Matične ćelije, telomeri, DNK fitnes...

Ideal večne mladosti nije marketinški trik novog doba. Za čudotvornim eliksirom tragali su vračevi plemenskih zajednica, antički filozofi, romantičarski pesnici, moderni naučnici. Svi sa istim ciljem – da doskoče čovekovoj konačnosti. Njegovom ograničenom veku trajanja. U kontekstu koji nas ovde zanima, s namerom da zaustave neumitni tok vremena koji ostavlja tragove na našoj koži, našoj figuri, vitalnosti, mladosti. Jedna grupa naučnika i beauty korporacija smatra da se u matičnim ćelijama krije efikasan lek protiv starenja, druga već godinama usavršava anti-age sastojke koji pokušavaju da proniknu u samu srž ćelije i time posredno utiču na gene.

Telomeri
Ili nova mantra podmlađivanja, jer je otkriveno da je dužina telomera, to jest – genetskih završetaka, u direktnoj vezi sa zdravljem i dugovečnošću. Nalaze se na kraju svakog kraka hromozomskog para. Kao što, na primer, plastični krajevi na pertlama sprečavaju da se one iskrzaju, isto tako telomeri sprečavaju rasplitanje gena. Što su oni (telomeri) duži, to sami hromozomi imaju više „vremena i prostora“ da se bave svojim osnovnim poslom: deobom na nove ćelije. Problem nastaje u trenutku deobe, kad krajevi DNK ne uspeju da se kopiraju u novoj ćeliji. Evolucija se pobrinula da u tom trenutku uskoče telomeri i dopune nepotpunu replikaciju. Kako su ćelije kože među onima koje se najviše dele, znatno je povećana verovatnoća skraćivanja njihovih telomera.

Matične ćelije
Matične ćelije imaju sposobnost obnavljanja, a to znači da mogu da poprave određena oštećenja ćelija, dakle nas samih. Da ne ulazimo sad u komplikovana naučna pojašnjenja istraživanja koja se ubrzano vrše, okrenimo se estetici. Poznato je da je mlada koža otporna na bore i razna druga oštećenja zato što matične ćelije u tom uzrastu stalno obnavljaju epiderm. Kako mi gomilamo godine, tako ćelije gomilaju stres i oštećenja nastala usled izlaganja sunčevoj svetlosti, pa se sve teže regenerišu. Dakle, cilj je očuvanje postojećih matičnih ćelija od spoljnih agresora kako bi se što duže samoobnavljale, vršile deobu, to jest popravljale oštećene ćelije kože. Anti-age industrija uveliko i obilato već koristi biljne matične ćelije. I kad „žive“ u voću i povrću, i kad se putem seruma, emulzija, krema i kremica prenesu na našu kožu, one se ponašaju isto: rade ono zbog čega postoje – čuvaju od toksina i UV zračenja. U kozmetološkim laboratorijama najtraženije su matične ćelije jabuka, precizno švajcarske sorte Uttwiler Spätlauber, koja ostaje sveža i bez bora i po četiri meseca duže od ostalih.PageBreakGenetsko starenje
U jezgru svake ljudske ćelije nalaze se 23 hromozomska para sačinjena od gena, a geni pak od DNK. Iako svaka ćelija sadrži između 20 i 25 hiljada gena, nije u svakoj aktivan svaki gen. Molekuli koji funkcionišu poput glasnika, to jest onih koji prenose informacije između DNK i ćelije, zovu se RNK. U zavisnosti od protočnosti njihovih „govornih kanala“ ćelija može da proizvodi manje ili više dragocenog čuvara mladalačke kože – kolagena. A može da počne da se deli ili da jednostavno odumre. Dovoljno je da se sunčamo bez zaštite pa da UVA zračenje izazove oštećenja na krhkim nitima DNK lanca, a to onda u stilu domino-efekta izaziva pojavljivanje bora, hiperpigmentacijske pege i fleke, na kraju, i rak kože. Sklonost upalama i oslabljena zaštitna membrana kože osnovni su genetski uslovljeni uzroci starenja. Kad je membrana ugrožena, koža se potpuno posveti njenoj zaštiti, a time se usporavaju svi ostali procesi, kao što je na primer proizvodnja kolagena. Ne postoji aktivni sastojak koji bi mogao da popravi oštećene gene i zato se naučnici fokusiraju na gene koji kontrolišu starenje. Pre osam godina otkriveno je da resveratrol, polifenol koji „živi“ u crvenom vinu, pospešuje rad sirtuina (proteini koji regulišu oporavak DNK i utiču na neke bolesti, Alchajmerovu između ostalog). Za razliku od uobičajenih tehnika za podmlađivanje – retinoidi, hemijski pilinzi, mikrodermoabrazija, koji pokušavaju da ubrzaju obnavljanje ćelija da bi što pre došli do nove i zategnute kože – sirtuini rade upravo suprotno. Usporavaju procese kako bi ćelijama dali što više vremena da poprave oštećen DNK. Ako znamo da su ćelije programirane da se reprodukuju tačno određen broj puta, tada svako ubrzavanje tog procesa ugrožava potencijal ćelijske deobe i utiče na preuranjeno starenje ćelija.

DNK fitnes
Najnoviji lek u Americi zove se TA-65. Stotinak ljudi već tri godine pije ovaj famozni eliksir koji ih godišnje košta 25.000 dolara i smatraju da je ta cena beznačajna za uslugu koju pruža – pegla bore na molekularnom nivou. Mnogo je jeftiniji, jednostavniji i sigurniji „fitnes“ za telomere, koji predlažu Elizabeth Blackburn i Carol Greider, naučnice nagrađene Nobelovom nagradom za otkriće principa po kojem enzim telomeraza štiti hromozome. Konkretno, identifikovale su ih kao enzime koji štite DNK u hromozomima, otkrile su da vam za njihovo produženje ne treba nikakva čarobna pilula, već je dovoljno da vežbate, meditirate i uspešno izlazite na kraj sa stresom i tako utičete na „dobar izgled“ svojih telomera.