Istorija modnih revija: Od salonskih prezentacija koje su bile zabranjene za fotografe do multimilionskih revija u Grand Palaisu

Nekada davno fotografima je bilo zabranjeno da prisustvuju revijama, shodno uverenju određenih dizajnera da su dotični špijuni. Danas revije predstavljaju multimilionerski biznis, spektakl kome prisustvuju svi koji nešto znače u modnoj industriji - blogeri, stilisti, urednici, filmske i muzičke dive, kolege kreatori, street style i modni fotografi, bajeri, influenseri, publisheri. 

To je slika današnjice, ali nekada davno sve je bilo daleko suptilnije, intimnije i sa manje euforije.

Chanel revije iz 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, iza zatvorenih vrata ne mogu da se porede sa spektaklima koje danas Karl Lagerfeld pravi u Grand Palaisu. Glavne promene su ne samo u lokaciji, produkciji već i budžetu.

Danas mnoge kuće a posebno Dior, Chanel, Alexander McQueen, Jean Paul Gaultier, Burberry, Versace..., na revije troše priličnu svotu iz budžeta, pretvarajući piste u teatar, dok je broj zvanica utrostručen!  

Na početku

Krajem 19. veka, pariski dizajner Charles Frederick Worth, prozvan "ocem visoke mode" bio je među prvima koji je pokrenuo trend predstavljanja kolekcije na živim modelima, i to u Longchamp Racecourse. Već ulazak u 20. vek nagovestio je neke bitne promene, stvarajući od revija modne parade koje su često održavane na ulicama gradova.

Charles Frederick Worth (foto: Profimedia)

Tako je britanska dizajnerka Lady Duff-Gordon praktikovala da svoje nove modele prikaže u svom salonu, na adresi Hanover Street, dajući svojim modelima romantična imena u želji da sve izgleda nekako egzotično.

Paul Poiret revija u Parizu (foto: Profimedia)

Naspram nje, Paul Poiret je održavao fensi balove na kojima su žene mogle da se inspirišu i informišu o novim trendovima.

Paul je takođe praktikovao da putuje sa svojom kolekcijom, na svojevrsnu turneju sa lutkama. U to isto vreme prodavnica Ehrich Brothers iz Njujorka je počela da praktikuje prezentacije unutar svog butika.

Paul Poiret sa svojim modima (foto: Profimedia)

Dvadesete godine prošlog veka predstavljaju već zlatno doba visoke mode kada su se proslavili i pročuli Coco Chanel, Madelein Vionnet i naravno Elsa Schiaparelli.   

Tokom Velike depresije, krize koja je zadesila svet krajem 1928. godine mnogi dizajneri su propali. Svi ali ne i kreatori visoke mode.

Haute couture je nastavila da biva sve traženija, popularnija i raskošnija.

Već 1931. godine Elsa Schiaparelli je prikazala svoju najnoviju kolekciju u njujorškoj robnoj kući Saks. Fotografima je ulaz bio zabranjen, sa ciljem da se zabrani kopiranje. Određeni umetnici imali su tada pristup i zadatak da skiciraju reviju.

Elsin model na prezentaciji kuće u Parizu, 1936 (foto: Profimedia) 

Njujorška rapsodija

Početkom četrdesetih godina Njujork je zahvatila modna revolucija. Nakon perioda II svetskog rata, svet je režio vedrom pozitivizmu koji je podrazumevao i sjajnu, atraktivnu modu. 1943. godine lansirana je preteča NYFW-a.

Revije su tada održavane u hotelu Pierre Hotel i prestižnoj Plazi.

Ipak, američka scena tada je bila pod jakim uticajem i dominacijom evropskih dizajnera čije modele su naručivale dame iz visokog društva.   

Novi počeci u Evropi

Samo evropsko tržište nakon II svetskog rata pretrpelo je promene. Sin Nine Ricci, Robert imao je ideju da pozove modne kuće da lansiraju minijaturne verzije sopstvenih kreacija, ne bi li maksimalno iskoristili svoje resurse. Taj koncept je poznat pod imenom Le Petit Theatre de la Mode, ili minijaturni modni teatar.

28. marta 1945. godine, 200 lutki, veličine tri puta manje od čovekove, odeveno je u modele Balenciage, Jeanne Lanvin i postavljeno u Luvru, pre putujuće izložbe. Već sledeće godine, novi set modela-lutki je prezentovan američkoj publici.

New Look - Nova pravila

Pre rata, kuće koje su radile isključivo visoku modu praktikovale su da kolekcije prikazuju u skučenim salonima, mahom u sedištu kuće, tačnije ateljeu dizajnera, prodajući direktno klijentu koji bi se vraćao na serije probnih fitinga koji bi trajali minimum po šest nedelja.

U tim danima, fokus modnih kuća bio je isključivo na klijentima, a ne na publicitetu i medijima. Fotografima je kao što smo napomenuli, pristup bio zabranjen. Samo dve godine nakon završetka rata, jedan čovek unosi promenu, i to ne samo u odeći, već i u odnosu prema medijima i fotografima.

1947. godine Dior postaje jedan od prvih dizajnera koji dozvoljavaju fotografima da slikaju i dokumentuju celu jednu kolekciju. Carmel Snow, tadašnja urednica Harpers Bazaara, tu kolekciju naziva "The New Look".  

Diorova revija, 1947. godine (foto: Profimedia)

Ipak, iako je Dior dozvolio fotografima da prisustvuju njegovim revijama, prezentacije modnih dizajnera još tokom 50-ih i 60-ih su ostale zatvorene za veliki deo javnosti. Fotograf Chris Moore priseća se: "Još uvek su mislili da smo špijuni."

Na sledećoj stranici saznajte kada je Milano počeo da se takmiči sa Parizom i ko su bile prve IT devojke modelinga koje su dizajneri poput Givenchya i Balenciage angažovali za promovisanje sopstvenih kolekcija:

PageBreak

Uspon Italije

Italijanske revije počele su prvobitno da se održavaju ne u Milanu, sadašnjoj modnoj prestonici Italije, već u Firenci. Početkom pedesetih godina prošlog veka, modne kuće iz Rima, Torina, Milana i sa Kaprija - između ostalih Simonetta Visconti, Schubert i Emilio Pucci, prikazivale su svoje nove kolekcije u grandioznoj sali, Sala Bianca.

Preteču MFW-a osnovao je Giovanni Battista Giorgini, sa ciljem da se takmiče sa Parizom, pokrenu italijansku tekstilnu industriju i modne ateljee posle II svetskog rata. Promovisali su se kao usputna stanica za američke urednike na putu ka francuskoj prestonici. Za sve goste bio je organizovan transport iz Rima do Firence.

Poziranje modela u Emilio Pucci kombinaciji, u Firenci 1960. (foto: Profimedia)

Tek 1958. godine kada je osnovano italijanska asocijacija za modu - Camera Nazionale della Moda Italiana, revije su preseljene iz Firence u komercijalno-poslovniji Milano.  

Nova armija modela

Tokom pedesetih godina prošlog veka, pored Diora još jedan čovek je privukao pažnju modne publike. U pitanju je Givenchy koji je zajedno sa Audrey Hepbern, i to od početne saradnje za filmove Sabrina i Breakfast at Tiffany’s, bio prvi kreator koji je započeo eru svojevrsnog partnerstva između neke slavne ličnosti i modnih dizajnera. 

Audrey Hepbern, 1954. godine na dobrotvornoj Givenchy reviji (foto: Profimedia) 

Audrey Hepbern kao model na jednoj od Givenchy revija (foto: Profimedia) 

Rađanje pret-a-porter mode    

Do šezdesetih godina prošlog veka, kreacije visoke mode uveliko su dominirale.

Tek početkom 60-ih, određena grupa haute couture kreatora na čelu sa Carvenom i Nina Ricci počinje da prezentuje svoje ready-to-wear kolekcije, i to dve nedelje pre revije visoke mode. 1966. godine i sam Yves Saint Laurent lansira svoju pret-a-porter kolekciju u sopstvenom Rive Gauche butiku.

Revija Chanel, 1982. godine u Parizu (foto: Profimedia) 

Prve revije koje poznajemo i danas

Već u disko sedamdesetim, RTW počinje da preovladava nad visokom modom, i piste kao one koje danas pratimo, zamenjuju salonske revije.

U Parizu većina kreatora počinje dva puta godišnje da prikazuje svoje kolekcije. 1973. godine osniva se Chambre Syndicale du Pret-a-Porter des Couturiers et des Createurs de Mode, regulatorno telo sa ciljem lakše organizacije i kordinisanja revijama. Ovo se u modnoj istoriji pamti kao sam start Pariske nedelje mode (PFW). 

Progresivni i alternativni London

Još u prvim godinama osamdesetih, London postaje prestonica kreativnosti zahvaljujući punk kreatorki Vivienne Westwood koja piste pretvare u rokenrol scenu prepunu kostimirane odeće, seksa, anarhije i muzike koja privlači enormnu količinu folovera koji modu počinju da prate fanatički, kao svoj omiljen bend. Westwoodine revije predstavljaju "prst u oči" svim tadašnjim tradicionalistima u modi.

Samo godinu dana posle osnivanja British Fashion Council-a (1983), manifestacije Bristih Designer Show i London Designer Collections spajaju se i pod jednim okrljem počinju da se održavaju, i to u parku zdanja Commonwealth Institute.

Revija u Londonu, 1988 (foto: Profimedia) 

Britanska prestonica postaje glavno mesto za medije i bajere koji traže Next Big Thing. Pored Vivienne, još jedan brend menja sliku mode. Londonski progresivni brend BodyMap tokom 80-ih počinje da prikazuje bizarne, rokenrol revije nalik najalterantivinijim video spotovima.

Ako je London bio tih godina mesto na kom su se otkrivali novi talenti, kraj osamdesetih i devedesete zacementirale su Pariz kao mesto gde "kuca" srce mode i kulture.

Japanski dizajneri Rei Kawakubo i Yohji Yamamoto dolaze u Pariz ne bi li prikazali svoje kolekcije. Održana u pariskom hotelu Intercontinental, revija brenda Comme des Garcons sa Yamamoto ludilom u modi, donosi jedan aseksualni pristup modi, kontrast između čiste, ali vrlo moćne mode i novih krojeva.  

Carla Bruni na reviji Vivienne Westwood, u Parizu, 1994. (foto: Profimedia)

Era supermodela može da POČNE

Devedesete unose jednu veliku promenu u tadašnjem funkcionisanju modnih revija. Fokus se ovoga puta sa odeće prebacuje na modele, i to na one sa prefiksom super. Otac tog trenda svakako je Gianni Versace, koji je možda priredio i najveću reviju u istoriji modne industrije.

1991. godine njegovu kolekciju su obeležile Linda, Cindy, Christy i Naomi koje su na rime čuvene Freedom dominirale scenom kao boginje.

Christian Lacroix, Giani Versace i Karl Lagerfeld na reviji Young designers u Parizu, 1990. (foto: Profimedia) 

Ovoj kultnoj reviji odata je počast upravo prošle godine kada je Donatella na kraj svoje prolećne prezentacije izvela Cindy Crawford, Carlu Bruni, Christy Turlington, Naomi Campbell i Claudiju Schiffer.  

Njegovim stopama krenuo je i Tom Ford koji je Gucci pistu obeležio seksom, zvezdama i glamurom. Njegova jesenja prezentacija 1995. godine protekla je u maksimalnom osvetljivanju modela koje je od izlaska na binu pratilo svetlo s fokusom na seksepilnim bokovima Amber Vallete ili senzualnom hodu Kate Moss u svilenoj, otkopčanoj bluzi.

Antonina Petković na Gucci reviji za vreme vladavine Toma Forda, 1999. (foto: Profimedia)

Lokacija, lokacija i lokacija!

Početak 21. veka donosi jedan sasvim novi trend. Dizajneri u želji da osveže postojeće revije i unesu neku primetnu promenu, počinju da tragaju za što luksuznijim i neobičnijim prostorima u kojima bi mogli da prikažu svoje nove kolekcije.

1989. godine belgijski dizajner Martin Margiela postaje jedan od prvih dizajnera koji zaobilazi ustanovljenu praksu prikazivanja kolekcija na revijama (do 1993. godine većina revija je održana u parku ispred muzeja Luvr).

Martin svoju novu kolekciju prikazuje na dečjem igralištu sa pozivnicom koja nema red sedenja.

1996. godine Alexander McQueen organizuje reviju Dante u crkvi Hawksmoor Christchurch u mestu Spitalfields. Bio je to momenat koji se pamti u istoriji mode kao prelomni čas u kome se na samoj reviji više priča o lokaciji, atmosferima i modelima, nego o odeći.

Revija Alexandera McQueena 1998. godine na LFW (foto: Profimedia) 

Ovaj McQueen show dao je vetar u leđa Gallianu prilikom njegovog dolaska u Pariz. 1993. godine britanski dizajner svoju prvu parisku reviju održava u atrijumu banke Left Bank koju mu je ustupila mecena i ugledna dama pariske scene Sao Schlumberger.

Pet godina kasnije, za svoj haute couture debi u Dioru, Galliano priređuje spektakl u operi Garnier. Tadašnja urednica francuskog Vogue izdanja komentariše reviju "eksplozijom lepote", a sama revija postaje najspekatkularnija i najekstravagantnija u istoriji mode. 

Dior revija u operi Garnier, 1998. (foto: Profimedia)

Dior revija u operi Garnier, 1998. (foto: Profimedia)

Kako je Internet i Instagram promenio modu

Tehnologija je možda najviše od svega promenila modu, pa samim tim i postojeće revije. Dok smo pre iščekivali prve fotografije revije u magazinima ili tek odabranim online portalima, sada revije možemo da pratimo uporedo s njihovim održavanjem, i to uz pomoć jednog klika.

1998. godine austrijski dizajner Helmut Lang bio je jedan od prvih koji su prigrlili nove digitalne tokove, prikazavši svoju reviju online. "Osetio sam da internet raste i da će prevazići sve, pa sam smatrao da je pravi trenutak da  istražim tu platformu", izjavio je tada kreator.

Warlie Harlow na reviji Juliena Macdonalda na LFW, 2018 (foto: Profimedia / Alpha Photo)

2010. godine Alexander McQueen među prvim dozvoljava prenos uživo svoje revije. Već sledeće godine, pridružuju mu se svi dizajneri sa NYFW-a. U međuvremenu, Instagram influenseri postaju glavni gosti na revijama koji svojim milionskim foloversima daju priliku da zajedno sa njima isprate uživo top revije.   

Insta-nt moda

Uporedo sa tehnologijom, modna industrija prolazi kroz velike promene koje uslovljavaju lansiranje po nekoliko među-kolekcija, što rezultira instant modom koja iz butika se menja na dnevnom nivou.

Za promociju svojih pre-fall i resort kolekcija brendovi putuju preko okeana, menjajući stalno rute.

Dior odvodi goste u kalifornijsku pustinju, dok Chanel pravi mali međunarodni presedan, prikazujući svoju kolekciju na Havani (Kuba), nakon revija u Salcburgu, Edinburgu i Los Anđelesu. Da ne pominjemo LV i njihovu sjajnu reviju u Rio de Žaneiru.

Chanel reviji na Kubi, 2016. (foto: Profimedia)

Sve ove revije, mahom su osmišljene da zadovolje Instant apetit. Odeća je u drugom planu i potpuno nebitna.  

Prvi red

Pored fenomenalnih lokacija, novih supermodela još jedan propratni segment promenio je izgled revija. U pitanju je famozni prvi red. Mnogi mediji, pa i mi, s nestrpljenjem iščekujemo da vidimo ko je zauzeo prvi red na revijama. Naravno tu su modni urednici, bajeri, stilisti modeli, blogeri ali i celebrity koji predvode aktuelne glumice i pevačice. 

Alma Jodorowsky, Lily Allen, Carla Bruni i Yasmin Le-Bon na Chanel reviji, februar 2018 (foto: Profimedia)

Priredila: Ana Dodig

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/