Nedavno sam dobila poziv da gostujem u jednoj podcast emisiji i dok smo se dogovarali o lokaciji snimanja, usledio je predlog da to bude kozmetički ili frizerski salon. Nisam bila sigurna kako se osećam u vezi sa tim, ali svakako je sad trebalo objasniti drugima sopstvene traume. Hvala bogu, shvaćene su odmah nakon objašnjenja da me je sve ono od čega godinama bežimo sačekalo u toj jednoj rečenici.
Da vam objasnim jednostavnije…
Mi u magazinskom svetu vodimo stalne borbe sa predrasudama koje modne ili lifestyle magazinske brendove vide kao, blago rečeno, najjednostavniji sadržaj koji se prelistava, nikako čita, i kako je vreme koje treba da odvojite za njih uglavnom ono dok čekate svoj termin kod frizera ili kozmetičara. Kao odgovor, već godinama radimo na tome da dokažemo upravo suprotno. A budući da koračamo krupnim koracima, znam i da jesmo.
Mislim da sam vam sada prilično jasno i slikovito predstavila temelje naše borbe koja je podrazumevala mnoge dane utrošene na rušenje ovih i ovakvih uprošćenih stavova.
Fokus na jedan segment stvar je davno prošlog vremena jer se oko nas zbiva barem njih deset. Moda sve više prožima društvene teme i na različite načine postaje vesnik novih borbi i promena. Zato svako slovo koje se nađe u magazinu dolazi iz, kako mi volimo da kažemo, pera autentičnog autora, zbog čega smo časni svedoci odsustva banalizma kao i postavke strana na kojima je mnoštvo dobro promišljenih pa ispisanih slova koja složna grade celinu, a sa prelomom su već ušla i u našu viziju.
Viziju koja magazine vidi kao selektovano štivo za sve širokogrude, radoznale, svestrane i željne. Onu koja podrazumeva da ćemo u skladu sa svim društvenim dešavanjima prvi ustati i skočiti gde treba.
Viziju koja osluškuje i podržava društvo, isto brani, bori se i unapređuje.
Ako zatreba, to može biti i u salonu, ali znate i sami da su te borbe mnogo više i češće izvan njega.