Knjiga “Glogi” Aleksandra Đuričića koja je uzburkala domaću književnu scenu i za kratko vreme postala bestseler, svoju beogradsku promociju imaće u Ustanovi kulture Parobrod.

Ovo je priča o tome kako je živeo, voleo i plakao Nebojša Glogovac.

Lobanja, Šone, Šonsi, Glogi, Nebojša, Pančevac - i još mnogo imena i nadimaka imao je čovek koji je glumi, ali i svemu ostalom, dao i karakter i reč.

Bio je svoj i neosvojiv. Davao se kome je hteo, a za uzvrat nije tražio ništa.

Svedočenja najbližih otkrivaju nepoznate detalje iz života ovog velikana: kako je kao momak radio u prodavnici muzičkih uređaja, šta mu se sve dešavalo dok je stopirao od Pančeva do Beograda, zašto mu se na prijemnom ispitu na Akademiji dramskih umetnosti tresla noga i kako su sve velike uloge i najveći reditelji posle toga tražili i jurili baš njega.

Ovde su prvi put objavljene pesme koje je pisao za svoju dušu. U najlepšem maniru sudaraju se ispovesti mladih glumaca koji su ga doživljavali kao ćaleta i bardova jugoslovenske scene koji nikada ne mogu da zaborave trenutke provedene sa njim, i na sceni i u kafani. Sudar generacija, koje je samo Glogi umeo da objedini.

Zašto je odbio Anđelinu Džoli, a prihvatio da bude Draža Mihailović, šta mu je značila “Crvena Zvezda” i koje su ga strasti, pored motora, tavli i kuvanja, još opsedale.

O inspiraciji i radovanju svakodnevnim trenucima, ali i o momentima kada mu je život dodelio ulogu da se suoči sa smrću, govore njegovi prijatelji, njegove najveće ljubavi, ljudi koji su bili sa njim kada nije bio na sceni, kada se saplitao o sopstveni talenat i kada mu je trebalo snage da se popne na glumački tron. S kojeg nikada nije sišao.

Na ovoj vrtešci reči i emocija, suze smenjuju smeh, a smeh izaziva suze. Nema zaustavljanja, fliper se igra u četiri ruke.

Umeo je i da živi, a i da umre.

Njegov recept nalazi se među stranicama ove knjige.

Velika zahvalnost Interfilmu i Continental filmu na ustupanju prava za prikazivanje filma!