O mnogim ženskim temama, citata ima napretek. Međutim, kada je reč o menstruaciji i ciklusu, morali biste baš da se posvetite istraživanju. Kontradiktorno je i pomalo tužno da jedna "samo" ženska stvar bude toliko malo zastupljena u, recimo, filmskim ostvarenjima. Da se ne spomene ni suptilno, kao neka neprijatnost tokom dana (koja i te kako jeste) ili tema razgovora dve drugarice. Zato je bilo očekivano da će upravo jedna scena iz filma "20th Century Women" (2016) izazvati javnu polemiku. Kreatori su se jednostavno usudili da tokom večere Abbie (Greta Gerwig), dok za istim stolom sede i muškarci, izgovori pojam koji je i dalje tabu i koji je "nepoželjan" u društvenim okupljanjima - a to je menstruacija.
Oko te jedne tako jednostavne reči na slovo m postavljeno je toliko tegova. Odmalena smo učene da sakrivamo uložak kada nam je potreban. Taj potez koji izvedemo, dok ga uzmemo iz torbe i stavimo u džep, nije ravan ni veštini najvećih spretnih lopova i krijumčara. Jer, nametnut nam je neki osećaj stida. Kao da radimo nešto što ne treba, nešto što je loše i što je pogrešno. Pritisak, zajedno sa crvenim obrazima, na najvišem je nivou. Na sve društvene stege, da muka bude još veća, menstrualni bolovi vrlo često umeju da budu izuzetno jaki. Tegobe su ponekad toliko neizdržive da ste primorani da ne odete u školu ili uzmete dan bolovanja na poslu. Za to, naravno, postoje i medicinska objašnjenja.
Agonija koju žene trpe svakog meseca, dok se očekuje da odlaze redovno na posao i funkcionišu potpuno normalno i razigrano - kao sve ponekad nerealne reklame za uloške koje nam serviraju, retko je predmet javnog razgovora. Nama susedna država, Crna Gora, imala je sluha za ovaj problem i rešila ga je.
Crna Gora
Bila je to jedna od lepših vesti tog dana. Crna Gora je 27. jula ove godine postala prva zemlja među retkima u Evropi sa zakonski regulisanim menstrualnim odsustvom. Od 27 država članica Evropske unije takav zakon ima samo Španija. Zakonodavci navode da je cilj ove mere pružanje podrške ženama koje se suočavaju sa jakim menstrualnim bolovima, kao i smanjenje diskriminacije na radnom mestu. Organizacije za zaštitu ljudskih prava pozdravile su ovu reformu, opisujući je kao značajan korak ka priznavanju menstrualnog zdravlja u radnom zakonodavstvu.
Novo pravo odnosi se na žene koje imaju sekundarnu dismenoreju, odnosno bolne menstrualne cikluse uzrokovane određenim ginekološkim oboljenjima, poput endometrioze, mioma, polipa i drugih poremećaja. Oni mogu da izazovu jake bolove, grčeve, mučninu i umor. Dijagnozu sekundarne dismenoreje utvrđuje lekar specijalista.
Španija i Portugal
Tri godine ranije, tačnije 2023, Španija je uradila isto. U tom trenutku taj potez izgledao je kao pobeda jedne velike i dugotrajne bitke. Tada je Španija usvojila zakon kojim se proširuju prava na abortus i rodni identitet mladih i ujedno postala prva zemlja u Evropi koja radnicama garantuje pravo na plaćeno menstrualno odsustvo. Glavni inicijator ova dva zakona bila je ministarka za ravnopravnost Irene Montero.
Najavljeno je da će proizvodi za menstrualnu higijenu biti besplatno deljeni u školama i zatvorima, dok će državne zdravstvene ustanove besplatno obezbeđivati hormonsku kontracepciju i pilulu za jutro posle. Ova mera je omogućila zaposlenim ženama koje trpe jake bolove da uzmu plaćene slobodne dane. Vođeni istom praksom, prošle godine i Portugal je uveo pravo na tri uzastopna dana mesečno plaćenog odsustva na teret poslodavca za zaposlene koji trpe teške i onesposobljavajuće menstrualne bolove uzrokovane endometriozom ili adenomiozom.
Međutim, godinu dana kasnije od uvođenja ovog prava u Španiji, rezultati nisu ispunili očekivanja. Problem je što se jako mali broj žena usuđuje da iskoristi pravo koje im je dato. U prvih 11 meseci od primene zakona, odsustvo je iskorišćeno ukupno 1559 puta, pokazuju podaci španskog Ministarstva za inkluziju, socijalno osiguranje i migracije. Isti je problem i sa istočnim zemljama koje su se mnogo pre Evrope odlučile za ovakve poteze.
Ostatak sveta
Japan je jedna od prvih zemalja koje su usvojile politiku menstrualnog odsustva još 1947. godine i naziva se seiri kyuka. Iako je definisano kao zakonsko pravo na odsustvo, ostaje na samoj kompaniji da odluči da li će ono biti plaćeno ili neplaćeno. Međutim, isto kao i u Španiji, postoji veoma mali odziv na uživanje ovog prava kod žena. Strah od društvene stigme i narušavanja privatnosti, strah od diskriminacije i sticanja etikete „slabog radnika“, finansijski razlozi (neplaćena odsustva) i griža savesti prema kolegama - sve su ovo razlozi koje su žene iz Japana iznele kao razlog zašto ne koriste menstrualno odsustvo.
Među ostalim zemljama koje nude ovo pravo nalaze se Indonezija i Južna Koreja. Dok u Africi jedino Zambija ima ovakav zakon na nacionalnom nivou, koji radnicama omogućava da uzmu jedan slobodan dan mesečno bez obaveze dostavljanja lekarskog uverenja.
Besplatni higijenski proizvodi
Još jedna velika stvar koju će Ministarstvo za rodnu ravnopravnost i porodicu Južne Koreje pokrenuti kao pilot-projekat jeste postavljanje higijenskih uložaka ujavnim ustanovama kako bi svim ženama bili dostupni proizvodi za menstrualnu higijenu, što predstavlja prvu takvu inicijativu na tim prostorima. To je zaista retkost na globalnom nivou. Iako žene u javnom prostoru pokušavaju da pokrenu tu diskusiju i istaknu koliko bi ovakva promena bila značajna, i dalje se ne dešavaju promene. Proizvodi za žensku higijenu, koji podrazumevaju uloške i tampone, deo su svakodnevne rutine sve do menopauze. Iz tog razloga trebalo bi da budu dostupni svakoj ženi jer su neophodni.
Nije dovoljno samo da dobijete simpatični mixtape sa pesmama posvećenim menstruaciji i kutiju mafina, kao što je Ashton Kutcher uradio u filmu "No Strings Attached". Poželjno - vrlo, ali nije sasvim dovoljno da umiri muku i bolove. Pre svega, važno je da se skine stigma sa jedne tako prirodne stvari. Kada uzimate uložak ili tampon, ne morate da izgledate kao da ste na meksičkoj granici sa džepovima punim ilegalnih stvari. To je naša potreba, poput čaše vode na 38+ stepeni. Važno je i osvestiti koliko menstruacija može uneti komplikacija u naš život na samo nekoliko dana i onesposobiti nas čak i za najmanje kućne poslove, poput kuvanja kafe. Zato je na nivou ove planete važno da se to uvidi, prepozna, razume i reguliše.