Ovaj visoki broj mogao bi i da označi korake do vrha neke planine, sopstvene planine.

Mogao bi da obeleži polovinu nečega, ili kraj.

Možda i početak.

Svi ti prohujali dani prirodno i neumitno vode ka tom jednom danu kada se osvrćemo oko sebe, iza sebe, kada  sabiramo šta je urađeno, nešto odabiramo i polažemo ispred sebe, svima na uvid.

Za umetnika kreativni proces počinje dok ga on još nije ni svestan, dok se još sve taloži i probira iznutra i samo čeka svoj trenutak da izađe, preinačeno, izobličeno i prepravljeno.

Ova izložba nije retrospektivna, ona je pre kompilacija, mešavina raznih vidova Vidorovog stvaralaštva.

Svoj rad umetnik definiše uglavnom kao suočavanje sa svetom, unustrašnjem i spoljnim.

Vidorovi radovi odraz su te dvojnosti koja se kreće od intimnog do sveopšteg, od privatnog do političkog, od ličnih do istorijskih mitologija i njihovih procesa raspadanja pri čemu koristi sva sredstva na raspolaganju kao lepezu mogućnosti u kojoj se crtež i slikarstvo sudaraju sa skulpturama i instalacijama što na kraju oblikuje kohezivnu i ujedno kompleksnu mrežu slika i radova.

Na prvom spratu Muzeja grada Beograda u petnaest sala biće predstavljeno više od stotinak radova koji obuhvataju period od više od dvadesetpet godina stvaralaštva.

Otvaranje izložbe je 29. oktobra od 18 do 21 časova

Izložbu možete posetiti do 1. decembra 2019. godine.


Vuk Vidor je rođen 1965. godine u Beogradu

Diplomirao je na Ecole d’Architecture de Paris, u Francuskoj.

Učestvovao je na brojnim grupnim i samostalnim izložbama širom sveta. Galerije koje ga zastupaju su u Parizu, Los Andjelosu, Briselu i Šangaju, a njegovi radovi deo značajnih galerijskih i privatnih kolekcija.

Od 2012- 2014. godine bio je direktor Srpskog kulturnog centra u Parizu. Autor je brojnih reklama i muzičkih spotova u Srbiji i Francuskoj kao i dizajner omota albuma brojnih istaknutih jugoslovenskih bendova osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka.

Radio je scenografije za izložbe i pozorišne predsatve u Parizu.  Bio je art direktor kampanje i ceremonije ponovnog otvaranja Narodnog muzeja u Beogradu 2018. godine.

Živi i radi u Parizu i Beogradu.