Krenimo od povoda - u bujici najnovijih fenomena nedavno smo primetili onaj nazvan cundoku (tsundoku, na japanskom), koji se tiče pasije (ili bolje manije i ludosti) prikupljanja knjiga koje, po svoj prilici, nikada nećemo pročitati.
Možda i za tu boljku ima leka – ovom prilikom vam predlažemo tri izvanredna romana, sva tri su u skorije vreme pristigle u knjižare.
Njihova ambicija će vas možda nagnati da čim pre pročitate i ono što ste ishitreno nabavili, kako, uostalom, red i zadrav razum ionako nalažu.
Zato, krećemo…
Olga Tokarczuk - The Books of Jacob
Šta činiti kada već na gotovo samom početku knjige, na drugoj stranici teksta (od bezmalo ukupno 800 stranica istog) naletite na dve savršene rečenice, i to jednu pored druge? Preciznosti radi, te rečenice glase:
„Magla je nepomična, dupke je ispunila čitavo dvorište, iza nje se naziru poznati oblici visoke kruške, zidića, i u nastavku – kola od pruća. To je običan oblak s neba koji je pao na zemlju i priljubio se uz nju svojim trbuhom.“ Dve pomenute rečenice krase prve stranice remek-dela od romana, The Books of Jacob, autorka je Olga Tokarczuk, najznačajnije pero novije poljske književnosti i aktuelna dobitnica nagrade Buker.
Sve i da tu nema tako relevantne i referentne nagrade kao snažnog mamca, The Books of Jacob je razbarušena i višeznačna priča, nametnule bi se kao delo bez premca, jer Olga u i slučaju ovog romana stiže na sam vrh, na kome se spajaju ambiocioznost u zamahu i pristupu, odvažnost, silna kompetencija i pripovedački dar od koga zbilja ume da zastane dah.
Sam zaplet knjige je zaista teško ukratko a razložno prepričati, ali recimo da je u središtu priče jedan nesvakidašnji junak, buntovnik tiše ali istrajnije fele, a sam roman daje povoda da bude posmatran i kao veličanstvena oda istinskom onovremenskom multikulturalizmu, upućenosti ljudi jedne na druge, bibliofiliji, te emancipatorskoj moći koju pobuna nužno nosi sa sobom, a što umorne i napaćene oči katkad ne uspevaju da vide.
Na sledećoj stranici pročitajte koje dela još preporučujemo za čitanje:
Panos Joanidis - Koazinos
Kiparska književnost kod nas poprilična je nepoznanica i za upućenije knjigofile, ali, srećom, i tu ima naznaka srećnog ishoda; nagoveštaj boljih dana na tom planu stiže u vidu prevoda romana Koazinos Panosa Joanidisa.
Koazinos je autobiografski roman kojim Joanidis pripoveda o svom životu tokom kiparskih četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka.
Koazinos pleni jednostavnošću, koja je ovde očigledno, ciljani krovni nadkoncept, kao i umešnoću, a istovremeno i toplinom kojom autor pred oči čitaoca izvodi brevijar specifičnih, raznorodnih i nadasve živopisnih i zanimljivih naravi.
Joanidis je majstor detalja, a njegov detaljistički hiperrealizam lako će moći da prija i ovdašnjim ljubiteljima i poštovateljima proze Elene Ferante i Knausgora.
Osim toga, Joanidis se preporučuje delikatnim i promišljenim humorom, kojim osnažuje ovu svoju znalački idealizovanu sliku ako ne bolje, a ono barem smislenije prošlosti. Povrh svega, nepatvoreni i priči i njenim finesama potpuno saobrazan klasicizam bez daljnjeg, bez zadrške retko doseže ovako visoko u savremenoj svetskoj književnosti.
Curcio Malaparte - Kaputt
Ovaj roman glasovitog autora nezaboravne Kože, Malapartrea, iznikao je iz njegovog iskustva ratnog izveštača tokom Drugog svetskog rata. U slučaju Kaputta sam Malaparte je insistirao da je reč o romanu, a ne u faktografiju uronjen ratni dnevnik.
Malaparte je i tim svojim nastupima dodatno naglašavao vlastitu zagledanost (možda i opsesiju, ali ko mari o tim finesama, kada one vode ka ovako izvanrednom i specifičnom štivu, zar ne?) u nepresušnu i enigmatičnu moć ambivalentnosti kao srži ljudske prirode.
Malaparte je maštovit i sugestivan pripovedač, kome ni poniranje u najcrnji mrak ljudske duše (i/ili psihe) nije stran, baš kao što ne propušta priliku da veristički ustrojenu priču zaodene i osnaži plaštom vešte i sasvim prikladne stilizacije/estetizacije.
Nekim čudom (a nošeno Malaparteovim pripovedačkim genijem na prvom mestu) sladostrašće u prikazu mraka već na polovini puta dovodi do upečatljivog antiratnog sentimenta, naravno, u ruhu vrhunske literature.
Izvor: City magazin
Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/
10 KOMADA KOJE SVAKA ŽENA U PEDESETIM TREBA DA IMA U SVOM GARDEROBERU: Inspirišite se da postanete ikona stila
OVI MODELI PANTALONA NAJBOLJE PRISTAJU ŽENAMA 50+ : Modne ikone sa Instagrama ih uključuju u svoje dnevne outfite
ANGELINA JOLIE PROŠETALA NAJPOŽELJNIJU TORBU ZA 2023. GODINU: Košta preko 3000 dolara i ponovo vraća u modu XXL formu
9 PROIZVODA KOJE NE BI TREBALO DA KORISTITE KADA PREĐETE 50: Umesto da čine lice svežim, daju potpuno suprotan efekat
DA LI ŽENE TREBA DA SE ODREKNU NASLEDSTVA U KORIST MUŠKOG ČLANA PORODICE? Ekonomska moć nad drugim je osnov nejednakosti