O tome da se sve veći broj mladih adolescenata suočava sa anksioznošću, depresijom ili lošim raspoloženjem svedoče rezultati istraživanja koje je UNICEF sproveo u aprilu mesecu ove godine. Čak 11 odsto mladih ističe da se nijednom u prethodne dve nedelje nisu osećali srećno, opušteno i motivisano, dok oko polovina anketiranih kaže da se sada oseća lošije nego pre pandemije, od čega njih 18 odsto opisuje raspoloženje kao mnogo lošije.
Ovakva osećanja kod tinejdžera i mladih adolescenata su u velikoj meri posledica njihovih grešaka mišljenja. Budući da naše misli i osećanja određuju i naše ponašanje, ove greške direktno utiču na osećaj blagostanja.
Prema rečima Marine Nadejin Simić, predsednice Društva psihologa Srbije, kod mladih je često zastupljena preterana, nekritična zavisnost od mišljenja vršnjaka i okruženja.
„Kako bi se osetila prihvaćeno, mlada osoba se ponaša neautentično, što stvara unutrašnji konflikt ličnosti. Takođe, mladi neretko imaju osećaj nesigurnosti i nedostatka samopouzdanja. Često sebi govore „nebitan sam“, ili „uvek sve radim pogrešno“, „neću uspeti“. Sve ove misli predstavljaju pogrešne opažaje i zaključivanje koje dovodi do pasivizacije, odustajanja i neodlučnosti“, objašnjava psihološkinja.
Sa druge strane, mladi ne poznaju svoje granice, čini im se da sve znaju i da sve mogu, kao i da se loši ishodi dešavaju samo drugima. Takav način razmišljanja proizilazi iz osećaja svemoći, koji je karakterističan za tinejdžerski uzrast. Kako kaže Nadejin Simić, još jedan važan segment pogrešnog zaključivanja nastaje iz dugotrajnog boravka na internetu i društvenim mrežama, budući da mladi često imaju doživljaj da drugi žive bolje iIi srećnije od njih.
Najkarakterističniji indikatori grešaka u mišljenju odražavaju se kroz pasivnost, pad efikasnosti, nedostatak energije, pesimizam, anksioznost, apatiju, probleme sa spavanjem, poremećaje ishrane u vidu prejedanja ili smanjenja unosa hrane, poremećaje higijenskih navika, sklonost rizičnom ponašanju, agresivnost u komunikaciji ili povlačenje.
Ukoliko im je potrebna psihološka podrška, primarni izbor mladih je razgovor sa članovima porodice (36 odsto), dok se 26 odsto ispitanika obraća bliskim prijateljima.
Preostalih 18 odsto razgovara sa psihologom, osam odsto uopšte ne traži pomoć, a samo tri odsto traži pomoć lekara.
REŠAVANJE PROBLEMA
Najjednostavniji način za prevazilaženje ovakvih situacija je angažovanje roditelja u smislu uspostavljanja dobre komunikacije jer se mladi, ukoliko im je potrebna psihološka podrška, najčešće odlučuju za razgovor sa članovima porodice. Važno je pokazati razumevanje i podršku svojim prisustvom i željom da pažljivo saslušamo.
Mlada aktivistkinja, Mila Antonović, otkrila je kojim se mehanizmima služi kako bi popravila svoje raspoloženje. Za nju, pisanje i razgovor sa prijateljima predstavljaju najbolje mehanizme za oslobađanje od negativnih misli i osećanja.
„Kada imam osećaj brige i uznemirenosti, kada sam neraspoložena, volim da zapišem u svoj dnevnik sve što me muči i da, posle desetak minuta pisanja o tome, polako pustim osećaj brige. Nekada mi prija da sve to što bih zapisala podelim sa nekim. Savet prijatelja, roditelja, nastavnika, može da predstavlja izlaz iz toga. Kada mi je to bilo potrebno, obratila sam se i psihologu“, kaže Mila.
Takođe, onlajn savetovališta su se u praksi pokazala kao dobar način pristupa mladima. Upravo zato je UNICEF nedavno pokrenuo platformu o mentalnom zdravlju „Sve je ok“, koja pruža informacije i savetodavne usluge mladima, a Mila je preporučuje svojim vršnjacima.
„U momentima kada se ne osećam najsnažnije i kada se bojim da potražim pomoć, dok mi se misli vrte u glavi kasno u noć ili kada previse brinem, najradije bih potražila informacije i savetodavnu uslugu na poverljivoj onlajn platformi. Mislim da je mladima u ovo doba koje je obeleženo raznim informacijama na internetu više nego potrebna platforma gde dobijaju istinite informacije i savete“, smatra Mila.
Ipak, u slučajevima kada je kvalitet života ozbiljno narušen, kada simptomi duže traju ili se usložnjavaju, a mlada osoba postaje nefunkcionalna, potrebno je obratiti se za stručnu pomoć. Kako ističe Marina Nadejin Simić, važno je objasniti mladoj osobi da se u razgovoru sa psihoterapeutom poštuje princip poverljivosti i da to ne znači da je neko bolestan ili slab. Obraćanje terapeutu zapravo pokazuje snagu mladog čoveka da se suoči sa problemom i reši ga.