Gospođa Wilson: BBC serija koja će vas zaraziti ove godine neverovatnom istinitom pričom o špijunu koji je vodio dvostruki život

Jedna od trenutno najpopularnijih tv glumica i dobitnica Zlatnog globusa Ruth Wilson osvojila nas je pre nekoliko godina (da budemo precizni 2014. je bila u pitanju) ulogom Alison Bailey u seriji "The Affair".

Pored Ruth u seriji igra Iain Glen (Ser Jorah Mormont iz serije Game of thrones) koji glumi bivšeg špijuna Aleca Wilsona, odnosno Alisinog muža i Ruthinog deku. 

Drama je smeštena u period između 40-ih i 60-ih godina prošlog veka, a režiser je Richard Laxton.

Inspirisana stvarnim događajima, serija prati Alison koja veruje da je srećno udata za uspešnog autora i špijuna Alexandera Aleca Wilsona dok ne sazna istinu, i to nakon iznenadne njegove smrti 1963, kada se na njenom pragu pojavljuje druga gospođa Wilson.  

(Serija "Sharp object" koju ćete pogledati u jednom dahu)

U razgovoru za Elle glumica je otkrila kako je bilo igrati svoju baku, kako je ovo saznjanje promenilo njenu porodicu i zašto je umesto filma odlučila da priču o svojoj porodici prenese na mali ekran.. 

Zašto ste se odlučili da napravite igranu seriju a ne film? Da li je jedan od razloga sve veća popularnost televizijskih, Netflix i HBO serija?

I to, i sama priča, bilo je toliko toga. To je velika i kompleksna priča sa mnogo likova, tako da smo smatrali da sat i po filma ne bilo dovoljno da sve kažemo. Tako da je ipak zbog prirode same priče.

(Talk Darcy to me: Najbolje kostimirane serije svih vremena)

I formata?

Da, da. Tu je i pitanje publike – nije lako prodati film ovih dana i privući ljude u bioskop, TV format sam po sebi ima širu publiku, ali to nije bio primarni motiv. Najvažnije nam je bilo da nađemo najbolji način da ispričamo ovu priču i ispostavilo se da je potrebno više od jednog filma – bila su potrebna čitava tri sata. 

Pre nego što si odlučila da je podeliš sa javnošću, imala si kod sebe priču svoje bake neko vreme. Šta je predstavljalo najveću zadršku, oklevanje, zašto je nisi objavila ranije i šta je najveći razlog da je prikažeš baš sada?

Pa zapravo još uvek nismo objavili knjigu; prosto, sam ovaj proces snimanja i produkcije je takav da zahteva dosta vremena. Nismo se dvoumili oko toga da li da snimimo ili ne, već je više bilo pitanje pravog trenutka – kada su se prave stvari desile u pravom trenutku.

Dugo smo razgovarali o tome ali u početku nisam imala prave ljude koji bi to omogućili. Međutim, čim se to rešilo, sve se odvijalo veoma brzo, uključio se i BBC, našli smo producenta – sve je zapravo bio pitanje pravog trenutka. To je uvek tako – da bi nešto uspelo, treba angažovati prave ljude u pravom trenutku.

A kakve su bile reakcije na ideju i seriju, šta su rekli saradnici, šira javnost?

Reakcije su bile neverovatne. Oduševljena sam kako je serija primljena i mislim da smo „pogodili žicu“. Na površini deluje kao triler, špijunsko-detektivski žanr po strukturi, a u suštini je lična priča o porodici, veri i ljubavi i o tome koliko daleko je čovek spreman da ide da bi sačuvao porodičnu tajnu.

I mislim da ljudi mogu da se pronađu u toj priči. Tako je delovalo kada je serija prikazana u Velikoj Britaniji: ljudi su gledali svake nedelje, odjek je bio neverovatan, puno gledalaca je komentarisalo i razgovaralo na tu temu, podstakli smo ih da razmišljaju i razgovaraju o tome koliko zapravo poznaju članove sopstvene porodice, koliko je tajni među njima i sve to je bilo veoma uzbudljivo i na neki način je opravdalo naš trud i potvrdilo da naša priča ima i širi značaj.

PageBreakKada je porodica u pitanju, ljudi obično takve stvari ne otkrivaju kako bi u javnosti održali sliku savršene porodice. Da li ste u nekom trenutku tokom snimanja imali utisak da na neki način iznosite „prljav veš“ sopstvene porodice?

To je svakako bila moja velika briga i puno puta bih pomislila možda ne bi ovo trebalo da radimo, jer ipak se radi o velikom broju ljudi i morala sam da vodim računa o tome da i oni budu zadovoljni onim što je prikazano. Nisu tu samo članovi moje uže porodice, ne radi se samo o mom ocu, mojoj majci i mojoj baki, radi se i o Denisu i o Doroti i drugim članovima familije koje nisam toliko dobro poznavala. Tako da sam sve njih o svemu obaveštavala i svi su imali prilike da pročitaju scenario dok smo ga pisali. Želela sam da i oni budu uključeni u sve što je više moguće, kako ne bi bili iznenađeni ili šokirani krajnjom verzijom. Takođe, organizovala sam posebnu projekciju za čitavu porodicu pre nego se serija pojavila na TV-u, pa su svi zajedno mogli da je pogledaju. To je bilo neverovatno dirljivo iskustvo – 55 članova familije je zajedno odgledalo seriju, a onda je nastala tišina od nekih par minuta; ljudi su plakali i to je bio jedan važan trenutak kada su svi članovi porodice, bez obzira na biološke majke i krvno srodstvo, osetili povezanost, podelili su jedno iskustvo kroz koje su zajednički prošli. Bilo je zaista neverovatno. 

Ali da, definitivno sam brinula i o tome da li će novinari kopati dublje, tražiti dalje, mada u suštini nema ničeg sakrivenog. Već smo se kao porodica pomirili sa tim koliko je ova priča apsurdna i na kraju je za sve nas to bila jedna dobra, pozitivna stvar oko koje smo se ujedinili. To je ono što smo želeli da prikažemo u seriji i mislim da su ljudi to i shvatili. Srećom među našim porodicama nije bilo ljudi koji bi pravili sukobe ili tako nešto; sve je odlično prošlo i mislim da su reakcije sjajne. Stalno mi se javlja po neki stric, Daglas, Denis, Gordon, da mi kažu kako su dobili pisma podrške od svojih prijatelja, porodice i ljudi koji su gledali seriju. A otvorilo se i toliko novih pitanja, tema za diskusiju, ljudi nam kažu da ih je serija naterala da ponovo promisle i preispitaju neke stvari. I to je nešto što je, mislim, i svrha svake moje uloge, onoga što sam želela da stvorim – nada da je ova serija uspela da podstakne ljude na razmišljanje i preispitivanje kroz jednu vrlo ličnu priču. 

Tako da, bilo je teško, ali želela sam svakoga da zaštitim, da svaki lik prikažemo iz svih mogućih uglova, trodimenzionalno; čak i lik Aleka, koga bi mnogi ljudi prezreli, hteli smo da dublje uđemo u njegovu psihologiju. Jer ništa nije isključivo crno ili belo. Život je siva međuzona, baš kao i ljudi i njihove odluke i ono što rade, sve je uvek komplikovano i može se posmatrati na ovaj ili onaj način, a nama je to bilo najvažnije – da na takav sveobuhvatan način ispričamo ovu priču. I mislim da smo u tome uspeli i da je zato serija imala takav odjek jer su ljudi mogli da saosećaju i da se stave u poziciju svakog od ovih likova.

Nakon što ste saznali istinu o svom dedi, da li Vam je teže da verujete muškarcima?

Ne, zapravo, ne. Mislim da je on bio jako specifičan. Naravno, verovatno je bilo još ljudi poput njega, ali je ipak bio prilično jedinstven i mislim da se dosta muškaraca tog tipa uopšte ne ženi. Tako da, ne, to nije uticalo na moj ljubavni odnos. 

Da li ste drugi deo njenih memoara pročitali pre ili nakon njene smrti?

Nakon što je umrla. Prvi deo nam je dala pre smrti i u njemu su bili detalji o njenom odrastanju, kako je upoznala Aleka, zaljubila se u njega i saznala za njegovu izdaju. A drugi deo bio je o njenoj verskoj spoznaji koja se dogodila dve nedelje nakon Alekove smrti i koja je trajala tokom ostatka njenog života – njenoj posvećenosti bogu i Isusu. I to nam nije bilo dozvoljeno da pročitamo sve do njene smrti. 

Pogledajte trejler u nastavku:

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/