U avgustu 2024. godine, časopis Environmental International donosi šokantne rezultate istraživanja koje otkriva prisustvo toksičnih metala u tamponima širom Sjedinjenih Država, Engleske i Grčke. Ova otkrića vraćaju u fokus kritičnu diskusiju o sigurnosti proizvoda koje svakodnevno koristimo, posebno kada je reč o zdravlju žena, često zapostavljenom segmentu u medicinskim istraživanjima.
Nevidljivi neprijatelj: prisustvo metala u svakodnevnim proizvodima
Prema procenama, između 52 odsto i 86 odsto Amerikanki sa menstrualnim ciklusom koristi tampone tokom menstruacije. Ova studija, koja je obuhvatila 24 različita proizvoda, uključujući prestižne brendove, generičke proizvode i „organske“ tampone, otkrila je prisustvo 16 različitih metala u najmanje jednom uzorku. Ovi metali, uključujući teške elemente kao što su olovo, arsen i kadmijum, predstavljaju ozbiljne zdravstvene rizike.
Prema istraživanju iz 2021. godine objavljenom u časopisu Environmental Science & Technology, čak 10 odsto tampona u SAD sadrži visoke nivoe pesticida. Slični nalazi u Evropskoj uniji pokazuju da 18 odsto tampona ima prisustvo toksičnih metala. Novi rezultati samo dodatno naglašavaju ozbiljnost problema pokazujući da su povišeni nivoi olova prisutni u svim analiziranim uzorcima, uključujući i proizvode koje potrošači često smatraju „čistim“ i „organskim“.
Vaginalna sluzokoža: osetljivi prijemnik toksičnih materija
Vaginalna sluzokoža, sa svojom izuzetno velikom površinom i bogatom vaskularizacijom, predstavlja izuzetno propustljiv sloj kroz koji hemikalije mogu lako da uđu u krvotok, zaobilazeći prirodne detoksikacijske mehanizme jetre. Ovo je ključna tačka u razumevanju problema prisustva metala u tamponima. Dr Banafsheh Bayati, ginekolog i medicinski suosnivač linije vitamina Perelel, ukazuje na činjenicu da „vaginalna sluzokoža omogućava efikasnu apsorpciju hemikalija direktno u sistemsku cirkulaciju, zaobilazeći jetru za detoksikaciju“.
Prema studijama objavljenim u Journal of Toxicology, metali kao što su olovo i arsen mogu izazvati ozbiljne i dugotrajne zdravstvene probleme, uključujući neurološka oštećenja i oštećenje bubrega. Efikasnost apsorpcije lekova primenjenih vaginalno u poređenju sa oralnim uzimanjem ukazuje na ozbiljnost potencijalnih efekata toksičnih materija.
Metalna kontaminacija i saveti za korisnike
Prema studiji, cink je najviše pronađeni metal u pojedinačnim uzorcima, dok su povišene koncentracije olova prisutne u svim analiziranim proizvodima, uključujući i organske tampone koji su poslednjih godina reklamirani kao „čista alternativa“ za menstrualnu negu. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) upozorava da izlaganje olovu može izazvati ozbiljne zdravstvene posledice, uključujući neurološka oštećenja i bolesti bubrega. U Sjedinjenim Američkim Državama, tamponi su klasifikovani kao medicinski uređaji i regulisani su od strane FDA. Međutim, ovo istraživanje naglašava potrebu za preispitivanjem trenutnih standarda i procedura odobravanja ovih proizvoda.
Situacija u Srbiji
U Srbiji, gde je zdravlje žena i sigurnost menstrualnih proizvoda od velikog značaja, situacija u vezi sa prisustvom toksičnih metala u tamponima još uvek nije dovoljno istražena. Dok tamponi, koji su regulisani kao medicinski proizvodi, moraju zadovoljiti određene standarde kvaliteta, specifični propisi o maksimalno dozvoljenim nivoima toksičnih metala nisu jasno definisani. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) nadgleda sigurnost ovih proizvoda, ali nedostatak specifičnih studija o toksičnim metalima u tamponima dostupnim na srpskom tržištu ostavlja prostor za zabrinutost. Stručnjaci preporučuju ženama da budu informisane o proizvodima koje koriste i da razmotre moguće alternative kako bi osigurale svoje zdravlje. Ova istraživanja i globalni trendovi pružaju priliku za unapređenje regulative i povećanje transparentnosti, čime se doprinosi sigurnosti potrošača i unapređenju zdravlja žena u Srbiji.
Mali koraci ka velikim promenama
Očekuje se da će u budućnosti regulativa u vezi sa menstrualnim proizvodima postati stroža, uz povećanu transparentnost i standarde sigurnosti koji će se odnositi na maksimalno dozvoljene nivoe toksičnih metala. Rast svesti o rizicima kad je reč o hemikalijama i metalima u tamponima dovešće do sve većeg interesovanja za prirodne i organske alternative, kao i inovacija u proizvodnji koje će koristiti sigurnije materijale. Detaljnije istraživanje i edukacija o bezbednosti menstrualnih proizvoda, zajedno sa većim finansiranjem za proučavanje zdravlja žena, doprineće unapređenju regulative i razvoju proizvoda koji su u skladu sa najvišim standardima bezbednosti.
Ova studija nije samo upozorenje već i prilika za podsticanje sveobuhvatnijeg istraživanja i razumevanja proizvoda koje svakodnevno koristimo. Zdravlje žena treba da bude prioritet u istraživačkom i medicinskom svetu, a svaki mali korak može značiti veliku promenu u unapređenju našeg života i sigurnosti.