''NEMOJ SINE, MAJKA ĆE'': Zašto dopuštamo da muškarci (i dalje) ne učestvuju jednako u roditeljstvu i kućnim poslovima?

Da li muškarci danas više pomažu u kućnim poslovima i oko dece, ili je to samo odlika urbanih sredina te edukovanih i osvešćenih novih generacija?

Rawpixel

Nedavno, kada je drugarica u zajedničkoj grupi podelila reels u kojem deca različitog uzrasta objašnjavaju šta su za njih muški, a šta ženski poslovi, bilo je zanimljivo, ali i poražavajuće čuti kako u 21. veku mališani i dalje (u velikoj meri) misle ono što je mislila i moja generacija: da tata samo leži, leži i leži. Viševekovni patrijarhat ili posledica samo jedne rečenice: „Nemoj, sine, majka će“, kako je neko napisao u komentarima, ovde je očito i dalje narativ i nešto što deca upijaju od najranijih dana.

Uostalom, sve me je ovo podsetilo na moj školski rad iz likovnog, kada nam je učiteljica dala zadatak da nacrtamo porodicu. Na mom crtežu mama je bila nacrtana kao velika i letela je, a tata je bio znatno manji od nje i ležao je na kauču. Kada me je učiteljica pitala zašto sam mamu nacrtala veću od tate i leteću, sećam se da sam rekla kako je to zato što mama leti na sve strane i radi sve, a tata samo leži, čita novine i gleda televiziju. Da li je danas drugačije? Teško je reći. Ako je suditi po ovom reelsu nije, ali ako se malo osvrnem oko sebe i osmotrim kolege, prijatelje pa i komšije, posebno iz generacija Z i one na prelazu između Millennials i Gen Z, rekla bih da ipak živimo u eri u kojoj muškarac nije tu samo da postoji, već da bude aktivno uključen u čuvanje i vaspitanje dece, kao i u kućne poslove

Nadam se, uostalom, da se ne borimo za ravnopravnost koja će nam doneti samo jednake plate i priliku da budemo jednako prisutne i uvažavane u bitnim institucijama i na visokim pozicijama, već i da muškarac konačno bude deo porodice na jednak način kao i žena.

Međutim, ima i toga da moj krug ljudi nije merilo ili pokazatelj da su nove generacije muškaraca stasale u posvećene očeve i muževe. Ne zaboravimo kako je sredina u kojoj živimo oduvek bila svet u kojem su se muškarci štedeli, kako od strane majki, očeva, tetki, tako i od žena, sestara i ćerki. Kada sam pre nekih desetak godina posetila drugaricu u Švedskoj, sećam se koliko sam bila impresionirana tamošnjim očevima. Gde god da sam zašla, bilo u park, u centar grada ili okolinu, videla sam očeve kako se igraju sa mališanima, hrane ih, trče sa njima, dok je majka, kao većina srpskih očeva, neutralni posmatrač i povremeni učesnik. Već tada sam se pitala da li je do mentaliteta ili do sistema, ili je to posledica i jednog i drugog. Amiga, kod koje sam tada bila u poseti, rekla mi je, na primer, kako švedski parovi dobijaju 13 meseci plaćenog porodiljskog odsustva i još tri za slučaj potrebe, te da od toga, 60 dana mora da uzme majka, a 60 otac, dok ostatak mogu podeliti po dogovoru.

Da, sistem je, ali tamo sigurno niste baš u mogućnosti da čujete: „Nemoj, sine, majka će“ ili „nemoj ti to, sine, to je ženski posao.“ A opet, razna istraživanja širom sveta pokazuju da žene i dalje u velikom delu sveta rade više kućnih poslova nego suprotni pol jer sređen dom ipak i dalje potpada pod rodno očekivanje i tradicionalne norme ponašanja koje se prenose s kolena na koleno. Muškarac kom je čistoća na prvom mestu karakteriše se kao muškarac koji voli da brine o higijeni i pedantan je po prirodi, a žena koja ne voli da čisti kuću je po difoltu loša žena. Meni je nekako poražavajuće što takav stav imaju žene, mahom majke i svekrve koje, kada se muškarac uključi u kućne poslove i vaspitanje dece, umeju da prokomentarišu kako je to za pohvalu, da je on dobar otac i muž jer pomaže NJOJ, svojoj ženi. A on u stvari ne pomaže ženi, već živi u tom domu i normalno je da učestvuje u podeli poslova i u brizi oko dece. Nastranu to što i dalje brojne žene žele da budu domaćice i uživaju u kućnim poslovima ne želeći da im se muškarac mota po kuhinji. Ovo nije priča o izboru i preferencama već je reč o viševekovnom robovanju, narativu koji ne daje izbor, već isključivo kalup i uklapanje u očekivanja društva i okoline.

Raw Pixel 

Šta kažu istraživanja?

Zanimljivo je kako je jedno istraživanje profesora sa Univerziteta u Sent Luisu od pre dve godine pod nazivom Work, Leisure, and Family: From the Silent Generation to Millennials, pokazalo kako su muškarci u SAD imali znatan pad broja radnih sati na tržištu rada, odnosno na plaćenim poslovima, a povećan broj sati posvećen kućnim poslovima, pri čemu muškarci iz generacije milenijalaca provode više sati radeći kućne poslove nego muškarci ranijih generacija. Njihovo istraživanje pokazalo je takođe da za žene važi suprotno, odnosno da imaju povećan broj sati na plaćenim poslovima, a manji broj sati posvećuju kućnim poslovima. Pored toga, autori istraživanja istakli su kako su udate žene imale drastičan pad broja radnih sati u kući - sa 1.641 sat (1968) na 709 sati (2015).

Druga jedna studija Evropskog centra za jednakost otkrila je da oko 91 odsto žena sa decom provodi najmanje sat vremena dnevno na kućnim poslovima, u poređenju sa 30 odsto muškaraca sa decom. Ova evropska studija skreće pažnju i na činjenicu kako će žene na honorarnim i slabo plaćenim poslovima imati veće opterećenje neplaćenog kućnog posla od žena na standardnim, stalno plaćenim poslovima. Gde je tu Srbija? Nedavno istraživanje kompanije CAKE.com koje je obuhvatilo 21 par (mahom mladih parova iz Gen Z generacije ili kraj Millennials generacije) i u sklopu kojeg su se našli i parovi koji žive u Srbiji, pokazalo je da žene rade 58, a muškarci 42 odsto kućnih poslova. Među kućnim poslovima koji ženama oduzimaju najviše vremena našli su se oni koji već potpadaju pod rodna očekivanja: kuvanje, spremanje kuće, nega dece i pranje veša, dok je zanimljivo da je kod muškaraca na prvom mestu nega dece, pa spremanje kuće i kuvanje. Ovo istraživanje dotaklo se i različitih radnih modela, odnosno parova koji rade od kuće, i onih koji i dalje rade iz kancelarije, pa smo tako saznali da remote couples imaju više sati neplaćenog, kućnog posla, od onih koji rade onsite (iz kancelarije), te da je tu u kućnim poslovima mnogo veći udeo žena, čak 72 naspram 28 odsto.

Kate Mangino, ekspert za rodnu ravnopravnost, smatra da je za podelu rada u kući vrlo važno da se u startu postave očekivanja od oba partnera. Ona takođe misli da će, ukoliko te razgovore ne obavite rano, vaše opterećenje kućnim poslovima biti neuravnoteženo i nećete biti u mogućnosti da to lako promenite, što će učiniti da se ogorčenost i nezadovoljstvo gomilaju. Naravno, moguće je da promenite obim posla koji radite i da ga podelite jednako ili bar približno jednako, ali za to je potrebno da oba partnera budu zainteresovana i da se priđe problemu sa pozicije da ste oboje odgajani u rodnoj kulturi, ali da poslove ne treba deliti po tradicionalnim rodnim linijama, već na osnovu ličnih preferenci.

Na primer, gore navedeno CAKE.com istraživanje pokazalo je da većina žena ne voli da usisava, dok je sve veći broj muškaraca označio kako voli da kuva, što dovodi do toga da je komunikacija ključ za sve. A potreban je kontinuirani razgovor, posebno kako se život menja, bilo zbog preseljenja, tipa posla, dolaska prinove. Ako par planira potomstvo, dolazak prinove mogao bi da bude dodatno opterećenje za majku koja je navikla da radi sve u kući, a od nje se očekuje i da u potpunosti preuzme brigu oko deteta. Ravnopravno partnerstvo ne znači da svaki dan beležite na papir ko će šta da radi ili da konstantno nastojite da budete u odnosu 50 : 50 zato što će na dnevnoj ili nedeljno bazi to uvek varirati. Ne, ravnopravno partnerstvo znači dogovor, poštovanje i razumevanje. Ja lično danas kada vidim muškarce kako se igraju sa decom u parku ili dolaze u prodavnicu sa dečjim kolicima, mislim da idemo u pravom smeru ka kognitivnom radu u domaćinstvu i porodici. Naravno, postoji još mnogo nevidljivog rada koji žene obavljaju i u kojem ostatak domaćinstva uživa, ali i to će se, nadam se, promeniti. Jer, kada je Mangino pitala svoje muške ispitanike (njih 40) šta su dobili od ravnopravno raspoređenog porodičnog života, većina je rekla kako su dobili divan odnos sa svojom partnerkom, te prilično pristojan i aktivan seksualni odnos i odličan odnos sa decom. Da li su ovi partneri umorniji? Mangino smatra da verovatno jesu, posebno u domaćinstvima sa decom, ali da je prednost u tome što, iako umorni i pod stresom, nisu ogorčeni niti razočarani svojim partnerom, već su tim i sve rade zajedno.

E, nadam se da ka tome koračamo hrabro i bez zadrške.