U jednoj od mojih koučing sesija, klijentkinja mi je rekla: „Znam da nije za mene. Ali kad me pitaš zašto, nemam konkretan razlog. Samo osećaj.“ Zastala je, pa se nasmejala. „Zvuči glupo, zar ne? Kao da nije dovoljno.“ Prepoznala sam taj osmeh. To je osmeh žene koja je naučila da sumnja u sebe. Osmeh koja se izvinjava što ima osećanja. Koja još uvek veruje da mora da ima „razlog“ da bi joj se verovalo.
I tu je počela naša tema: šta ako je osećaj dovoljan?
Zaboravljena veština
Intuicija nije dar rezervisan za retke. To nije misticizam, nije „naginjanje ka ezoteriji“. To je duboko biološki, psihološki i emocionalni kapacitet - sposoban da prepozna suptilne signale koje logika ignoriše. Ali većina žena nije odrasla uz poruku: „Veruj svom osećaju.“ Naprotiv. Odrasle smo uz: „Nemoj da preteruješ.“ „To si ti umislila.“ „Budi razumna.“ „Gde su ti dokazi?“ A kad se dovoljan broj puta prečuje sopstveni glas, prestaneš da ga razlikuješ od buke.
Logika protiv unutrašnje istine
Savremena žena „zna“ da mora da bude racionalna. U poslu, u vezama, u roditeljstvu. Da odvagne, analizira, meri. Da ne veruje dok ne vidi crno na belo. Ali, ono što zaboravljamo jeste da intuicija ne protivreči razumu. Ona ga dopunjuje. Intuicija je brzina koja dolazi iz iskustva, podsvesti i tela. Kada neko uđe u prostoriju i osetite da vam „nešto ne štima“ - ne zato što imate dokaz, već zato što ste pokupile na stotine mikrosignala koje mozak još nije stigao da obradi.
Kada se vratila sebi, posao je krenuo
Jedna moja klijentkinja tri meseca je razrađivala biznis plan sa partnerom koji joj je bio logičan izbor. Imali su sve na papiru. Ali, svaki put kada bi seli da donesu odluke, osećala je grč u telu. Nije bila sigurna šta je muči.
„Možda je trebalo da se naviknem na njega“, govorila je.
Ali telo nije prestajalo da šalje signal. I jednog dana je rekla: „Ne. Ne ide mi se dalje u ovo.“
Danima je sumnjala u sebe. Ali, kad je presekla, u roku od dve nedelje na vratima su joj se pojavile dve druge prilike - spontanije, lakše, sa partnerima koji su je odmah razumeli.
„Kao da sam zatvorila vrata pogrešnom glasu u sebi“, rekla je. „I pustila onaj pravi da konačno progovori.“
Kada intuicija prekine višemilionski ugovor
Gisele Bundchen je na vrhuncu svoje karijere odlučila da se povuče sa modne piste. U intervjuu za brazilski list Folha de Sao Paulo, rekla je: „Automatski mi telo govori da li ono što radim vredi, i tražilo je da stanem. Poštujem svoje telo, privilegija je moći da stanem.“
U svojoj autobiografiji Lessons: My Path to a Meaningful Life, Gisele detaljno opisuje kako je kroz godine naučila da sluša svoje telo i intuiciju, što je dovelo do mnogih pozitivnih promena u njenom životu. Nije imala skandal. Nije imala racionalan razlog. Imala je - osećaj. I dok su je neki mediji isprva kritikovali, ona je ubrzo postala lice jednog potpuno novog narativa: žena koja se usudila da ne ostane gde joj više nije mesto.
Kako se vraća intuicija?
Ne uči se iz knjige. Niti kroz savete drugih. Vraća se u tišini. U telu. U poverenju koje gradimo postepeno.
Ako želite da se ponovo povežete sa intuicijom:
- Oslonite se na telo. Šta vam šalje kao signal: grč, lakoću, toplotu, jezu?
- Posmatrajte prvu reakciju. Ne onu koju ste naučile da izgovorite, već onu koja vam je bila prva misao.
- Ne sudite intuiciji po tome da li je odmah logična. Dajte joj vremena da vam objasni zašto se javila.
Ponekad je dovoljno da zastanete. I priznate sebi ono što već znate.
A kako znate da vam se intuicija vratila?
- Po miru koji osetite kada kažete „ne“ - čak i ako ne znate „zašto“.
- Po snazi kojom ostajete uz sebe, i kad vas drugi ne razumeju.
- Po tihom, ali postojanom osećaju koji ne traži odobrenje - samo vam pokazuje pravac.
Intuicija ne raspravlja. Ne objašnjava se. Ali, ako joj date prostor, govori jasnije od svega što ste čuli spolja. To nije dar retkih. To je povratak svim ženama koje su umorne od toga da ubeđuju sebe da nešto nije ono što jeste.
Vi niste lude. Vi ste povezane.
U svetu koji više veruje „algoritmu“ nego unutrašnjem glasu, svaka žena koja se osloni na intuiciju izgleda kao da je malo - preosetljiva. Dramatična. Naivna. Ali, pogledajte bolje, najmoćnije žene koje poznajete imaju jednu zajedničku stvar. One znaju kada da kažu: „Ne znam kako znam. Ali znam.“
I ne sumnjaju u to.
To nije slabost. To je moć.
To je glas koji smo naučile da ignorišemo. I vreme je da mu se vratimo.