Australijska glumica Cate Blanchett već odavno važi za ženu koja nije samo velika glumica, već i profesionalac i beauty ambasador.
Cate je naime već neko vreme (od 2014.) lice iza parfema SI, italijanskog brenda Armani.
Ovim povodom Cate govori o modi, feminizmu i parfemima.
O parfemima
Svoj prvi parfem sam dobila u školi drame od drugarice, kojoj se taj parfem nije dopadao. U pitanju je bio Clinique. Tada sam već koristila neke, i to one sa notom lavande ili ljubičica, jer su to mirisi koje je nosila moja baka ali nikada nisam pre toga kupila ili dobila neki parfem.
O boji kose
Prelazila sam s plave na brinetu, i onda se opet vraćala na plavu, iz zabave. Kao brineta, glumila sam u australijskom Narodnom pozorištu, i mislim da sam izgledala kao moja majka i sestra. Osećaj je bio poput povratka u prošlost. Ali osećala sam da je to prava boja za karakter koji sam igrala, i generalno za predstavu. Te sam to uradila zbog posla. Ipak, sebe najviše volim kao plavušu, ta boja je za moj senzibilitet.
O starenju
Ne razmišljam o starenju dok ga neko ne pomene. Meni je bitniji duh žene i to je ono što volim. Kao Armani koji je želeo u parfemu da uhvati trenutak ženske energije. Znate, ta energija može biti senzualna, ali može biti i puna snage, može biti krhka, ali i prevrtljiva.
O nezi kože
Zavisi od godišnjeg doba. Ali uvek preferiram kvalitetne proizvode, bazirane na prirodi. Koristim kreme koje hidriraju i ulja koja oporavljaju kožu. Takodje bez SPF ne izlazim iz kuće bez obzira na godišnje doba.
O šminki
Preko dana to je obično maskara i mat ruž.
O modi
Volim modu. Sve to gledam kao kostime. Koliko se zanimam za ulogu toliko me interesuju i kostimi. A kada sarađujete sa velikim dizajnerima i profesionalcima, radujete se svakoj kombinaciji. Ako uzmemo za primer Roksandu Ilinčić i njene neverovatne kolekcije, videćemo kako uklapa ekstravagantne boje i printove, i to je veoma inspirativno. Skoro sam naišla u svom ormaru na Armani odelo koje imam od 1997. To su one vredne stvari za koje se zaista držim.
O čitanju
Otkrila sam fantastičnog novinara zvanog Behrouz Boochani. Njegova knjiga "Pismo sa ostrva Manus", o centru za pritvor u Australiji je niz tekstova koje je prokrijumčario na svom mobilnom telefonu i to je apsolutno srceparajući roman.
Takođe sam pročitala dosta od Rachel Cusk prošle godine. I pročitala sam zapanjujuću knjigu Maggie Nelson pod nazivom "Argonauti" koju je pisala dok je bila trudna i u to vreme njen partner je prelazio iz žene u muškarca. Ceo taj period je zapanjujuć za čitanje.
O feminizmu
Mislim da sada ima više žena u književnoj sferi.
U središtu narativa postoji više žena koje imaju mogućnost izbora i ima više platformi na kojima one mogu objavljivati priče. Postoje određene priče iz devedesetih godina prošlog veka o zaista zanimljivim ženskim životima, ali one su se u osnovi koristile da bi se ispričala ista priča o ženi u muškom svetu. Dok sada osećam da se složenost i interesovanje ovih likova postavlja u veoma interesantne pozadine, a priče koje se pričaju o njima su složenije i složenije. Uzbuđuje me, kao glumicu, ali i kao člana publike.
Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE>>>https://www.instagram.com/elleserbia/
