Šta se dobije kada se pomeša dobra ekipa ljudi i neopisiva ljubav prema hrani? Rekli bismo da je odgovor na to pitanje El Raval Cuina!

Elle je ovog puta pokušao da vam dočara kako izgleda kada se četiri mlada momka, Dimitrije Lalić, Miljenko Ivković, Miloš Milošević i Martin Boltižar, nađu u kuhinji i pokušaju da nam razbiju čitavu stigmu nastalu u vezi sa vegetarijanskom i veganskom ishranom, a onda nesebično približe ukuse različitih gastronomskih kultura

Kako ste došli na ideju da otvorite restoran i počnete da se bavite ovim poslom?

Martin: Pokretanje restorana i celokupna ideja jeste jedan logičan splet okolnosti. Ili kao što mi volimo da kažemo - sudbina. Svako od nas poseduje iskustvo u ugostiteljstvu. Shvatili smo da možemo da spojimo lepo i korisno, odnosno ljubav prema kulinarstvu i druženju. Internacionalno iskustvo naučilo nas je da kombinujemo različite ukuse tokom obroka. I da razvijemo drugačiju viziju ishrane od one koja je zastupljena kod nas. Upravo na ovome pokušavamo da izgradimo ime, da steknemo životne saputnike koji su spremni da krenu sa nama na put degustacije internacionalnih kuhinja. Pored toga, fokusirani smo na sam način ishrane koji može uticati na manjak, odnosno višak energije koju današnji ljudi troše u okviru svog dana, a ima veze i sa pojačanim radnim vremenom, stresom i kvalitetom same ishrane. Zato se i trudimo da većina naših jela bude zasnovana na namirnicama biljnog porekla i neprocesuiranoj hrani. Koliko god mi bili fanovi i pristalice bureka i ćevapa, znamo da to samo može dovesti do partije spavanja „na kvarno“ u kancelariji, ili na sastanku.

Da li je izazov za vas bilo to što ste otvorili restoran usred pandemije?

Dimitrije: U današnje vreme i pod ovakvim okolnostima sigurno nije popularno biti ugostitelj ili muzičar. Ali, kao i svaki uspešni umetnik, najlepša dela nastaju onda kada je najteže. Ne prihvatajući realnost i situaciju, uzeli smo stvar u svoje ruke. Teško je svirati pred praznom salom, odnosno raditi u praznom lokalu. Ipak, rešili smo da se nađemo u gradu koji nas sve povezuje i započnemo nešto što nas čini i ispunjenim.

Hrabro je što ste od samog starta konzumerima predstavili svoju hranu online, jeste li mislili da će odziv biti ovakav?

Martin: Prija ovakav odziv na samom početku, to je dodatna motivacija. Možda zvuči malo buntovnički, ali želimo da razbijemo stigmu u vezi sa vegetarijanskom i veganskom ishranom. To su namirnice koje su dostupne svima i ne predstavljaju neki luksuz. Želimo i da motivišemo naše drage goste da otkriju svoj skriveni kulinarski talenat jer smo sigurni da ga svi poseduju. Uvek delimo naše znanje i informacije o hrani, koje smo stekli. 

Odakle ste dobili inspiraciju za meni?

Martin: Dugi niz godina proveli smo u inostranstvu, upoznali smo se sa različitim kulturama kroz hranu, tako da integrišemo sve u jedan meni. Lista naših jela je dugačka jer želimo da podstaknemo one koji probaju našu hranu da se sete nekog putovanja. Ili iskustva koje mogu da povežu sa konkretnim jelom, a sve što tražimo jeste strpljenje.

Kako ste se upoznali?

Dimitrije: Naša mala ali odabrana družina ima višedecenijski broj godina iza sebe. Upoznali smo jedni druge u različitim periodima života, a ono što nas sve spaja jeste upravo drugarstvo, ali i izrazita ljubav prema hrani. Interesantno je to da smo u jednom trenutku svi bili cimeri u Barseloni, gde se zapravo i rodila ideja o zajedničkom restoranu.

Koje vam je omiljeno jelo sa menija?

Dimitrije: Teška dilema, ali ukoliko bismo morali da biramo samo jedno jelo, verovatno bi to bio Risotto de la casa, zbog timskog rada koji je neophodan za njegovo pripremanje.

Šta biste preporučili nekome ko vaša jela proba prvi put?

Martin: Svakako bismo preporučili Halloumiburger i svinjske/vegetarijanske Gyoze, jedina dva jela koja će duži vremenski period biti na meniju.

Šta vas izdvaja od drugih sličnih restorana?

Dimitrije: Autentičnost internacionalne kuhinje, način ishrane i to što zamišljamo da idealan svet kad je o hrani reč bude na jednom mestu.

Jeste li razmišljali o novim ukusima?

Martin: Naravno, to je i bila naša ideja od samoga početka. Svesni smo toga koliko ljudi mogu da se zasite jednom istim menijem, i ono što možemo obećati našim dragim gostima jeste upravo šarenolikost jela i konstantno menjanje ponude. Naša lista je dugačka i predstavlja nam zadovoljstvo da predstavimo i uvedemo nova jela, čineći tako stvari interesantnim za sve. 

Šta znači ime restorana El Raval? 

Dimitrije: El Raval na katalonskom znači predgrađe. To je kvart koji se nalazi u srcu Barselone. Multikulturalno, multietničko društvo gde više od polovine stanovništva potiče iz različitih zemalja sveta koji prezentuju avangardu bilo koje vrste umetnosti. Nismo mi sad neki veliki umetnici, ali imali smo sreće da se upoznamo sa raznolikim kulinarskim receptima koji spajaju hranu sa kulturom iz svih delova sveta. Još jedna poveznica ovog katalonskog „predgrađa“ jeste to što se upravo tu i rodila ideja o postojanju restorana.

Planirate li da otvorite prostor u kome ćemo moći da uživamo u vašoj hrani ili ostajete samo pri dostavi?

Dimitrije: Kao i kad je reč o biranju jela, ista izbirljivost postoji u pronalaženju našeg novog prostora, tj. restorana. Shvatamo da su okolnosti teške, ali se u skladu sa našim željama nadamo da taj period neće biti duži od šest meseci, kao i cela trenutna globalna situacija. Ipak, želeli bismo da podelimo sa svima svu tu radost, uz jednu času dobrog portugalskog vina.

Gde ste stekli svoje kulinarske sposobnosti?

Martin: Svoje prvobitne kulinarske korake stekli smo u svojim rodnim gradovima koji su 442 kilometra udaljeni. Od restorana domaće kuhinje, kako smo mi rasli i menjali se, rasle su i naše želje i interesovanja za hranu izvan naših granica. Tako nas je i put vodio ka uglu Severnog i Baltičkog mora Evrope, gde smo stekli znanje elitne restoranske nabavke proizvoda mora i same pripreme. Istovremeno, iskustvo se gradilo iberijskim putem od taverna Atlantskog mora, do unikatnih katalonskih restorana. Želimo da budemo skromni u ovom odgovoru i da hrana govori za nas. Ali, velike su šanse da ste posećivali restorane gde smo svojevremeno radili.

Specijalni recept restorana El Raval samo za Elle čitaoce: Mousakka Griega

Sastojci:

2 kg krompira
3 kg plavog patlidžana
3 glavice crnog luka
5 glavica belog luka
1 kg tikvica
0,5 kg šampinjona
4 šargarepe
Napolitan sos:
Puter
Brašno
Mleko
Parmezan
Muskatni oraščić
Belo vino

Krompire oljuštiti i narezati na što tanje listiće i onda ih propržiti na ulju dok ne dobiju zlatnu boju. Potom ih staviti po strani u posudu sa papirnatim ubrusom kako bi se krompir ohladio i ocedio. Patlidžane narezati na tanke listove (što tanje to bolje), dobro ih zasoliti i ostaviti po strani 20 minuta da odstoje kako bi pustili višak tečnosti, zatim ih isprati od soli i zapeći na tiganju bez dodatka ulja. 

Za nadev propržiti luk, šargarepu, tikvice i šampinjone, a dobijenu smesu, preliti sa 1 dl belog vina. Kada vino ispari, dodati Napolitan sos i staviti da se krčka na srednje jakoj vatri. Kada se smeša za nadev formirala, ubaciti osam kašika bešamel sosa i dobro promešati (bešamel se dodaje zbog gustine i da bi smesa dobila masu). 

Za bešamel, rastopiti 150 gr putera, dodati nekoliko kašika brašna i propržiti brašno do zlatne boje. Dodavati postepeno 1l mlakog mleka i mešati kako se ne bi stvorile grudvice od brašna i mleka. Na kraju dodati parmezan, muskatni oraščić, so i biber. 

Slaganje musake. Prethodno nauljen pleh popuniti redom krompira, patlidžana, a zatim sipati ceo nadev. Ponoviti red krompira, red patlidžana i na kraju red bešamel sosa koji će prekriti čitav gornji sloj musake. Musaku staviti da se peče u prethodno ugrejanoj rerni na 180 C i peći sve dok čitav gornji deo musake (bešamela) ne postane krut i zlatne boje, otprilike 45 minuta. Nakon toga musaku ostaviti da se ohladi minimalno 40 minuta. Prijatno!

Priredila: Tatjana Sedlaček