Danas mi je u posetu došao otac. Uhvatila sam sebe kako sam ustala rano da raspremam, delom zato što želim da sve blista, ali delom zbog toga da mi on ne bi rekao da mi je kuća neraspremljena. Naravno da je ipak rekao. Šalio se nešto oko toga kako imam neverovatno lošu i neažurnu kućnu pomoćnicu. Priznala sam da ne znam da operem prozore. Usledila je ona stara šala: „Danas nema dobre posluge, ha-ha.“ 

Tata mi je doneo doručak. Pecivo koje ne jedem. Uredno sam se zahvalila. Mozak mi se zagrcnuo pitanjem jesam li toliko nebitna da je nemoguće zapamtiti da ne jedem testo, ali sam se nasmejala i pretrčala preko neželjene pite sa jabukama. I u nekom momentu eto mene kako mesim pitu od heljde sa spanaćem i kozjim sirom, pre nego što sam sela da pišem. Da mi spanać ne propadne.

Na trenutak sam se osetila kao prava žena, a ne feministkinja. I nije bilo ružno. U kujni sam, pošto sam oprala sve sudove, obrisala pod i napadala zrnca prašine, pa prešla na savijanje pite. Uz svaki list pite koji sam savila, otac mi je pričao sitne ispravke, kao da je u životu umesio mnogo pita. Zapravo, istina je - nekad je kao vrlo mali pomagao nani. Ali, ne sećam se da je nekad napravio pitu. Ne znam zašto. Smireno sam i ćutke smotala pet, šest listova pite i stavila ih u rernu. Zamolila sam ćaleta da pripazi na šporet dok ja izađem da kupim kafu. Vratila sam se i nastavila da obavljam sitne poslove po kujni.

Dok sam mutila smoothie, iz druge sobe čula sam raspravu mog brata i mog oca o krovnim prozorima našeg stana. Jedan drugom su objašnjavali svoje zamisli krovnih prozora, raspravljajući se o tome koje je rešenje bolje. Naravno, i jedan i drugi bili su ubeđeni da imaju bolju ideju, zapaljeni - kao mladi studenti. Brat je dao predlog prozora koji se bolje otvara, otac je zastupao ideju prozora koji bolje naleže. Najžučniji bio je deo rasprave o kvaki. Verujem da su mislili kako je neverovatno bitno to o čemu pričaju. Podsećali su me na dva muškarca koji pričaju o fudbalu ili o motorima, na dva , ali jednako sveznajuća muškarca koji imaju „muške“ teme o kojima ne znam ništa. Odjednom se začuo glas mog oca koji važno kaže: „Ja ne mogu da pričam sa tobom, jer ti ne znaš ništa“, ali onda su ipak još malo pričali pa su prešli na na neke druge teme. 

U međuvremenu shvatila sam da čudni bol u desnom ramenu koji imam već neko vreme, možda potiče od vibracija štapnog miksera. I ne bolelo me rame kad svaki dan bar triput mutim nešto, otkad mi se pokvario blender. Prećutala sam opasku o kupovini novog blendera. Iznela sam sok nasmejana, kao prava domaćica. Niko ništa nije rekao. Ali, sok su popili. Onda sam iznela kafu. Razgovarali smo uglavnom o nekim kućevnim stvarima, nismo pričali o osećanjima ili nešto što mene zanima. Ne mogu čak ni da zamislim kako bi taj razgovor izgledao. Umesto priče o platama, ja bih pitala: „Tata, jesi srećan?“ ili nešto kao: „kako se osećaš što si otišao u penziju“ ili „što ne dođeš češće, nedostaješ mi“ ili te tako ženske gluposti. U tom nepostojećem razgovoru tata bi mi rekao nešto nežno kao što je: „Ponosan sam na tebe“ ili šta ja znam… U stvarnosti tata mi je rekao: „Lepa je pita“, a i malo sam umrla od sreće, a ovo ostalo dopisala sam u glavi jer - takvi su muškarci. Nikad nemaju dovoljno reči, ili nemaju prave reči ili nemaju reči za osećanja. 

Ćale me nekoliko puta poljubio i to dok spavam. Tada bi mi u kosu šapnuo da sam ja njegov kanarinac. Misli, naravno, da ne čujem. Ali čujem. I svaki put hoću namerno da se probudim i prepadnem ga, ali mi žao da zezanjem upropastim taj lep i nežan trenutak, kakvih nema baš puno. I onda šta ću, ćutim. Tako sam ćutala i za one prozore. 

A ja sam arhitekta, i o prozorima znam više od njih dvojice. Ali sam i žena. Pomogla sam im da se osete kao pravi muškarci koji pričaju važne stvari. Ili volim da mislim da ima smisla što sam oćutala. Nisam rekla nešto drsko ili bezobrazno, da ispadnem gruba - ona što se stalno nešto buni. Feministkinja. Što ja stalno da budem dežurna aždaja, mogu nekad i da ćutim. Odabrala sam da ćutim! Ali, negde na dnu srca, duboko u meni - plašim se da ni feministkinje, kao ni sve ostale žene, niko i ne pita za mišljenje. 

Tekst: Marija Ratković

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/