U okviru međunarodne selekcije koju je pripremila dugogodišnja selektorka festivala Branka Pavlović, publika će imati prilike da vidi dva dobitnika nagrada sa Berlinala: igrani film Leto 1993 rediteljke Karle Simon (najbolji film u selekciji Generacija K+ i nagrada glavnog žirija za najbolji debitantski film) i dokumentarac Ja nisam tvoj crnja u režiji Raula Peka, koji je u Berlinu zapamćen po ovacijama (Nagrada publike, Panorama).
Na programu su čak tri filma u najužem izboru za Evropsku filmsku nagradu (EFA), dokumentarni film Pričest rediteljke Ane Zamjecke, Leto 1993, u kategoriji evropsko otkriće godine, kao i film Ćambra, Jonasa Karpinjana, nominovan za najbolji igrani film. Dokumentarni mjuzikl Dan oslobođenja, koji će u Beogradu, Nišu i Novom Sadu otvoriti Slobodnu Zonu, svakako je jedna od glavnih atrakcija festivala. Izuzetan spoj nikada viđenih snimaka sa ulica Pjongjanga kombinovan je sa sjajnim obradama muzičkog klasika Moje pesme, moji snovi i nekih od najvećih hitova grupe Laibach.
U specifičnom kontekstu Severne Koreje oni dobijaju na aktuelnosti i snazi. Film je pun humorističkih momenata ali i istinskih uvida članova benda i reditelja Travika o prirodi slobode i (ne)moći ideologije i cenzure.
Novi selektorski tandem – Jelena Maksimović, montažerka i Ivan Bakrač, reditelj postarali su se za zanimljiv i bogat regionalni takmičarski program, u okviru kog će biti prikazano 10 dugometražnih i 10 kratkometražnih dokumentranih, igranih i eksperimentalnih filmova pod nazivom „Ka kolektivnoj nežnosti“. U pitanju su strukturalno i tematski različita ostvarenja koje spaja momenat nežnosti u autorskom pristupu izražen kroz borbu za ravnopravnost i slobodu.
Od dugometražnih filmova ove selekcije ističe se film Alena Drljevića Muškarci ne plaču (BiH), koji je premijerno prikazan na festivalu u Karlovim Varima gde je osvojio dve nagrade. Preciznim rediteljskim postupkom reditelja i uz neverovatne glumačke bravure najboljih regionalnih glumaca, ovaj dugometražni igrani film predstavlja jedinstven osvrt na posledice raspada Jugoslavije. Ne bi trebalo propustiti ni dugometražni dokumentarni film renomiranog hrvatskog autora Gorana Devića Buffet željezara, o zatvaranju bifea koji se nalazi na ulazu jedne od najvećih fabrika gvožđa u istočnoj Evropi.
Preciznim opservacijskim pristupom, reditelj prati živote i planove za budućnost vlasnika kafane i njihovih gostiju. Film je prikazan na velikom broju međunarodnih festivala gde je osvojio brojne nagrade. Publika će imati priliku i da pogleda film koji je premijerno prikazan u Lokarnu, Mrtva nacija, uzbudljivi dokumentarni esej-film rumunskog autora Radu Jude-a koji, u poslednjih nekoliko godina, svojom kreativnošću u filmskom jeziku i strukturi iznenađuje i uzbuđuje svetsku publiku.
Film je napravljen od skoro otkrivenih crno-belih fotografija i bavi se antisemitizmom u Rumuniji 30-ih i 40-ih godina. Uz minimalnu, ali efektnu kombinaciju slike i zvuka publika će imati priliku da prisustvuje jedinstvenom filmskom doživljaju koji otkriva surove detalje uvek aktuelne istorijske teme.
film Prioritet
Pored afirmisanih reditelja čiji su filmovi prikazani na prestižnim svetskim festivalima poput Kana, Berlina i Lokarna, publika će imati priliku da upozna mlade i precizne autore koji svojim hrabrim filmskim jezikom polako utiču na svet filma.
Među njima su i kratki filmovi koji će imati svoju domaću premijeru na Slobodnoj Zoni – Prioritet talentovane mlade rediteljke Jovane Kovanović i Nuspojave Dušana Zorića. Kratki film Prioritet odvija se na periferiji Beograda, a mladi bogati par nalazi onesvešćenog čoveka na ulici i donosi odluku šta će uraditi sa njim. Kroz uzbudljiv mizanscen, u toku samo jednog kadra, rediteljka nam daje okvir kroz koji se osvrćemo na naše društvo u datom trenutku. U filmu Nuspojave Dušan Zorić se bez obzira na svoje godine hvata u koštac sa kompleksnom temom posledica rata i pitanja seksualnosti na post-jugoslovenskim prostorima.
Ovaj precizan film koji kulminira desetominutnim seksualnim činom, otvara brojna pitanja ne ostavljajući gledaoca ravnodušnim. Publika će imati priliku da pogleda i film SOA, poetski filmski portret sredovečnog čoveka u očajničnoj borbi sa sredinom kojoj ne pripada. Kroz atmosferu severa Crne Gore i njene moćne pejzaže reditelj i ekipa filma, minimalnim filmskim sredstvima, postižu apsolutni gledalački zanos.
Poznat regionalnoj publici zbog nagrade “Srce Sarajeva” koju je dobio za svoj prvi kratki film Biserna Obala, Dušan Kasalica nastavlja sa uspesima sa Soom koja je osvojila specijalno priznanje žirija na ovogodišnjem Sarajevo film festivalu.
Kompletan filmski i prateći program dostupan je na sajtu sajtu feezonebelgrade.org
Ulaznice za otvaranje i film Dan Oslobođenja u Beogradu dostupne su na biletarnicama Sava Centra i Eventima po ceni od 500 dinara.
Za ostale projekcije ulaznice su dostupne na blagajnama gde će se projekcije održavati po ceni od 300 dinara. U Novom Sadu ulaznice su dostupne na biletarnici Kulturnog centra Novi Sad, po ceni od 350 dinara za otvaranje i 250 dinara za ostale projekcije.
U Nišu ulaznice je moguće nabaviti sat vremena pre projekcija po ceni od 300 dinara za otvaranje i 150 dinara za ostale projekcije.
13. Izdanje Slobodne Zone podržali su Ministarstvo kuture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Francuski institut u Beogradu, Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Kanadska ambasada i Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.
Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/
10 KOMADA KOJE SVAKA ŽENA U PEDESETIM TREBA DA IMA U SVOM GARDEROBERU: Inspirišite se da postanete ikona stila
OVI MODELI PANTALONA NAJBOLJE PRISTAJU ŽENAMA 50+ : Modne ikone sa Instagrama ih uključuju u svoje dnevne outfite
ANGELINA JOLIE PROŠETALA NAJPOŽELJNIJU TORBU ZA 2023. GODINU: Košta preko 3000 dolara i ponovo vraća u modu XXL formu
9 PROIZVODA KOJE NE BI TREBALO DA KORISTITE KADA PREĐETE 50: Umesto da čine lice svežim, daju potpuno suprotan efekat
DA LI ŽENE TREBA DA SE ODREKNU NASLEDSTVA U KORIST MUŠKOG ČLANA PORODICE? Ekonomska moć nad drugim je osnov nejednakosti