je 229), imaju veću zonu u orbitalnom prefrontalnom korteksu, zoni za socijalno ponašanje i emocije.

Pripremite se za dijagnozu

Grupa psihologa iz Bergena, predvođeni Cecilie Schou Andreassen, napravila je skalu (Bergen Facebook Addiction Scale) koju i sami možete popuniti. Sledeće navode bodujte na sledeći način: (1) vrlo retko, (2) retko, (3) ponekad, (4) često, i (5) vrlo često):

•    Provodite dosta vremena razmišljajući o Facebooku ili u planiranju da odete na njega;
•    Imate potrebu da koristite Facebook sve više i više;
•    Koristite Facebook da zaboravite na lične probleme;
•    Pokušali ste da prekinete sa korišćenjem Facebooka bez uspeha;
•    Javlja vam se nemir i napetost, ukoliko vam se Facebook uskrati;
•    Koristite Facebook toliko da ima negativne posledice na vaš posao/studiranje.

Ukoliko ste kod najmanje četiri od ovih pitanja upisali ocene 4 ili 5, vi ste zavisnik! Sad se slobodno svojim prijateljima pohvalite statusom da ste na odvikavanju.

Kako sa zavisnošću?

U psihologiji loših navika gotovo je nemoguće prekinuti naviku, dok se ne otkloni pravi uzrok. Zavisnost od Facebooka nije problem sam po sebi, već indikacija da on postoji na drugom mestu.

Prvi korak je priznanje. Dokle god postoji poricanje, ništa od odvikavanja. Zavisnost ukida slobodu izbora. Vodite dnevnik o tome koliko vremena provodite na ovoj mreži i pitajte prijatelje i članove porodice šta o tome misle. To će vam dati objektivniju sliku. Napišite zašto vam je važno i šta dobijate time što se, kako se to žargonski kaže, „skidate“ sa Facebooka i čemu vam on služi, šta njime dobijate i šta gubite. Motivacija je ključ za sve bolesti zavisnosti. Uočite svoj šablon. Šta radite kada se ulogujete? Da li nasumično gledate po vremenskoj liniji, ciljano tragate za nečijim profilom ili možda čim se ulogujete nešto napišete na statusu ili zakačite na zid? Volite li sebe zbog tog ponašanja i da li vaše vrednovanje sebe zavisi više od virutelnog života ili vašeg stvarnog „Ja“

Pre nego što počnete sa odvikavanjem, pronađite alternativu za sve što vas motiviše da budete na Facebooku. Ukoliko želite da sačuvate fotografije, napravite albume na svom hard disku ili koristite Instagram. Ako vam je bitno da u statusima iznesete svoje mišljenje, pokušajte da sve ono što pišete na Facebooku uradite na svom sajtu/blogu. Ukoliko vam Facebook služi kao podsetnik da prijateljima čestitate rodjendan, popišite njihove rođendane u poseban fajl i čestitajte im telefonom, mejlom ili uživo.

Takođe, vredi isključiti sve nepotrebne notifikacije, pogotovo na vašem androidu. Budite što dalje od računara, kad god možete. Korisno je promeniti šifru u neku koja se teško pamti, te morate da je zapišete. U tom slučaju, potrudite se da vam papir sa passwordom bude što nedostupniji. Pre nego što ugasite nalog, sačuvajte kontakte najbitnijih ljudi u vašoj mejl listi.

Najvažnije je preusmeriti pažnju na sve one lepe stvari koje ste zaboravili da radite offline, a voleli ste. Zamislite ili se prisetite kako bi izgledala najbolja moguća verzija života bez Facebooka. Napravite spisak prijatelja koje dugo niste videli, a želeli biste, i pozovite ih. Face the book, umesto da živite Facebook – pročitajte dobru knjigu, pogledajte dobar film. Uradite i neke nove stvari koje nikad niste radili. Vratite se prirodi i postanite zavisni od života.

Limitirajte vreme na društvenim mrežama. U prvih nedelju dana ga samo prepolovite, realno je krenuti sa 20 minuta. Odredite jedan dan u nedelji kada ćete biti offline. Budite ambiciozni i vremenom taj dan pretvorite u nedelju ili čak celih mesec dana bez Facebooka. Dobro je da u tom periodu popišete šta ste sve uradili u odsustvu online života. Objavite na svom statusu svoju nameru i iznenadićete se koliko lajkova ćete dobiti. Pravi prijatelji će vas podržati, a i to vas obavezuje. Kada jednom donesete odluku da apstinirate, najbrži način da to postignete je da pritisnete Ctrl+W ili ALT+F4. Ukoliko niste za tako drastične korake, budite umereniji i ne dopustite da zadovoljstvo zagospodari vašim mozgom.

Zoran Ilić, psihoterapeut

Najnovije

Najpopularnije

Moda

Celebrity