Kada sam u pripremi ovog specijalnog digitalnog izdanja pitala našu ilustratorku Anushku kako je moguće da su baš sve njene ilustracije tako živopisne i vedre, ona mi je odgovorila da je to zbog toga što stvara samo onda kada je srećna.
Taj neočekivani odgovor podsetio me na ono ustaljeno mišljenje da treba pisati, slikati, kreirati samo onda kada smo tužni, jer je tuga inspiracija najvećim umetničkim ili književnim delima. I sve je u redu dok ne počnemo da je u sebi zalivamo i da u njoj pronalazimo destruktivno utočište, već dok nam služi kao otrežnjujući glas koji poziva na pokret ili promenu.
Baš kao što je forsiranje pozitivne psihologije u nekom trenutku postalo toksično, isto se desilo i sa onom ''negativnom''. Onda kada su svakodnevne i jedino prihvatljive postale teme koje podrazumevaju loše vesti, teške priče i zastrašujuće brojke. Mislimo da nešto nije u redu sa ljudima koji se suviše smeju, ne verujemo onima koji su ljubazni, ne obaziremo se na one koji izgledaju kao da nemaju probleme.
Ne morate da budete Lujza Hej da biste shvatili da nam je u takvoj atmosferi svima potrebno malo svetlosti i radosti, te shvatanja da su ljudi, baš kao i situacije, višeslojni, da je perspektiva stvar izbora, a komadić sreće smisao koji će nas navesti da sve ovo preživimo.
Možda vam neće pomoći da ''pogledate omiljeni film'', ''krenete na jogu'' ili neki treći savet iz knjiga za samopomoć, ali sigurno postoji nešto, nešto samo vaše, što može da učini da se osećate bolje.
Udahnite, približite se sebi u tišini, i dobro osvestite svoja osećanja kako biste mogli da ih ''ishendlujete'' dalje. A ako osetite da ne možete da ih dešifrujete ili da upravljaju vašim životom u suprotnom smeru od onog koji ste zamislili - potražite pomoć prijatelja, roditelja, psihologa.
U međuvremenu, tu smo mi da vam ulepšamo ovaj 1. oktobar sa ilustracijama Ane Vukosavljević, koje, kako ona kaže, pozivaju na radost. Psihološkinja Olja Milutinović podelila je sa nama važne lekcije o emocionalnoj nedostupnosti i navela nas da se zapitamo da li smo u odnosu u kojem osećamo ''kao da uvek nešto nedostaje'', a Hristina Cvetinčanin Knežević ruši mit o pogledu na naše telo i njegovu tzv. fit formu. Milica Vučković je sa Ivom Parađanin razgovarala o svojoj knjizi ''Smrtni ishod atletskih povreda'', a Anđela Stanojević i Ana Vranješ otkrile su nam kako izgleda kada se spoje prijateljstvo i biznis.
Tara Đukić,
web urednica