Ako doživljavate nasilje koje se trenutno dešava PRVO mislite na svoju BEZBEDNOST!
Sklonite se iz stana/kuće.
Pozovite policiju sa bezbednog mesta (hodnika zgrade, ulice, od komšinice), a ne ispred osobe koja vrši nasilje prema vama.
Kada pozovete policiju pokušajte da navedete što više informacija:
- svoje ime i prezime, ime i prezime osobe koja vrši nasilje prema vama,
- adresu gde se nasilje desilo,
- da li osoba koja vrši nasilje ima oružje (legalno ili nelegalno), da je pripadnik snaga bezbednosti ili privatnog obezbeđenja,
- da li radi u prodavnici oružja ili opreme za lov i robolov, da li je lovac, da li je bio učesnik ratnih sukoba,
- ukratko navedite kako i šta se desilo, da li je bilo pretnji ubistvom ili samoubistvom, da li je korišćeno/prećeno oružjem ili nožem, čekićem i sl.
- da li vas je osoba koja vrši nasilje prema vama davila, ili je zavisna od alkohola i narkotika,
- da li su mal. deca prisustvovala nasilju i/ili je nasilje vršeno i prema deci,
- da li ste ranije pozivali policiju zbog nasilja u porodici, odnosno da li su bile izricane mere radi vase zaštite,
- da li se vodi neki sudski postupak (razvod, poveravanje dece, imovinski spor).
Iako je policija u obavezi da uputi patrolu, vi brinite o vašoj bezbednosti dok patrola ne dođe.
Postupanje policijske patrole
Policijska patrola je dužna:
- da sa vama i osobom koju ste prijavili da vrši nasilje razgovara odvojeno, u različitim prostorijama
- da o onome što su videli i čuli obaveste nadležnog policijskog službenika za nasilje u porodici
- ako je neophodno, da pozove hitnu pomoć ili će ponuditi da vas prevezu do zdravstvene ustanove, ili će vas uputiti da sami odete
- da vas obavesti kada treba da dođete u Policijsku stanicu kod nadležnog policijskog službenika za nasilje u porodici ili će vas kolima odvesti u policijsku stanicu kako biste dali izjavu
Zapamtite: policija nema pravo da vas pita da li ćete da svedočite ili da se pridružite krivičnom gonjenju.
Ako doživljavate nasilje koje se trenutno ne dešava
pozovite SOS telefon kako biste se procenio rizik u kome se nalazite i sa vama napravio plan kako da budete bezbedni nakon što prijavite nasilje
pozovite službu besplatne pravne pomoći kako biste se raspitali o mogućnosti pokretanja postupaka radi vaše zaštite
prijavite prethodno nasilje tužilaštvu (usmeno na zapisnik, podnošenjem krivične prijave na šalteru tužilaštva ili slanjem putem mejla)
prijavite prethodno nasilje nadležnom policijskom službeniku za nasilje u porodici
Postupanje nadležnog policijskog službenika za nasilje u porodici
Nadležni policijski službenik je dužan:
- da uzme pismenu izjavu od vas i od osobe koju ste prijavili da vrši nasilje (napomena: uvek uzmite vaš primerak izjave)
- da od vas uzme fotokopije dokaza (lekarske izveštaje, skrinšotovane poruke, sudske odluke i sl.)
- da proceni rizik od neposredne opasnosti od nasilja u porodici
- da se konsultuje sa dežurnim javnim tužiocem oko daljeg postupanja i eventualno, po nalogu tužioca, zadrži osobu koju ste prijavili do 48h
- da odluči da li će osobi koju ste prijavili izreći hitnu meru (udaljenje iz stana/kuće i/ili zabranu prilaska i kontaktiranja) u trajanju od 48h (hitna mera se izriče bez vaše saglasnosti ako nadležni policijski službenik proceni da je potrebno da je izrekne radi vaše zaštite)
- da vama uruči Obaveštenje da je osobi koju ste prijavili izrečena hitna mera i da vas obavesti da ukoliko osoba koju ste prijavili krši hitnu meru, da odmah to kršenje prijavite policije
- ukoliko predstavnik Centra za socijalni rad nije prisustvovao vašem davanju izjave, dužan je da vas obavesti da će vas pozvati Centar za socijalni rad kako bi procenili rizik u kome se nalazite
- da celokupnu dokumentaciju dostavi nadležnom javnom tužilaštvu i centru za socijalni rad prema vašem prebivalištu, kako bi tužilaštvo odlučilo da li će od suda da traži produženje hitne mere za još 30 dana
- da vas telefonskim putem obavesti o tome da li je sud produžio hitnu meru za još 30 dana, odnosno da li je osobi koju ste prijavili sud odredio meru pritvora do 30 dana
Zapamtite: nadležni policijski službenik je dužan da vam predoči da je lažno prijavljivanje krivično delo, ali ne sme da vas time zastraši da odustanete od prijave i nema pravo da vas pita da li hoćete da svedočite ili da se pridružite krivičnom gonjenju.
I u ovom periodu brinite o svojoj bezbednosti! Pozovite SOS telefon kako bi dobili pomoć i podršku. Vi najbolje znate šta je u stanju da uradi osoba koju ste prijavili. Uz podršku SOS telefona napravite sigurnosni plan. Ukoliko je osoba koju ste prijavili u bekstvu, razmislite o privremenom izmeštanju na sigurnu lokaciju (Sigurna kuća, prihvatilište i sl.)
Postupanje javnog tužioca
Javni tužilac je dužan:
- da u roku od 24h koliko traje izrečene hitna mera, odluči o tome da li će sudu da podnese predlog da se hitna mera produži za još 30 dana
- da u slučaju da je određeno zadržavanje u policijskoj stanici do 48h, sasluša osobu koju ste prijavili i da sudu podnese predlog za određivanje pritvora ili određivanje mere zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa vama iz člana 197 Zakonika o krivičnom postupku
- da zatraži od Centra za socijalni rad kratak izveštaj o tome kako oni procenjuju rizik u kome se nalazite, kao i njihovo mišljenje o tome koje sve oblike nasilja se preživeli
Postupanje suda
Sud je dužan da:
- u roku od 24h od momenta kada je tužilaštvo podnelo predlog, da odluči da li će produžiti hitnu meru za još 30 dana
- vam dostavi Rešenje o produženoj hitnoj meri ili o meri iz člana 197 ZKP na vašu kućnu adresu (napomena: ukoliko ste promenili mesto stanovanja, podnesite pismenu molbu sudu da vam se Rešenje ili pošalje na novu adresu ili uruči u sudu)
I u ovom periodu brinite o svojoj bezbednosti! Pozovite SOS telefon ili službu besplatne pravne pomoći kako biste dobili pomoć i podršku.
Obavezno prijavite policiji ako osoba koju ste prijavili krši produženu hitnu meru.
Postupanje Grupe za koordinaciju i saradnju
Grupa za kooridinaciju i saradnju, koju čine javni tužilac, nadležni policijski službenik za nasilje u porodici i stručni radnik centra za socijalni rad, je dužna:
- da se sastaje najmanje jednom u 15 dana i da razmatra sve prijave nasilja koje su se desile između dva sastanka
- da prilikom razmatranja vaše prijave, ponovo procene rizik od ponavljanja nasilja u kome se nalazite i da, ako smatraju da rizik postoji, naprave Individualni plan zaštite i podrške (napomena: vi imate pravo da znate šta je sadržina Plana koji je donet radi vaše zaštite i podrške)
- da vam omogući da učestvujete na delu sastanka na kome se razmatra vaša prijava (uživo ili putem aplikacije za razgovore) i da učestvujete u izradi vašeg Individualnog plana zaštite i podrške
- ako ne učestvujete na sastanku Grupe za koordinaciju i saradnju proverite kod Centra za socijani rad da li je izrađen vaš Individualni plan zaštite i podrške, šta je njegov sadržaj i predložite dopune ili izmene.