Najmračnija tajna modnog sveta: Glamur, seks, prevara i ubistvo iza Gucci tragedije!

Pre dve godine, malo nakon što je Patrizia Reggiani puštena iz zatvora, ekipa treš italijanske televizije se pojavila nenajavljena na njenom radnom mestu u Milanu.

Naravno tada su Patriziju svi pokušavali da sakriju od novinara.

“Nije ovde. Na bolovanju je zbog problema sa leđima,” rekla je Alessandra Brunero, suvlasnica Bozarta, milanske firme nakita koja je Reggianijevu zaposlila u aprilu 2014. kao “dizajnerskog konsultanta.”

Osuđena na 26 godina, Patrizia je trebalo da nađe posao kako bi dobila uslovnu. Prvu ponudu za puštanje na slobodu odbila je 2011. godine, a kako prenose italijanski mediji, razlog je bio jer nije htela da radi.

“Nisam radila dan u svom životu, i ne planiram da počnem sada,” to su reči koje je navodno uputila svom advokatu.

Bozart, sa prostorijama u renesansnom stilu, punim šljaštećih ogrlica i lustera, je očigledno bio prihvatljiv kompromis. Brunero i njen poslovni partner i muž su sada Patrizijini de fakto roditelji, jer moraju da osiguraju da se ova šezdesetsedmogodišnjakinja drži uslovne i tiho izgradi život kao običan građanin.

“Oh, mamma mia, uopšte nije lako,” kaže Brunero. “Plakala sam nakon tog TV intervjua. Bio je užasan. Naravno, Patrizia se samo šalila...”

Čak i pre ovog “priznanja”, svi pokušaji da Patrizija bude daleko od očiju javnosti su propali. Prva stvar koju je uradila kada je oslobođena - otišla je u Via Monte Napoleone i kupila kitnjast nakit i naočare, sa velikom arom na svom ramenu. Fotografi nisu mogu da veruju koliko su srećni. Gucci dama, kako su je nekada zvali mediji, se vratila.

Ubistvo Maurizia Guccija, 27. marta 1995. godine, ujutru u foajeu kancelarije, i kasnije suđenje, su bile glavna okupacija u Italiji krajem devedesetih godina. Ovo je bio elegantni Milano, ne mafijaški Napulj, i ovakva ubistva su bila nepoznanica među gradskom glamuroznom elitom.

Reggiani je odmah bila osumnjičena nakon što je otvoreno pretila da će ubiti Guccija nakon razvoda. Ali, bez dokaza, ovaj zločin je bio nerešen skoro dve godine. Dojava je dovela do hapšenja nje i još četvoro ljudi, uključujući i plaćenika 1997. godine.

Nakon što su se decenijama naslednici Guccio Guccija sukobljavali oko vođenja kompanije, ona više nije bila pod kontrolom porodice. Maurizio, Guccijev unuk, koji je izbacio svoje rođake iz posla kako bi postao direktor 1992. godine, je bio prinuđen da proda svoje deonice 18 meseci pre nego što je umro.

Vlasništvo je preuzela investiciona banka Investcorp, a ubistvo se poklopilo sa uzbudljivom renovacijom imidža ovog brenda tokom sredine devedesetih, kada su “na vlast” došli Domenico De Sole i mladi dizajner spreman na rizik - Tom Ford - tako da im priča oko ubistva uopšte nije trebala.

“Poslednja stvar koju je Gucci želeo je bio prljav skandal,” kaže Giusi Ferrè, veteran pisanja o milanskoj modi i kulturni kritičar koga svi znaju po narandžastoj kosi.

“Kompanija je pokušala da ignoriše celu dramu i hteli su da je i svi drugi ignorišu.”

Nakon što je Reggiani uhapšena, mediji su je nazvali Vedova Nera - Crna Udovica - i smišljali stereotipične teorije o njenim mogućim motivima. Bila je ljubomorna na Mauriziovu devojku, htela je njegov novac, bila je ogorčena jer je zapostavljao, bila je luda. Ako postoji zrno istine u nekoj od ovih teorija, postoji i nešto dublje.

“Sve njeno je poticalo od toga što je bila Gucci,” kaže Ferrè.

“To je bio njen celi identitet, čak i kao bivše žene. Bila je ljuta na Murizia što se prodao. Čak i nakon puštanja iz zatvora, ona to nije mogla da preboli. Rekla je novinarima italijanske La Repubblica 2014. da se nada da će se vratiti u kompaniju, sada kad je opet na slobodi jer im je potrebna i da se jo[ uvek oseća kao Gucci - zapravo najGucci od svih.”

Patrizia se dotakla i života u San Vittoreu...

“Mislim da sam jača osoba zbog toga što sam preživela sve oe godine u zatočeništvu. Spavala sam mnogo. Brinula se o biljkama. Pazila Bambija, mog ljubimca papagaja."

Bambi je bio posebna privilegija, koju joj je sredio advokat, ali se njegova priča loše završila kada je drugi zatvorenik slučajno seo na njega.

“Uopšte ne volim da pričam o tom periodu. Sve je to košmar za mene.” Reggiani ne priznaje na glas da je bila u zatvoru, taj period zove “moj ostanak u Vittore rezidenciji.”

Ko je Patrizia Reggiani?

Rođena je u malom gradu izvan Milana, majka joj je bila konobarica a otac čovek koji je svoje bogatstvo stekao vozeći kamione.

Bili su veoma bogati, ali ne i deo milanskog visokog društva. Kao mala volela je skupe stvari - tata je razmazio kaputima od kanadske kune i brzim kolima - a ona je našla put do elitnog kruga.

“Upoznala sam Maurizia na žurci i ludo se zaljubio u mene. Bila sam uzbudljiva i drugačija,” kaže Patrizia. Gucciji su inače iz Firence, tako da se i Maurizio nekako osećao kao autsajder.

“Nije mi se mnogo dopao na početku. Bio je tih momak čiji su se zubi preklapali na početku.”

Sama Patrizia je imala i druge udvarače, ali mladi Gucci je jurio sa svim bogatstvima koja su mu bila na raspolaganju.

Venčali su se 1972. kada su oboje imali 24 godine. Ova zajednica je izazvala razdor između Mauriziovog oca Rodolfa, jednog od Gucci sinova, koji se protivio Patrizijinoj porodičnoj pozadini i, bez sumnje, njenoj jakoj ličnosti. Maurizio je bio jedinac koji je ostao bez majke sa pet godina, pa je Rodolfo uvek bio previše zaštitnički nastrojen prema njemu.

“Maurizo se sa mnom osećao mlado. Zabavljali smo se, bili smo tim.”

Rodolfo je ipak omekšao kada je Patrizia rodila ćerku Alessandru, i tada je počeo da uviđa da ona zaista voli Maurizia. Stariji Gucci im je kupio nekoliko imanja, uključujući i luksuzan penthaus u njujorškoj Olympic kuli. Par se Menhetnom vozio u kolima sa tablicama na kojima je pisalo “Mauizia.” Družili su se sa Jackie Onassis i porodicom Kennedy kad god su svi bili u istom gradu.

“Bili smo lep par i imali smo lep život, naravno.. I dalje boli kada razmišljam o tome."

Par je stalno pravio žurke čija tema su bile boje, intenzivno su putovali drvenom jahtom Creole, dugačkom 64m, do privatnog ostrva koje je Maurizio kupio za proslavu rođenja njihove druge ćerke Allegre. Jahta sada vredi milione, ali je i dalje u vlasništvu Gucci sestara. Njihov magični svet uključivao je i ski kolibu u Sv. Moricu, vikendicu u Akapulku i farmu u Konektikatu.

Sve je počeo da se raspada posle Rodolfove smrti 1983, kada je Maurizio nasledio 50% udela Guccija.

“Maurizio je poludeo. Do tada sam ja bila njegov glavni savetnik kada je u pitanju Gucci. Ali on je hteo najbolje i prestao je da me sluša.”

Gucci brend je tada gubio prestiž zbog licenci poznatog loga, duplog G, i masivne proizvodnje torbi. Maurizio je planirao da mu vrati slavu tako što će se vratiti ekskluzivnom ručnom radu na kome je kompanija izgrađena.

Godinama se svađao sa stricem i rođacima, koji su zajedno bili vlasnici druge polovine firme, dok nije smislio kako da ih otkupi uz pomoć Investcorpa. U međuvremenu se i njihov brak počeo raspadati. Mauriziju se navodno smučilo Patrzijino stalno mešanje u poslove, i on se jedne večeri spakovao i otišao, dok je kompanija pod njegovim vođstvom izgubila milione. Patrizia je bila u pravu, makar oko toga, da je Maurizio loše vodio posao i nije napravio dovoljno mesta da ispuni svoje velike ideje. Njegovo lično bogatstvo se takođe smanjivalo, i bio je prinuđen da u potpunosti proda porodični biznis Investcorpu za 120 miliona 1993. godine.

“Bila sam ljuta na njega zbog mnogih stvari tada,” kaže Patrizia, “ali najviše zbog ovoga. Izgubio je porodični posao. Bilo je glupo. Propao je. Bila sam ispunjena besom, ali ništa nisam mogla da uradim. Nije trebao to da mi uradi..”

Nastavak na sledećoj strani...

PageBreak

Dan ubistva

Giuseppe Onorato je čistio lišće ispred kapija na adresi Via Palestro 20, gde se nalazila elegantna zgrada u kojoj je Maurizio Gucci imao privatnu kancelariju, u 8:30 ujutru, 27. marta 1995. godine.

“Bilo je divno prolećno jutro, veoma tiho,” priseća Onorato, koji sada ima 71 godinu, i jedini je svedok onoga što se dogodilo. “Gospodin Gucci je došao sa nekim magazinima u ruci i rekao mi dobro jutro. Tada sam video ruku. Bila je to lepa, čista ruka, i u njoj je bio pištolj.”

Iz pištolja su tri metka ispaljena u njegova leđa dok se peo uz stepenice, a četvrti u glavu dok je padao. “Mislio sam da je to šala. Onda me ubica video. Podigao je pištolj i ispalio još dva metka. Pomislio sam da je šteta je što ću tako umreti.”

Onorato se ne seća kako je došao do stepeništa u foajeu nakon što je dva puta upucan u ruku, ali sedeo je tamo u bazenu krvi kada su karabinjeri došli. “Držao sam gospodin Guccijevu glavu. Umro mi je na rukama,” kaže bivši portir.

Onorato je još uvek zapanjen što je preživeo.

“I dalje me ponekad boli leva ruka, ali svakog dana tokom ove 21 godine sam se probudio zahvalan što sam živ.” Ubica je nestao u milanskoj ponedeljnoj gužvi.

Kao jedini direktan svedok, Onorato je živeo u strahu da će se ubica vratiti. “Bio sam siromašan, pa sam morao da nastavim da radim na tom mestu kada sam se oporavio. Imao sam napade panike svaki put kada bi mi prišao neki stranac.”

Nakon što je Patrizia osuđena, sud je naložio portiru da plati kompenzaciju u iznosu od oko 142 hiljade funti. On kaže da još nije dobio tu odštetu.

Patrizijine ćerke, koje su u kasnim tridesetim godinama, su uvek bile uz majku (makar u javnosti), i direktno su nasledile Mauriziove milione, kao i jahtu i sva imanja. Dok Patrizija sebe naziva “nullattenente” - italijanska reč za bankrot, “osoba koja nema ništa.”

“Nisam ogorčen,” priča Onorato, “ali pitam se, da je bogata osoba bila ranjena na tom ulazu u mesto mene, da li bi imali više poštovanja prema njoj.” I u pravu je. Kada su Guccijevi advokati tokom razvoda Patriziji ponudili 2.5 miliona + 650 hiljada funti godišnje, ona je odbila uz izjavu da je to “tek puka činija sočiva”, i dobila je bolju ponudu.

Onorato nije jedini čiji se život okrenuo naopačke nakon ovog ubistva. Paola Franchi, koja sada ima 61 gudinu, je bila Guccijeva partnerka pet godina pre smrti. Oni su zajedno živali u centralnom bulevaru, zajedno sa njenim jedanaestogodišnjim sinom Charlyem, i planirali su da se venčaju. Ni nju mediji nisu voleli, pa su je predstavljali kao glamuroznu sponzorušu.

“Oh, oni se uvek okreću takvim glupostima,” rekla je. “Moj bivši muž, koga sam ostavila zbog Maurizia, je bio bogatiji, tako da je sve to bilo besmisleno.”

Tokom suđenja je iskrsnula informacija da je Reggiani pritiskala svoje plaćene saučesnike da brzo izvrše ubistvo, pre nego što se Paola i Maurizio venčaju. Patrizijina nekadašnja najbolja prijateljica Pina Auriemma, koja je priznala da je angažovala plaćenika, je svedočila da Reggiani nije mogla da zamisli da neka druga žena zauzme njeno mesto kao gospođa Maurizija Guccia - i sa tim dobije moć, status, i novac koji je “ona zaradila.”

Reggiana se takođe bojala da će njene ćerke izgubiti deo ili čak celo nasledstvo ukoliko bi Maurizio dobio još dece.

“Patrizia nas je u uhodila,” kaže Paola, “Imala je špijune u Mauriziovom krugu i znala je sve o našim zajedničkim planovima, i njegovim poslovnim. Mnogo puta je zvala, uznemiravala i pretila da će ga ubiti. ”

Ukoliko Maurizio ne bi uzvratio poziv, ona bi mu poslala kasetu, koja je kasnije puštena na sudu, i u kojoj ona govori da je Maurizio “čudovište” jer je zapostavio nju i ćerke, i upozorava da “ga čeka pakao.”

Paola je rekla kako ga je molila da unajmi telohranitelja, ali Maurizio to nije hteo jer nije verovao da bi ga Patrizija ubila..

Gucci i Franchini su se sretali u mladosti na žurkama bogataša. I povezali su se zbog toga što nisu bili srećni u svojim brakovima. Paola kaže da su se odmah zaljubili, i da joj je Maurizio pričao kako su oni dve polovine iste jabuke.

Dan nakon ubistva ona je od Reggianijeve dobila nalog za iseljenje iz stana u centru grada, ali i primetila da je overeno vreme bilo u 11 sati na dan ubistva, manje od tri sata nakon što je Maurizio umro. Tada vanbračne zajednice nisu imale pravnu podršku, pa su tako ona i Charly ostali bez tog stana.

Ona je, međutim, počela da sebi gradi drugačiju budućnost. Ali, pet godina kasnije je ponovo proživela tragediju - tokom posete ocu za vreme Božića, njen sin Charly se ubio. Prodica i dalje misli da je to samo bio fleš tinejdžerskog ludila.

Nakon što je izbacila Franchijeve iz stana na Corso Veneziji, Patrizija se sa ćerkama uselila u njega. Živela je u luksuzu naredne dve godine, dok jedan od saučesnika nije pogrešnoj osobi pričao o ubistvu. Taj čovek je naravno pozvao policiju, koja je napravila plan da prevari Patriziju i njena četri plaćena saučesnika - prijateljicu Pina Auriemmu, njenog prijatelja koji je napravio dogovor sa ubicom, ubicu i čoveka koji je vozio auto za beg - tako što će im presluškivati telefone. I plan je uspeo.

Između ostalih, jedan od dokaza su našli u njenom Cartier dnevniku, u kome je nakon Mauriziove smrti napisana samo jedna reč: “Paradeisos” - grčka reč za raj.

Patrizija je na sudu priznala da je svojoj prijateljici platila 200 hiljada funti, ali je odbila da je imala veze sa ubistvom, i tvrdila je da je Pina sve dogovorila sama, te da joj je pretila da će joj smestiti ako ne plati. “Vredelo je svake lire,” omaklo se tada Patriziji. Svo petoro su na kraju osuđeni.

Iako se kompanija držala podalje od skandala, kada je suđenje završeno u njihovim izlozima širom zemlje su zasijale srebrne lisice. (Gucci kompanija je odbila da da komentar za ovaj tekst.)

Na sadašnjem poslu, Patrizija uglavnom savetuje dizajnerski tim i čita modne magazine. Kaže da uživa u poslu, ali priznaje da joj nije lako da se prilagodi modernom okruženju.

“Ne volim kompjutere. Zli su.” 

Po sudskom nalogu, Patrizija sada živi sa svojom majkom koja ima 89 godina, i i dalje je dobrog zdravlja. Patrizija kaže da bi se nekad radije vratila u “Vittore Rezidenciju” jer joj je majka teška i voli da naređuje. Što se ćerki Allesande i Allegre tiče - one su imale 18 i 14 godina kada im je majka uhapšena, sada su udate i žive u Švajcarskoj. Neverovatno su bogate, zahvaljujući onome što im je otac ostavio, ali majku nisu mnogo posećivale od kada je izašla.

“Prolazimo kroz težak period,”priča Patrizija, “Ne razumeju me i ne daju mi novac više. Nemam baš ništa. Čak nisam ni upoznala svoja dva unuka.” Dodaje da nema pojma šta je čeka u budućnosti, akda joj završi uslovna, za nekoliko mesecu. Možda nastavi da radi u Bozardu, ali kaže da bi volela da putuje kada joj bude ponovo dozvoljeno da napusti zemlju. Izgleda kao da je odustala od ideje da radi u Gucciju, iako joj je teško da se otrgne od prošlosti. “Kada bih mogla opet da vidim Maurizija rekla bih mu da ga volim, jer je on osoba koja mi je najviše značila u životu.”

Na pitanje šta misli da bi joj Maurizio odgovorio, samo je rekla da bi rekao da osećanja nisu uzajamna.

Priredila: Bojana Đorđević

Zapratite ELLE na Viberu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>http: //www.viber.com/ellesrbija