Da li znate ko je bio Gaylord Nelson i zašto je važan za današnji dan?
Ekološki aktivista i američki senator, Gaylord Nelson shvatio je da svetu treba naglasiti koliko je planeta Zemlja važna za nas i da je naša dužnost da se brinemo o njoj, kao i da je čuvamo. Stoga, zbog njega, od 1970. godine svakog 22. aprila godine obeležavamo Dan planete Zemlje kako bi se podigla svest stanovništva o važnosti očuvanja prirode, ali i shvatila bitnost izazova sa kojima se iz dana u dan sve više suočavamo. Za ovakav poduhvat, Gaylorda je naveo događaj velikog izlivanja nafte u Santa Barbari u Kaliforniji. Tim povodom, oko 20 miliona Amerikanaca je izašlo na ulice protestujući protiv svih zagađivača životne sredine.
Ipak, ni nakon više od polovine veka nakon pokretanja ovih gorućih pitanja koje je Nelson uočio u Americi, ona nisu rešena. I ne samo što nisu rešena, već su dostigla globalne razmere, a životna sredina sa svim njenim segmentima ugroženija je nego ikad. Klimatske promene, zagađenje voda, zemljišta i vazduha, požari, intenzivni erozivni procesi, ugroženost biljnog i životinjskog sveta, uništavanje staništa, krčenje šuma, neadekvatno upravljanje otpadom, nelegalni lov itd… čitav ovaj tekst mogao bi da se pretvori u nabrajanje negativnog antropogenog uticaja po planetu.
Ovim posebnim danom koordiniše EearthDay.org, sa više od 193 zemlje i milijardu ljudi. Tema ovogodišnjeg Dana planete Zemlje jeste „Investirajte u našu planetu” i sadrži 5 primarnih programa.
- Veliko globalno čišćenje
- Održiva moda
- Klimatska i ekološka pismenost
- Projekat Canopy
- Hrana i životna sredina
Da li će se stvari poboljšati i promeniti zavisi isključivo od nas – prvo treba da se edukujemo, tačnije ekološki osvestimo, a onda smanjimo količine plastičnog otpada i otpada uopšte, biramo ekološki prihvatljiva prevozna sredstva, recikliramo, jedemo zdraviju hranu, smanjimo potrošnju štetnih hemikalija, racionalno koristimo vodu i štedljivo trošimo energiju, ne ugrožavamo resurse, kupujemo second hand odeću...
Da li ste znali da je za proizvodnju jedne pamučne majice potrebno skoro 3000 litara vode? (to je količina vode koju pojedinac popije za dve i po godine)
Tome u prilog ne ide česta promena trendova koje nameće „brza moda“, tj. odeća i obuća koja se nosi oko 7 puta u proseku pre nego završi na deponijama ili spalionicama. Prema nekim istraživanjima, svega 1% tekstila se u svetu reciklira, dok se svake sekunde spali ili odbaci na deponije količina tekstila veća od dve tone. Modna industrija je odgovorna za čak 10% globalnih emisija staklene bašte, što je skoro 5 puta više od avio industrije. Dakle, neophodan je prelazak na cirkularne modele koji podrazumevaju minimalnu upotrebu vode, sirovina, zemljišta i energije, a smanjuju količinu otpada. Princip cirkularne ekonomije je: proizvod – otpad – proizvod.
Kao što vidite, toliko je toga što možemo da uradimo da se ovo stanje promeni. Već danas! I potrebno je samo malo – „da mislimo globalno, a delujemo lokalno.“
Pa, šta čekamo? Neka nam svaki dan bude dan planete Zemlje!