Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Marčelo: Nemoranje je „must have”. Moram samo jedno. Moram da ne moram. Hoću da hoću.

Poznati umetnik i pisac za premium izdanje ELLE magazina otkrio je šta je za njega #musthave života.

 Izvor: Foto: Braca Nadeždić

Kofer mi je uveliko razlepljen i prikladno nikakav jer ni ja, hvala na pitanju, nisam mnogo bolje. I valjda baš zato, spremni smo i kofer i ja. Ovaj sam odmor vaistinu jedva dočekao. Dosećam se: najviši vrh sveta nije Mont Everest, nego Whateverest. Potpuno čupanje sebe iz svih utičnica.

Život i isključenija, za promenu. Ne lezi vraže, taman pred put desi mi se Bajagin stih. Tad je zazvonio telefon, a ja ne volim telefon. „Mare, MORAŠ da mi napišeš tekst za Elle!“

Nije da Branin ellan nije oduvek bio zarazan, ljudi s takvom energijom baš zato i jesu urednici, a njene ideje vazda su lepe. Nego, kud baš sad. Tema? Životni „mast hev“. Mislim se, samo odštampaj reč ODMOR preko cele strane i eto mog odgovora. Obećavam njoj da ću nešto napisati kad se vratim, a sebi da o tome uopšte neću misliti dok se ne vratim.

Ispostavlja se da sam o tome mislio sve vreme. I nije na štetu. Koferi i ljudi razlepljuju se iz posve suprotnih razloga: ovi prvi od preteranog prisustva, a ovi drugi od preteranog odsustva „masthevova“. 

Na stepeništu Nacionalne galerije moderne umetnosti u Rimu zatičem Hamletove reči: Ovo je vreme ispalo iz zgloba. Moja prva asocijacija na teatar: kasnim sa slanjem scenarija Minji Bogavac. Moja divna drugarica takođe će pisati za Elle.

Njena predstava Smrt fašizmu ima toliko snažnih mesta da je greh izdvajati, ali biram da izrežem jedno: ono o crvenim linijama. O granicama preko kojih jednostavno ne ideš. Jer se odonud te crte sve što jesi obesmišljava. Nedopustivost kao merna jedinica, kao deo definicije svega postojećeg. Treba se bojati ljudi koji nemaju svoje: ja nikada ne bih uradio to-i-to. Treba se bojati i takvih društava. Svakoga ko ne zna ni za kakvo ne pristajem, ne tolerišem, ne dozvoljavam. Tako se postaje sopstvena antimaterija. Tako se ispada iz zgloba. Crvene linije su „mast hev“..

Na sat i po točkanja od Rima - Ćivita di Banjoređo, etrursko utvrđenje staro dve i po hiljade godina, čardak ni na nebu ni na zemlji. Među tim zidinama najzad dobacujem do samozaborava i nanovo uviđam: zoom out je neophoda. Upravo zbog granica, upravo zato da ne prekoračiš sebe, valja ponekad sesti pored sebe kao pored reke i gledati tok. Albahari je jednom napisao da treba vratiti instituciju nedelje. Naši daljinci više nemaju dugme za pauzu.

Samozvani „motivacioni govornici“ toliko su istrolovali svet geslom ti to možeš da se pojavila potreba za demotivacionim govorima. Da ti neko, ponekad bar, kaže ti to ne možeš. Ako ne ti sam, taj neko zasigurno biće tvoje zdravlje. Da bi bio ovde, moraš imati svoje drugde. Kako u fizičkom prostoru, tako i u sebi. Zelene oaze su „mast hev“. 

Dok ponovo hodam Rimom, neizbežno razmišljam o Sorrentinu. O njegovoj književnosti, o Mladom papi, o filmovima, o savršenom izboru muzike. Prijateljica mi pokazuje vrh jedne zgrade. Kaže, tamo je snimana scena Džepove žurke u Velikoj lepoti. Prizivam u sećanje pouku one mudre starice koja jede samo nešto malo korenja i kao objašnjenje glavnom liku ponudi jedino ovo: „Korenje je važno.“ Ljudi često poistovećuju korenje s poreklom. Mislim da su tome skloni samo zato što im je lična karta ujedno i cela biografija. Koren nije to. Koren nije odakle si stigao, nego gde si dobacio, gde si sve pustio sopstvene žile, šta upijaš, od čega rasteš. Kažu da koren mandragore ima oblik čoveka. Otelotvorena metafora. Dole, ispod vidljivog, širimo se i očovečavamo da bi iznad klijalo. Dole, ispod vidljivog, pružamo se prema idealima, prema onome u šta verujemo - i, najvažnije, prema ljudima. Koji nas čine. Moja me lična karta najmanje opisuje, tu nema ničega što sam birao. Moja prava lična karta jesu ljudi koje sam stekao, ljudi koji su me stekli. Koren boje tebe je „mast hev“. 

I eto, vraćam se s puta napunjenih baterija. Sedam da napišem tekst. Ne zato što sam obećao Brani, ne zato što moram, nego zato što hoću. Prvo što ti psiholog objasni na seansi jeste da je najveći deo našeg moranja zapravo umišljaj. A u stvari, nemoranje je „mast hev”. Moram samo jedno. Moram da ne moram. Hoću da hoću. 

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Najpopularnije

Moda

Celebrity