Uniforma ne mora da bude pojam koji asocira na monotoniju i strogost, bar ne kada se u kreativni proces umeša Iva Stefanović. Dizajnerka čiji je potpis prepoznatljiv po beskompromisnom stavu i estetici koja ne trpi kalupe, ovoga puta se našla pred jedinstvenim izazovom. Trebalo je pronaći finu ravnotežu između korporativne discipline i modnog bunta koji je njen zaštitni znak.
U ekskluzivnoj kolaboraciji sa brendom IQOS Iva je, vođena filozofijom Big, Bold, Iconic, kreirala capsule kolekciju koja odiše savremenim gradskim duhom. U specijalnom intervjuu otkrila nam je sve detalje ovog procesa, kao i to kako njena vizija mode izgleda u susretu sa inovacijama koje donosi budućnost.
U Vašoj poslednjoj kolekciji istraživali ste temu ženskog bunta. S druge strane, pojam uniforma podrazumeva disciplinu i pripadnost timu. Kako ste uspeli da taj rebellious duh utkate u korporativne zahteve i kreirate uniformu koja nije oklop, već premium komad za brend IQOS?
Posao dizajnera je, iz sezone u sezonu, pre svega jedno veliko istraživanje i osluškivanje prostora, tržišta, tendencija i socioloških pojava. Ono što je jako važno u ovoj priči je upravo to opipavanje pulsa vremena. To je ono što je pre svega zadatak jednog dizajnera i kreativnog direktora, a onda kroz istraživanje targeta i brenda, ima zadatak da napravi proizvod za taj brend. U tom smislu, meni to nikada nije teško, nego mi je to uvek baš lep izazov i upravo draž posla modnog dizajnera.
Moja poslednja kolekcija je zaista bila poruka za sebe u tom trenutku, a ono što sam radila za brend IQOS je stvar koja je dosta usmerena, dosta rafinisana, dosta gradska priča, dosta emotivna priča, tako da mi ni u tom smislu nije bilo teško da istraživanjem opipam puls brenda IQOS i to implementiram u jedno malo dizajnersko delo.
I ono što je jako važno reći je da je ova capsule kolekcija za IQOS urađena u apsolutno timskom radu i ono što je najlepši deo ove priče je upravo taj timski rad, saradnja, razmena ideja, feedback i prosto umrežavanje ideja sa apsolutno svake strane brenda - kroz menadžment, prodaju, marketing, target, kroz to kako se ljudi osećaju, šta treba da emituju i kakav autoritet treba da prikažu. To je ono što je takođe bio jako veliki izazov i pre svega zadovoljstvo, upravo spojiti sve to u jednu celinu i dobiti rezultat kakav smo dobili, a koliko čujem apsolutno su svi zadovoljni i oduševljeni i udobnošću i tkaninom i celim vibeom kojim odiše ta kolekcija. Mislim da je to u krajnjoj liniji najvažnije, jer komunikacija kroz odeću je neminovno na prvom mestu, kada nekome nešto želimo da kažemo, kada se upoznajemo ili dočekujemo klijenta ili kupca, mislim da je upravo odeća ta koja prva kaže "dobar dan".
"Big, Bold, Iconic". Kako se ove tri reči prevode na jezik tekstila? Da li je "bold" u kroju, a "iconic" u detaljima?
Big, Bold, Iconic su reči koje mogu da se primene na apsolutno svaku temu. Što se tiče mode i jezika tekstila, mislim da je apsolutno primenjiva i na kroj i na detalje i na tkaninu, ali ako moramo da povežemo, slažem se da je bold kroj, iconic detalji, a materijal, odnosno tkanina je uvek big, to jest na prvom mestu. Tako da se slažem sa Vašom konstatacijom.
Poznato je da svoje dizajne najpre testirate na sebi kako biste proverili kako se ponašaju u realnom životu. Da li je i IQOS uniforma prošla „Iva Stefanović test“?
IQOS uniforme su apsolutno prošle "Iva Stefanović test". Pre svega kroz krojeve, jer u ovom slučaju, ono što smo primenili od krojeva je zaista bilo na prvom mestu i primarno. Jako je važna stavka bila da se prodavci u svojim uniformama osećaju udobno, komotno, nesputano, a opet elegantno, otmeno, autoritativno i na jednom malo višem nivou. Mislim da je neophodno da dizajner zna sa kakvim krojevima radi, šta njima želi da postigne, ta nesputanost tela, sloboda i mekoća je ono što nas je vodilo u stvaranje ove capsule kolekcije.
Karijeru ste počeli oblikujući stranice ovog magazina. Danas, sa iskustvom dizajniranja za velike sisteme, vođenja concept storea i sopstvenog brenda, šta je ostalo kao Vaša lična modna dogma? Postoji li pravilo koje ste naučili u Elle redakciji, a koje i dalje primenjujete?
Meni će zauvek biti izuzetna čast što je moja karijera počela upravo u magazinu Elle, bez obzira na to što sam pre toga imala svoje autorske revije. Oduvek sam imala afinitete ka magazinu, kreativnoj direkciji i modnom uređivanju i baš zbog tih afiniteta mi je bilo izuzetno drago, zato što su me kao izuzetno mladu u tom trenutku, doslovno sa 25 godina, prepoznali kao prvog odgovornog modnog urednika Elle magazina i to će mi zaista zauvek ostati čast. Svaki put kad se setim toga prosto je nezaboravno.
Apsolutno da me je upravo taj posao formirao i dosta upoznao sa tržištem i sa prodajom proizvoda, koliko god to banalno zvučalo. Zaista, rad u magazinu me je doslovno pripremio za ono čime se sada bavim i za usavršavanje dizajnerske karijere. Jeste u nekim trenucima bilo jako teško raditi oba, ali za mene je to oduvek bio, ne mogu čak da kažem ni izazov, nego kada je Elle počeo i kada sam dobila poziv, prosto je bilo nezamislivo da ga odbijem. Onda mi je bilo zaista izazovno da spojim ta dva - dizajn i modno uređivanje. Posle sedam godina u Elle-u sam osetila da želim da idem korak dalje u svojoj karijeri i bilo mi je nezamislivo da nemam više taj deo bavljenja tržištem kroz prizmu kupca, čitalaca, šta ljudi zaista žele, šta im treba, na šta reaguju. Što se mene tiče, to je nešto najbitnije u našem poslu pa i u mojoj karijeri - znati psihologiju ljudi, znati njihov lifestyle, znati šta vole, znati na šta reaguju jer to je ono što je najbitnije za dizajnera, a onda i kreativnog direktora.
Moja lična modna dogma je svakako dizajn, ali dizajn u mom slučaju je nepotpuni osećaj ako ga ne dopunjavam sa drugim znanjima. U današnje vreme je neophodno da znate sve te poslove i postoje onoliki silni mimovi na tu temu kako ljudi danas koji poseduju brendove moraju da budu i dizajneri, preduzetnici, knjigovođe, i da imaju osećaj za materijal i za tkaninu, da znaju krojeve i onda pored toga i da znaju plasiranje proizvoda na tržište, marketing, istraživanje kupca, postavljanje fotografija na Instagram, kao i određivanje raspoloženja kojim odiše brend. Upravo to znanje na više polja je ono što se danas apsolutno najviše ceni. Ne samo da se najviše ceni, nego je prosto neophodno da znamo da se bavimo modnim poslom iz više uglova. Sam posao nas doslovno upućuje na to da budemo odgovorni za svaku od tih stavki. Ne samo da je poznajemo, ne samo da znamo da postoji, nego da zaista budemo odgovorni za to i uradimo nešto po tom pitanju. Iz tog razloga je posao u modi i biti modni radnik u današnje vreme, ne mogu da kažem težak posao, ali je zahtevan.
Pisali ste da su modni stručnjaci pre svega vizionari koji proračunavaju vreme unapred. Gde vidite presek između tehnologije (poput one koju razvija IQOS) i visoke mode u narednih pet godina?
Modni stručnjaci su apsolutni vizionari, pogotovo vežbanjem kroz godine, projekte, različite brendove i targete. Presek između tehnologije i visoke mode kroz narednih pet godina vidim kroz dosta fuzije, dosta spajanja, dosta pokušaja da stvari iznesemo na neki viši tehnološki nivo, ali da ipak uz silnu tehnologiju koja nam se nudi, uz mnogo opcija koje imamo, ipak zadržimo jednu suštinu, odnosno suština je uvek u emociji koja se pre svega plasira. Plasiranje jednog brenda i proizvoda bilo kog brenda, pre svega uvek ide od emocije, a onda na nekom nivou pri kupovini, emocija odlučuje da li mi želimo da budemo deo te priče, deo te zajednice, zbog čega želimo da imamo taj brend u svom posedu, zbog čega želimo da izdvojimo novac za taj proizvod. Mislim da je to suština koja će uvek biti prisutna koliko god da se tehnologija razvija. Koliko god tehnologija ulazi u tekstil, tekstil će uvek ostati tekstil. Nećemo nositi aluminijumske jakne i sakoe, tako da možemo da ostanemo mirni po tom pitanju, jer tekstil će, dakle, uvek ostati tekstil.
IQOS nije bez rizika i oslobađa nikotin, koji izaziva zavisnost. Samo za punoletne.