Ako ste pomislili da je emocionalno nedostupna osoba neko ko uopšte ne ulazi u veze, grdno se varate. I obrnuto - nisu sve osobe koje su duže ili kraće u vezi sa nekim, emocionalno dostupne i otvorene za odnos bliskosti. Koji su to onda “znaci” ili “simptomi” nekoga ko je emocionalno nedostupan?
Neko ko je emocionalno nedostupna osoba, bio u vezi ili ne, može žarko da želi da uživa u svim čarima ljubavne veze. Međutim, osoba neće biti spremna, iz kojih god to razloga bilo, na odnos ljubavi, dublju emocionalnu razmenu ili pravi odnos bliskosti. Fizička strana odnosa može da funkcioniše sasvim dobro, intelektualna razmena može da postoji, čak i razmena nežnosti, međutim, u emocionalnom odnosu neće se odnos dalje razvijati od onoga na početku. Takođe, postojaće izvestan “zastoj” ne samo u emocionalnom produbljivanju odnosa, već i u mogućnosti da se veza kreće i razvija u nekom značajnijem pravcu.
Možda nije loše napraviti kratku razliku između veze sa nekim ko nije emocionalno dostupan i nekim ko je siguran i samouveren. Neko ko je zreo, stabilan, siguran neće zavisiti od odnosa, ali svakako to ne znači da neće želeti da se emotivno otvori i uključi u odnos bliskosti. I što je možda i najvažnije, moći će da bude potpuno iskren i otvoren po pitanju svojih namera u toj vezi, kao i po pitanju onoga što želi od tog odnosa.
Ako se nađete u vezi sa nekim ko je emocionalno nedostupan, možda ćete provoditi fenomenalno vreme zajedno, možda ćete doživljavati lepe trenutke, ali ćete konstantno imati osećaj “kao da nešto nedostaje”.
Naročito ako ste ona strana koja u tom odnosu počne da želi nešto ozbiljnije, da oseća malo dublje emocije, i da uzalud čeka i odgovor sa druge strane. Ono ključno što će nedostajati biće POVEZANOST.
Osobe koje su tema ovog teksta nisu, dakle, “emocionalni prevaranti” koji igraju nekakvu ulogu i prodaju se za ono što nisu, najverovatnije oni će se i ponašati u skladu sa stanjem u kojem se nalaze. Čak i ako otvoreno ne verbalizuju kako se osećaju i za šta jesu a za šta nisu spremni, svakako vam neće ni ulivati lažnu nadu i neće se truditi da vas uvere da je sve u redu. Tu i leži najveća “caka”, jer se mnogima ovaj izazov može učiniti veoma primamljivim. Što nam je teže dokučivo i teže dostupno nešto kod drugoga, biće nam i veći izazov ako to uspemo da osvojimo. Da i ne pominjem koliko hrane dobija naš narcizam ako bismo uspeli u poduhvatu da baš nama pođe za rukom da osvojimo tu teško osvojivu tvrđavu zvanu “emocionalno nedostupna osoba”.
''Znakovi pored puta'' ili ''kako prepoznati uljeza''
Pre nego što krenemo u nabrajanje odlika na osnovu kojih biste mogli da utvrdite da li ste u vezi sa emotivno nedostupnim partnerom, važno mi je da napomenem sledeće: ako se viđate sa nekim ko je u nekoj paralelnoj vezi, braku, ko se viđa sa više osoba u isto vreme, i sve ovo znate, onda je moguće da ste emotivno nedostupna osoba - Vi. Takođe, možete da se pitate da li ste emotivno nedostupni i onda kada odlučujete da uđete u odnos sa nekim ko je tek izašao iz bolnog ili traumatičnog prethodnog odnosa, gorkog razvoda ili ima nerazrešene odnose sa prethodnim partnerom u koje je emocionalno investiran još uvek. Dakle, ako se osoba prekoputa još uvek bori da krene dalje ili da jednostavno razreši odnos sa nekim prethodnim partnerom, i to nam kaže, prirodno je da, ako ništa drugo, na tu informaciju malo zastanemo i usporimo neko vreme, dok ne procenimo da li se stvari razvijaju u korist emotivnog odnosa kakav želimo.
Može se desiti da osoba prekoputa koristi i poziva se na prošla iskustva kao izgovor da se drži na distanci. Važno je da damo sebi vremena da procenimo da li je to slučaj. Tako]e, mi ne moramo biti svesni toga da se plašimo bliskosti i da smo emotivno nedostupni, kao što to ne mora biti ni druga strana. Tada i postoji mogućnost da naše nesvesno pohrli i pojuri u vezi u kojoj "neće biti opasnosti", odnosno, sa druge strane nema osobe koja mi nudi bliskost, koja zaista želi da me upozna, da mi se približi, da se povežemo (kada se toga bojimo, naše nesvesno će dostupne i za nas zainteresovane partnere prepoznavati kao opasnost).
Ključna odrednica, pak, da smo mi oni koji želimo bliskost i povezanost, ali smo ipak nabasali na emotivno nedostupnog partnera, jeste to što osećamo da se nalazimo u vezi koja takva kakva jeste ne zadovoljava naše potrebe za bliskošću i povezanošću, ali uglavnom zadovoljava potrebe našeg partnera, i konstantno se nalazimo u istom neskladu.
Naši pozivi na razgovor na tu temu kao ni sami razgovori ne vode daljem produbljivanju odnosa, već konstantno potvrđuju status quo.
Evo koje sve informacije mogu da nam budu od važnosti ako pokušavamo da procenimo da li smo naleteli na osobu koja nije otvorena i dostupna za odnos bliskosti:
- Osoba ima dugu istoriju veza na daljinu.
- Izbegava bilo kakav razgovor o vašem odnosu.
- Ne deli skoro ništa o svom privatnom životu.
- Ne voli da mu/joj se postavljaju pitanja.
- Nikad ne želi da uđe u otvorenu raspravu ili sukob.
- Čim vi napravite korak koji bi odnos produbio, partner uzmiče nazad dok se odnos ne vrati na neko početno
- stanje i tako u nedogled.
- Partner se teško obavezuje po pitanju nekih budućih dogovora, datuma ili planova, izbegava da upozna porodicu/prijatelje svog partnera, kao i bilo šta potencijalno "obavezujuće" ( ne definiše se status veze tipa “dečko/devojka, verenik/verenica, ozbiljna veza").
- Imate otežanu komunikaciju, odgovori sa druge strane uvek kasne ili ih dugo čekate, retko su onakvi kakve želite, ili su obično suprotno od onoga što biste poželeli da čujete/vidite, mnogo više dopisivanja u odnosu na razgovore preko telefona ili uživo.
- Nepouzdanost prilikom dogovaranja, česte promene planova, što pokazuje da partneru niste prioritet.
- Posebno je alarmantno ako se dešava da partner nestane na neko vreme bez nekog velikog razloga ili upozorenja.
- Veza se zasniva najviše na fizičkoj bliskosti.
- Dešava se da postoji nesklad između reči i dela, recimo kaže jedno a uradi sasvim nešto drugo.
- Ne želi povezanost na društvenim mrežama.
- Oduševljenje u jednom trenutku brzo se smenjuje sa velikom distancom u drugom.
- Deluje odsutno i deluje kao da često nije prisutan sa partnerom u sadašnjem trenutku i situaciji.
- Ceo fokus je na sebi samom, nema previše obzira prema mislima ili osećanjima partnera.
- Uživa kada ga/je “jure” ili se bore za njegovu/njenu pažnju, ali je retko u situaciji da bude “osvajač”.
- U vezi je sve pod njegovim/njenim uslovima, koji se datumi planiraju, kada se odgovara na pozive ili koliko brzo će se veza dalje razvijati.
- Deluje kao kompleksna osoba koju je teško “provaliti” čime stalno drži partnera u znaku pitanja.
- Odstupa nazad istog momenta ako partner pokaže neko preveliko oduševljenje ili neku preveliku emociju.
''Otkud ja u toj priči?''
Dakle, ukoliko prepoznajemo većinu stavki iz prethodnog teksta, onda svi znaci koji nam trebaju sa druge strane kako bismo shvatili “koju igru igramo” već jesu tu. Možda je naš izbor da malo zažmurimo pred znacima, ili želimo da mislimo da se druga strana samo pretvara ili ima neka ledena blindirana vrata oko svoga davno povređenog srca koja ćemo, eto, samo mi uspeti da otopimo.
U tom grmu i leži zec. Ako znaci postoje da nam neko nije emotivno dostupan, onda i nije. Drugo je i dublje pitanje koji sve razlozi mogu ležati iza svega toga, ali nisu tema našeg razmatranja. Pravo pitanje koje apsolutno stoji i kojim se moramo pozabaviti jeste ''otkud ja u vezi sa emocionalno nedostupnom osobom''.
Velika je opasnost od toga da osobu ''demonizujemo'', ocrnimo, optužimo da se igra sa nama, a to uglavnom nije istina. Ukoliko partner nije zainteresovan za produbljivanje odnosa bliskosti sa nama, ne znači da nije zainteresovan za sve druge čari veze u kojoj se nalazimo, što će nam sve uglavnom i reći i pokazati. "Samo" neće biti zainteresovan za davanje osećanja, a neće želeti ni da ih primi sa ove druge strane. Na nama je da ''uzmemo ili ostavimo''. Ako smo dovoljno otvoreni i iskreni sa sobom samima, lako ćemo sagledati koje su namere osobe sa kojom smo u vezi i da li želimo ili ne da ostanemo u njoj. Međutim, ono što moramo imati na umu jeste, ukoliko je bar jedna osoba u vezi emocionalno nedostupna, a dešava se da budu i obe, onda je važno da utvrdimo da li gajimo realna očekivanja od takve veze.
Ukoliko odlučimo da takvu vezu nastavimo, a očekujemo ljubav, bliskost, povezanost, velike su šanse da će iz nje neko izaći gadno povređen, ili da ostane sa osećanjem da je iskorišćen, zbunjen, u konfuziji.
Često ostane gorak osećaj odbačenosti koji onda ima posledice na samopouzdanje i samopoštovanje osobe koja je ostavljena. Upravo iz tih razloga jeste važno na vreme pogledati istini u oči i priznati sebi da partner, koliko god mi to želimo, nije spreman iz kojih god razloga za bliskost sa nama ili se jednostavno oseća dobro u tom površnom odnosu kakav imamo.
Ukoliko primetimo da je ovakav odnos ipak uticao na naše samopouzdanje ili sliku o sebi, to opet svakako nije krivica druge osobe, niti nam je partner "to uradio", to je samo alarm da bismo morali malo više da se brinemo o sebi i svojim potrebama, kao i da proverimo neka svoja dublja uverenja. Ako umemo da brinemo o svojim potrebama na adekvatan način, na prvom mestu ćemo na vreme proceniti da u ovakvom odnosu nisu zadovoljene i krenućemo dalje. Ako smo sa ovim načisto, nedostupnost druge osobe videćemo kao odraz kapaciteta te osobe, a ne kao potvrdu toga da mi ne vredimo te bliskosti.
Takođe, važno je reći da to što neko nije emocionalno dostupan, ne znači da je loš čovek, niti da ima loše namere.
Znači to da je trenutno emocionalno prazan i da nema šta da nudi u razmenu, naročito na samom početku veze. U nekim situacijama može se desiti da se vremenom osoba otvori, da obradi sadržaje koji ga/je koče, da napuni emotivne baterije, da se situacija promeni, ali se to svakako neće desiti ukoliko druga osoba vrši bilo kakav pritisak ili ulaže bilo kakve napore da ubrza stvari. Pomak može da se desi, ali u svoje vreme. Pritisak, manipulacije ili brzanje stvari mogu samo da dovedu do toga da se osoba oseća sve lošije i lošije dok potpuno ne odustane.
Ukoliko neko odluči da, uz veoma iskren razgovor sa samim sobom, ipak ostane u vezi sa osobom koja nije dostupna emotivno, onda bi bilo najbolje da izbriše sva svoja očekivanja, da pokuša da ne sudi drugoj strani prestrogo, i da mu/joj ostavi onoliko prostora i vremena koliko može da podnese.
Osoba koja je emocionalno nedostupna može da bude veoma zabavna, šarmantna, interesantna, fizički nama kompatibilna. U svemu tome, to što nam nije baš i samo emocionalno dostupna i otvorena, može da izaziva još veću frustraciju. Moramo imati na umu samo jednu stvar, uvek imamo mogućnostizbora. Nije u redu blatiti, kriiviti, niti presirati drugu osobu da radi nešto što ne želi i na šta nije spremna samo da bismo se mi osećali bolje.
Fenomen ''ogledala''
Često se dešava da se upravo osobe koje su jednako nedostupne međusobno privuku, a da toga i ne budu svesni. Nije loše ponekad razmotriti odgovor na ono pitanje postavljeno još na početku teksta – a otkud mi u takvom odnosu – često se dešava da ''krpa nađe zakrpu'' i da su i naši razlozi, ali i poteškoće upravo identični partnerovim.
Ono što je možda i najvažnije – ne možemo promeniti druge, drugi će se menjati kada odluče i kada su spremni na to. Ono što možemo jeste da se fokusiramo na sebe, na to ko smo, gde idemo i šta želimo, i zašto nas je privukla osoba koja nije spremna za emocionalnu razmenu. A ukoliko nas je već privukla i uočavamo veliki broj napred nabrojanih znakova, važno je da priznamo sebi u šta smo se upustili i da li nam je ipak potrebno nešto više od onoga što je trenutno na ponudi. Mnogo je bolje izaći iz takvog odnosa, nego sebi stvarati uznemirenost, neprijatnost, u najgorem slučaju i traumu.
Ako stalno uzroke svojih neprijatnih osećanja tražimo u drugoj osobi, počinjemo da verujemo da su drugi ljudi uzrok našeg bola. Samo je naš izbor koga smo pustili u svoju blizinu. I samo je u nama samima uzrok našeg visokog/niskog samopoštovanja, osećaja lične vrednosti, životnog zadovoljstva, ili sreće i ispunjenosti.
A veza u kojoj se nalazimo ili partner sa kojim smo u vezi često može da nam posluži kao ''ogledalo'' onoga što ustvari dolazi iz nas samih. Kada to shvatimo i poradimo na sebi, ući ćemo u vezu u kojoj ćemo moći podjednako da razmenjujemo ljubav i da gradimo odnos koji će moći nezaustavljivo da raste.
Tekst: Olivera Milutinović, dipl. psiholog, psihoterapeut