Doživljavali su ga kao povučenog i smušenog filozofa koji ne može da osvoji devojku, drugima je bio agresivac i bog...
Švajcarski reditelj kojeg je obeležila Francuska metropola toliko da je on obeležio svet filma zauvek, jedan je od onih čija se dela i nakon 50 godina oduševljeno gledaju i euforično prepričavaju.
Detaljnu priču o njemu pre pet godina napisao je Antoan de Bek, francuski filmski kritičar i publicista.. A bio Bog ili ne, Godar je bio buntovnik od rane mladosti čiji su život obeležile kontradiktornosti koje je obožavao. Rođen u Parizu, odrastao na Švajcarskoj obali jezera Leman, kasno je odlučio da se bavi režijom.
Hteo je da bude pisac, išlo mu je i slikarstvo, a onda se godinama bavio filmskom kritikom. U njegovoj porodici je film bio zabranjeno voće – ni očeva ni majčina strana nisu blagonaklono gledali na tu, tada još novu i neshvaćenu umetnost.
Njegov otac Pol je bio doktor iz buržujske porodice. Majčina strana, Monodovi, bili su viša klasa. Godarov deda Julien, otac njegove majke Odile, jedan je od osnivača BNP Paribas, danas jedne od najvećih banki na svetu.
Jean-Luc Godard ubrzo shvata kako za njega ni na jednoj strani porodice nema mesta. Već kao tinejdžer bio je problematičan, padao je razrede i škola ga nije zanimala, a kako bi ga očvrsnuli, roditelji ga šalju u Pariz na školovanje.
Umesto matematike i fizike, Jean-Luc Godard se zabavljao džeparenjem. Veliki reditelj celi život je bio poznat kao kleptoman. Počelo je u detinjstvu, kada je roditeljima iz novčanika krao sitniš, nastavilo se džeparenjem prijatelja, a krao je i veće iznose, na primer kada je očistio blagajnu pariškog filmskog časopisa "Cahiers du cinéma" 1952. godine u kojem je radio.
Kao 20-godišnjak odbačen od svojih bogatih porodica upravo zbog krađa odlazi u Pariz gde počinje da obilazi bioskope i piše filmske kritike. Jedna od konstanti koja prati lik Jean-Luc Godard njegova je kontradiktornost, ponekad i podeljenost.
Dok su ga neki doživljavali kao povučenog i smušenog filozofa koji ne može da osvoji devojku, drugi su mislili da je agresivac opsednut prostitutkama.
Sredinom pedesetih godina Godard počinje da snima kratke filmove i usput radi kao ataše za izdavačke kuće Fox.
Tako upoznaje sve koji nešto znače u filmskom svetu, ali i uči kako prezentovati film publici. Iskustvo mu je dobro došlo kada je predstavljao svoj prvi dugometražni film, do kojeg će proći još pet godina. Godar je snimio još nekoliko kratkih filmova, ali osećao je da kasni za kolegama.
Na sledećoj strani pročitajte koje žene su bile Godarove najveće ljubavi:
