Broj smo tek poslali u štampu kada je proglašeno bilo vanredno stanje i brzo smo se povukli kućama. Prvih par dana smo proveli u kratkim šetnjama, navikavajući se na rad od kuće i sastanke preko Zooma, kao i na slobodno vreme koje smo dugo priželjkivali, doduše ne pod ovim okolnostima.

Kako je prva nedelja odmicala, kratke šetnje su posustajale, a izlazili smo samo kada smo zaista morali. Prestali smo da grlimo naše najbljiže i postali smo svesniji naleta panike i straha usled novonastale situacije. 

Može se reći da se dobro držimo s obzirom da ulazimo u četvrtu nedelju samoizolacije, radimo punom parom da priredimo broj u kom ćete uživati u narednom mesecu, zasmejavamo se preko sastanka, delimo recepte (svi smo neočekivano otkrili skriveni talenat za kuvanje), radimo sve ono za šta nismo imali vremena i brinemo se za najbliže. 

Voleli bismo da svi budu u ovako dobroj situaciji kao što smo mi. Isto tako, psihički padovi su neminovni, dosada neplanirano naiđe pa se povuče i svi se pitamo kad će se sve ovo završiti. Do tad, sa vama delimo predloge knjiga koje nas uzdižu i zabavljaju ovih dana, a možda će i vama poslužiti u teškim tenucima. 

Ne zaboravite, #stayhome i #staysafe. 

Ana Ostojić, izvršna i modna urednica

Časopis Burda

Prošle godine u prvom talasu čišćenja starog stana naišla sam na kutiju sa starim maminim Burdama iz osamdesetih.

Modno carstvo koje dokazuje cikličnost trendova vratilo me je u detinjstvo i prve korake mojih “šnajderskih sposobnosti”.

Možda su upravo ovi dani izolacije idealni da opet krenem da šijem i pretvorim u delo pikirani kroj haljine sa puff rukavima.

Možda nije u pitanju literatura koja se čita satima, ali inspirativno je sama činjenica da trideset godina kasnije ovaj časopis je aktuelniji i primenljiviji nego ikada!

Aleksandar Nastasijević, asistent urednika

High Fidelity, Nick Hornby

Ja sam jedna od onih osoba koja prvo pogleda film/seriju pa onda pročita knjigu. Tako je bilo i sa Hari Poterom, i sa Hunger Games, pa sad i sa High Fidelity.

To je verovatno zato što mi knjiga nadomesti detalje koji su u ekranizovanoj verziji propušteni, pa se tako čitava priča nadogradi. Na taj način umesto da se razočaram zašto je neki lik izostavljen ili neki segment priče zanemaren, imam osećaj da čitam nastavak ili da ponovo doživljavam određene situacije na novi način.

Situacija sa Robom je malo drugačija s obzirom da je u knjizi muškarac dok je u seriji žena (koju tumači Zoe Kravitz). Sa ovom knjigom/serijom imam utisak da posmatram određeni storyline iz dva potpuno različita ugla, što je verovatno i bila poenta produkcije koja je napravila seriju.

Šta je OG Rob uradio ostaje mi da vidim s obzirom da sam tek krenuo u ovu avanturu, ali jedno je sigurno a to je da su detalji u vidu muzike i estetike verodostojni u obe verzije ove priče.

Ivana Ranković, art direktorka 

Lagum, Svetlana Velmar Janković

Često ispreplićem literaturu ali može se reći da zapravo čitam Lagum, Svetlana Velmar Janković. O gubitku, odricanju, društvenoj izopštenosti tj marginalizaciji, ludilu režima ali i o hrabrosti i sposobnosti da se prilagodi, i uprkos svemu, preživi. 

Anja Paspalj, urednica kulture i lifestylea

The Garden of Eden, Ernest Hemingway

Selected Stories, Alice Munro

Novembar tela i kalendara, Anne Sexton

Jedna stara, jedna nova i malo poezije (koja se jedva naslućuje na slici). Pored Hemingwaya čija je svaka rečenica umetničko delo i Anne Sexton čiju poeziju ne mogu da kažem da volim ali joj se često vraćam, zbirka kratkih priča od Alice Munro se pokazao kao idealan izbor ovih dana.

Jedna uz jutarnju kafu, popodnevnu pauzu od posla i još po koju uveče, njene živopisne priče o svakodnevnim pobedama i zavrzlama kriju tajne ljudske prirode o kojoj se retko govori bez dlake na jeziku. 

Dunja Đokić, beauty saradnica

Južno od granice, zapadno od sunca, Haruki Murakami

“Kad sam stigao kući, seo sam za sto u svojoj sobi i dugo posmatrao ruku koju je Šimamoto držala. Sav srećan, mislio sam na to kako me je uhvatila za ruku. Danima posle toga, srce mi se topilo od tog nežnog dodira. Ali istovremeno sam bio zbunjen, smeten i tužan. Kako uopšte da izađem na kraj s tom toplinom, gde da je smestim, to nisam znao.”

Volim ga jer piše ono što osećam. Volim način na koji vidi i opisuje ljubav i ljude u svom okruženju. Žao mi je što ne znam japanski, da mogu da ga čitam u izvornom obliku.

Maja Bunčić, web urednica

The Celestine Prophecy, James Redfield

Da mi je neko pre samo dve godine rekao kako ću da čitam bilo kakvo štivo koje u sebi sadrži reč "proročanstvo", u najamnju ruku bih mu rekla da mu je proročanstvo vrlo, vrlo loše.

Međutim, dobra stara "nikad ne reci nikad", opet mi je dokala za vrat. U jednom zbunjujućem periodu života koji se rastegao poprilično tokom prethodne godine, kao savet od drage mi osobe dobila sam ovu knjigu na čitanje.

Naravno, nikako nisam nalazila vreme da joj se posvetim, možda ponajviše zbog onog "proročanstva" koje me je odbijalo.

Sada pak, ono me je zaintrigiralo, pogotovo uzevši u obzir da je ovo jedna od najpordavanijih knjiga našeg doba i da je to kompletno naše doba u izolaciji.

U izolaciji u kojoj otkriva nove stvari o sebi, a u mom slučaju o meditaciji, poruci filma Eat, Pray, Love koji sam prvi put pogledala sada i na kraju ovoj knjizi  koja sve to povezuje - rekla bih da se ništa ne dešava slučajno, što je ujedno i poruka Celestinskog Prorčanstva.

Tekst: Anja Paspalj