Drevno blago Jadrana: Neobičan muzej za statuu neprocenjive vrednosti

Mnogo je razloga za posetu Lošinju, koje se prvenstveno ponosi titulom ostrva vitalnosti zahvaljujući blagodetima hiljada biljnih vrsta koje rastu na ovom podneblju u idiličnoj mediteranskoj klimi.

Međutim, od prošle godine ovo kvarnersko ostrvo na saveru Jadrana, turistima postaje još interesantnije. 

U pitanju je samo jedna stavka, ali toliko važna da je zbog nje Lošinj smesta ucrtan na svetsku mapu destinacija sa kulturnom baštinom od neprocenjivog značaja.

Reč je o svojevrsnom nacionalnom blagu, sa kojim je javnost tek nadevno dobila priliku da se susretne. To je statua nastala u 1. ili 2. veku pre Hrista, izlivena u bronzi i skoro potpuno očuvana (nedostaju joj oči i mali prst), nađena na dubini od 45 metara u blizini samog ostrva.

Jedna od niza zanimljivosti u vezi pronalaska ovog bronzanog mladića jeste ta da ga je pronašao belgijski turista pre čitave dve decenije, ali je tek dve godine kasnije ugledao svetlost dana. Naime, ronilac je dugo razmatrao šta da učini sa svojim izvanrednim otkrićem, ali je na posletku ipak odlučio da pronalazak prijavi vlastima.

No, to nikako ne znači da je tajanstveni putnik kroz vreme bio spreman da se predstavi svetu.

Čak šest godina restauratori su svakodnedvno, milimetar po milimetar, pažljivo odstranjivali brojne morske organizme koje su nastanjivale ovog "čistača", a to nas dovodi do detalja o interesantanom paradoksu.   

Naime, naziv Apoksiomen potiče od grče reči "apoxyesis" i označava sportistu koji se nakon vežbanja čisti, odnosno specifičnom alatkom - strugaljkom odstranjuje ulje, znoj i prašinu sa tela. 

Ne zna se ko je skulptor, ali se pretpostavlja da je sama statua bila izuzetno vredna i u periodu kada je nastala, te da je tokom njenog prevoženja u neki veći grad poput tadašnje Akvileje, Ravene ili Pule, brod zahvatila oluja, te je Apoksiomen bačen u more ne bi li se olakšao brodski teret.

Danas, međutim, blista u svoj svojoj slavi u ustanovi koja je u potpunosti napravljena samo za njega, što ga utoliko čini još posebnijim.

Naizgled obična zgrada smeštena na rivi u središtu Malog Lošinja ne odaje ni jednim detaljem da se u njoj odigrava pravi triler, niti da se unutar nje krije arhitektonsko remek delo.

Da biste došli do dobro čuvanog eksponata morate proći kroz nekoliko prostorija od kojih svaka poseduje posebnu temu, dizajn i boju.

Prva je tamna i ispunjena ekranima koji projekcijama vizuelno dočaravaju priču kustosa i u najmanju ruku je zadivljujuća, kako zbog samog koncepta i izgleda, tako i zbog pojedinih detalja koje ćete tamo saznati. 

Sledeća prostorija je pravo malo remek-delo i ostavlja najjači utisak, pre no što se oči u oči susretnete sa gorostasnim Apoksiomenom.

Naime, ovo je mini bioskopska sala u kojoj se odvija video projekcija dokumentarnog filma o zvezdi muzeja.

Soba neobične lepote u potpunosti je obložena ručno tkanim tepihom, čiji izgled potpisuje fantastični dizajnerski dvojac Kulenturato iz Holandije.

Inspiracija potiče od tapiserija kojima su foajei bioskopa bili pokriveni početkom 20. veka, a sami ornamenti inspirisani su oblicima i bojama koje se kriju na dnu mora.

Nastavak priče o muzeju pročitajte na sledećoj stranici:

PageBreak

Nažalost, fotografije ne mogu dočarati ni magiju sobe, a ni mekoću predivnog tepiha na kome se sasvim udobno možete smestiti i sa lakoćom zaspati u zagrljaju vešto istkanih morskih trava.

Opijeni čarolijom ove prostorije, posetioci nastavljaju svoj put kroz uski hodnik moćne crvene boje, koja koloritom naglašava intenzitet dramskog vrhunca koji se sada već uveliko iščekuje.

Dolazi se do takozvane žute sobe, posvećene svoj medijskoj vrevi nastaloj oko pronalaska njegovog veličanstva Apoksiomena.

Do sada je posetiocu postalo sasvim jasno da će se susresti sa nečim što se opisuje kao neprocenjivo u svakom pogledu, kako onom vrednosnom tako i estetskom.

Ovde se nameće i pitanje: ko su idejni tvorci briljantno osmišljenih odaja, ko se krije iza koncepta, ko stoji iza predivno osmišljenog dizajna? 

U pitanju je niz inžinjera, stučnjaka iz oblasti dizajna enterijera, vizuelne umetnosti, dok sam projekat potpisiju dva arhitektonska maga - Saša Randić i Idis Turato.

I baš tada, dok ste zabavljeni mišlju o tvorcima ovog genijalnog koncepta koji ponosno može stati na crtu svim svetskim ustanovama moderne arhitekture, ugledaćete zvezdu čitave priče - kroz okna u zidu pojaviće se njegovo bronzano obličje i besprekorno izvajani udovi i da, zastaće vam dah.

Ulazak u belu, izolovanu sobu sav prethodni žamor, intenzitet boja, tekstura i informacija, pretvara u poniznu tišinu izazvanu strahopoštovanjem.

U potpunosti obložena belom tkaninom, a osvetljena difuznom rasvetom zbog koje u ovoj dragocenoj prostoriji nema čak ni senki, sva pažnja će vam biti usmerena na veličanstvenog atletičara i sve neverovatne detalje na njegovom nagom telu.

Možete mu prići sasvim blizu i posmatrati snažne i savršene šake, koje izgledaju kao da bi svakog trenutka mogle da se pokrenu i opomenu vas da se odmaknete i sa udaljenosti divite njegovim verno prikaznim kovrdžama mokrim od i ulja i znoja, te razbarušenim uvojcima podignutim tik iznad čela.

Ništa vas neće pripremiti na dominantnost Apoksiomena, iako ste njegovu intrigantnu priču prethodno saznali do sitnih pojedinosti.

Sa ovim snažnim utiskom posetioci odlaze ka poslednjoj odaji, kaledioskopskom vidikovcu, još jednoj majstoriji arhitekata i dizajnera koji su se potrudili da dom antičkog atlete udostoje njegove veličine.

Predivan pogled sa muzejske izvidnice na luku Malog Lošinja vraća vas u stvarnost, a beskrajno morsko plavetnilo budi u vama ponos što ste baš vi deo ovog Jadrana i On je deo vaše i njegove priče. 

Tekst: Maja Bunčić

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/