Dizajn enterijera više ne prati modne trendove, on ih otvara, dopunjuje i u najvećoj meri sugeriše, stvarajući jednu od najzanimljivijih superpozicija mode i arhitekture, nekada striktno odvojenih disciplina. Sada su te granice pomerene i postoji puno kreativnog prostora između mode, dizajna i arhitekture, čiji potencijal jeste u tome što dobija novi smisao, odnosno značenje. Ovaj kreativni prostor ne mora nužno biti enterijer ili njegovi elementi, on može biti i scenografija, digitalni pejzaž, instalacija, način na koji odlučiš da dekorišeš svoju rođendansku trpezu ili pak iskustvo koje briše granicu između privatnog i javnog, stvarnog i virtuelnog. Dok tradicionalni trendovi u enterijeru ne prolaze, prostor je postao generator inovacija, eksperimenta i storytellinga, oblikujući način na koji živimo i komuniciramo svoj identitet.
Uloga dizajnera enterijera time se menja, ona više nije samo projektant ili crtač, njegova uloga prolazi kroz sve one promene koje utiču na način na koji prostor koristimo i asociramo. Verujem da je ova uloga u određenoj meri čak i prethodnik i generator tih promena u enterijeru. Brendovi to već prepoznaju: luksuzne modne kuće grade čitave enterijere koji postaju produžetak njihovog koda, dok arhitektonski biroi sarađuju sa modnim i umetničkim imenima kako bi kreirali narative unutar prostora, izdvojili i personalizovali svoje projekte. Dizajn uvek usmeren ka budućnosti i njenim potencijalima. Prostor oblikovan danas postaje okvir u kojem ćemo živeti sutra, i upravo tu leži njegova odgovornost i moć.
Naizgled je uvek ovako bilo, oduvek smo živeli u prostorima koji su reflektovali našu stvarnost, želje, inspiracje, navike, ukuse, stanje uma. Ipak, ono što se suštinski promenilo jeste odnos prema životnom prostoru, asocijacije koje imamo na njega i važnost koju mu pridajemo. Fokus je oštriji i dublji, dok svaka drška na kuhinjskim elementima može biti skulptura ukoliko za to imamo oko, energiju, vreme, mesto ili kontekst. Ovakav oblik i stav u dekoraciji začet je u Parizu. Taj grad će uvek slaviti umetnost dekorisanja na način koji pridaje značaj svim onim detaljima koje često ne primećujemo svesno, ali ih osećamo kroz ambijent i njegovu energiju. To može biti zvuk starog parketa pod nogama, tekture koje reflektuju svetlost i sve te naizgled nevidljive niti koje zajedno čine ne samo estetiku ili materiju, već i emociju. Ona je ključ ovog teksta jer upravo emocija razlikuje prostor u kojem boravimo od prostora u kojem zaista živimo. Ona takođe čini da se povežemo sa nekim modnim brendom i budemo privučeni ka nekim modnim komadima. Ovo uglavnom nisu racionalni izbori i sva objašnjenja umanjila bi moć emotivnog iskustva u modi i enterijeru.
Pariz je grad koji kreira posebnu emociju u lepoti i modi pa tako i u dizajnu enterijera, filmu, slikarstvu, muzici pejzažnoj arhitekturi. Nije slučajno što upravo u Parizu nastaje pojam intérieur u 18. i 19. veku. Pariz je, dakle, bio začetnik discipline koja je spajala arhitekturu, zanatstvo i umetnost življenja. Danas ostaje osećaj da Parižani i dalje prednjače u tome kako se prostor gradi kao identitet - nenametljivo, ali sa jasnim osećajem mere i stila. Pore toga, parisko joie de vivre i danas inspiriše, čineći da zaista odemo dublje u analizama stila. U Parizu se stil ne posmatra kao prolazna moda, već kao način života, a to je umetnost koja nikada ne izlazi iz mode.
Zato, sledeći put kada uđete u svoj prostor, setite se da vidite sve one detalje koji se otkrivaju kao skriveni šav na pantalonama ili oblik dugmića na košulji. Savremeni dizajn enterijera upravo u detaljima pronalazi svoju snagu: u pomeranju fokusa sa "velikih gesta" na suptilne znakove. Ako je ranije dom bio okvir, sada je on postao priča, živa, slojevita, koja raste sa nama, kao i moda. Jer, kao što se oblačimo za uspeh, na primer, tako i prostor u kojem živimo može biti najsuptilnija, ali i najmoćnija verzija našeg dress for success komada.
Surovo gledano, modni izbori reflektuju ono što želimo da pokažemo drugima, dok na dizajn doma reflektuje naš duh, ono što želimo da budemo sami sa sobom i bliskim ljudima. I upravo je ovo najinteresantnija razmena zato što ovde nije reč o tome koji je dizajn važniji i da li će dizajn enterijera bukvalno zameniti ili postati modni dizajn. To nikada ne bi trebalo da se dogodi i sama pomisao na takav scenario je kao neki san koji želimo što pre da zaboravimo. Ovde je reč o načinu na koji prostor postaje katalizator mode kao i obrnuto, i o novoj poziciji koju enterijer dobija na sceni gde je moda uveliko dominantna. Upravo tu počinje najuzbudljiviji deo, kada se modni kodovi prevode u prostore.
Pogledajte galeriju sa efektnim stočićima za vaš dom.
U modi, na primer, često govorimo o statement piece komadima, jednom detalju koji nosi celu kombinaciju. U prostoru postoji ista nit, luster koji dominira sobom, tepih koji okuplja nameštaj, ili umetničko delo koje daje ritam čitavom enterijeru. Odeća komunicira kroz telo, nameštaj kroz prostor. Obe discipline su neposredne, intuitivne i senzualne, osećamo ih pre nego što ih možemo definisati. Ali ono što je u ukrštanju ovih disciplinama zanimljivo jeste ta ekstravagantnost koju moda uvodi u enterijer, prizmu gledanja koju daje. Ona ima standarde koji su uglavnom vezani za javnost, sve ono što predstavljamo kada izađemo iz kuće, a sada je kuća postala deo prezentacije. To nimalo ne znači da je izgubila intimu, ličnost i ušuškanost doma, već je zadobila pažnju koja je bila usmerena ka spolja.
Upravo ta razmena čini da dizajn enterijera u današnjem trenutku dobija ulogu nove mode. On je produžetak estetskog izraza, ali i okvir života, mesto gde se moda testira, filtrira i na kraju pretvara u kulturu življenja. Luster može biti jednako smeli potez kao couture haljina, dok fotelja ima istu težinu kao Saint Laurent torba, iako će o njoj znati samo ljudi koje pozovemo u svoju kuću, naravno ukoliko je ne objavimo na Instagramu.
Tekst: Marija Gavrlilović
