Domaći pisci za ELLE otkrivaju koje knjige su im promenile život: Dodajte ove naslove na svoju must-read listu u 2025.

Damir Karakaš 

Dnevnik o Čarnojeviću – Miloš Crnjanski

Nekad je u Beogradu za stolom sjedilo pet, šest pisaca koji su uz Andrića bez problema mogli dobiti Nobela: Crnjanski, Kiš, Bulatović, Pekić, Kovač. Crnjanski mi je jedan od učitelja, čak imamo i sličnu pisaću mašinu, od njega sam naučio puno književnih vještina, a najdraža njegova knjiga mi je Dnevnik o Čarnojeviću. Ovaj njegov debitantski roman smatra se prvim ekspresionističkim romanom u srpskoj književnosti, aktualno i dan-danas zbog inovativnog stila pripovjedanja, odabira tema i jedinstvenog jezičnog izraza, govori o čovjeku upletenom u besmisao rata i tragediju koju nose razaranje, bolest i smrt, pa, pogledajmo samo današnji svijet. Kaže mađarski nobelovac Imre Kerteš: „Poredak u svijetu je svakodnevna čarolija zla“.

Đavoli dolaze – Miodrag Bulatović

Pomalo zaboravljen pisac, pokušavam u svakoj prilici da skrenem pažnju na njega, jer je sjajan, pedesetih godina bio je u svijetu popularniji od Tita, bio je i majstor marketinga, kad bi dolazio na inozemne festivale, služio se seljačkim, ali vrlo upotrebljivim forama, došao bi na portu i rekao da je Miodrag Bulatović izgubio ključeve, pa je čovjek na porti stalno u zvučnike ponavljao njegovo ime i prezime, a Bule se nadao da će se tako bolje čuti za njega. Predlažem sjajnu zbirku priča Đavoli dolaze, trebala se zvati Anđeli dolaze, ali je za tadašnji sustav to bilo previše, no, Bule je ušao u tiskaru, prodao slovoslagačima neku priču i osvanuo je naslov sa Đavolima, knjizi u kojoj Bule ne skriva da voli dva velika pisca, Gogolja i Boru Stankovića.

Ana Vučković Denčić

Snovi: psihologija snova i njihovo tumačenje – Ivan Nastović

Trenutak u kome sam sebi kupila knjigu Snovi: psihologija snova i njihovo tumačenje Ivana Nastovića bio je trenutak u kome sam češće i počela da pamtim svoje snove i budem za njih otvorenija. Ova knjiga je opsežna studija o tome koliko su snovi važni, kako su oni postava našeg životnog kaputa, kako nam snovi sugerišu naše nesvesno, važne teme, na koje bi trebalo da obratimo pažnju, jer se u snovima obično nalaze naše želje, ono što nas mori, pa možda i neke zanimljive ideje u oblasti nauke ili umetnosti. Mendeljejev je sanjao Periodni sistem. Knjiga obiluje primerima rastumačenih snova polaznika sa kojima je Nastović radio, što ovu knjigu čini posebno uzbudljivom. Zaista neobična knjiga koja je promenila moj život, jer nisam više toliko nemarna prema onom što nesvesno ima da mi poruči.

Ja sam žena – Ana Svirščinjska

Mnogo volim Vislavu Šimborsku, slavnu evropsku i sigurno najslavniju poljsku pesnikinju. I za nju znam dugo. Ali moje nedavno otkriće je jedna druga poljska pesnikinja Ana Svirščinjska, čiju je zbirku pesama Ja sam žena nedavno objavila izdavačka kuća Štrik. Ona je brutalna, romantična, setna, bavi se telom, utrobom, osećanjima, krvlju, ljubavlju, seksom, humorom, inače vrlo različitim i nekad u istoj pesmi nespojivim temama. Kakav snažan poetski glas, kojim nam ova autorka otkriva svoj ženski doživljaj sveta. Ona govori o ženskom iskustvu, sudbini, bolu, erotici, starosti, bolesti, čežnji na tako prefinjen, a direktan način, organski i originalno. Ova knjiga je za mene baš bila pozitivan obrt godine.

Žuta i Bela knjiga o umetnosti

Pošto imam dete od šest i po godina, koje se zanima za umetnost, kupila sam mu dve, ispostaviće se sjajne knjige, koje su za njega novi početak, a za mene jedna nova perspektiva i pogled na to kakve knjige za decu mogu da budu, prelepe i pametne. Reč je o Žutoj i Beloj knjizi o umetnosti. U njima su neka slavna umetnička dela, slikarska i vajarska, kao i ona iz oblasti performansa predstavljena deci na predivan, vizuelno dopadljiv, stimulativan i zabavan način. Tu su dela od Mona Lize i Polokovih mrljica, preko Hoknija, Matisa, Magrita do nekih koje sam i sama tek otkrila čitajući knjigu s detetom, kao što su Vejn Tibo ili Feliks Gonzales Tores koji je napravio eksponat od bombona u čast svog pokojnog partnera, u njegovoj težini. Sve u svemu, ove knjige su toliko dobro napisane i svaka čast izdavaču (Data Status) koji ih je priredio i za naše tržište.

Vitomirka Trebovac

Verujem da svaki čovek, a i čitava društva, imaju unutrašnji kapacitet da krenu ispočetka, bez obzira na krize kroz koje prolaze. Štaviše, krize formiraju karakter, iz njih se uči i teško da postoji kompletna ličnost i zdravo društvo, koje nije prošlo kroz krizu. Meni su knjige bile pomoć u svakoj životnoj situaciji i zato znam da je čitanje bitno… ne samo da bismo bili pametniji, već da se utešimo, da znamo da nismo sami u svojim idejama.

Predložiću tri sasvim različite knjige:

Tri svetla – Kler Kigan

Ovo je novija novela, u kojoj autorka na vrlo delikatan način upućuje na ljudsku emotivnost, na izrečeno i prećutano, na tamno mesto u svakom čoveku i na svetle znake u daljini.

Zapisi jednog revolucionara – Kropotki

Memoari Kropotkina, plemića-anarhiste, geografa, istoričara. Lep pripovedački stil, uzbudljiv i težak život (kao i mnogi neistomišljenici carske Rusije, Kropotkin biva zatvoren u Petropavlovsku tvrđavu). Knjiga, koja podseća na važnost ideala.

Kada prestanemo da razumemo svet – Labatut

Moderna proza, koja mi se dopala ne samo zbog književnog postupka već zbog osećanja sa kojim sam završila knjigu - a ono je, da su svi naši postupci posledice nečega i uticaj na buduće stvari i da nam nekad treba ekstremni napor da odvojimo dobro od zla, ali da je to neophodno.

Ognjenka Lakićević

Životinjska farma – Džordž Orvel

Moja omiljena knjiga ikad. Čarobna, borbena, potresna. Istorija se, nažalost, ponavlja, čovečanstvo je loš đak, ljudi imaju koruptivni potencijal. Veličanstvena borba za pravdu kao evergrin u životu onih dobrih. Ova knjiga je uvek aktuelna, ali možda posebno ovih dana.

Maus – Art Spigelman

Više sam naučila o Drugom svetskom ratu i holokaustu kroz ovu ličnu priču autora nego kroz sve knjige iz istorije. Genijalno delo.

Talasi – Virdžinija Vulf | Poniženi i uvređeni – Dostojevski

Talasi - najpoetičnija knjiga koju sam čitala, na mene petnaestogodišnju je mnogo uticala, ništa slično nikad pre nisam čitala. I nikad posle, ispostaviće se. Poniženi i uvređeni - i opet borba za pravdu, socijalna nejednakost, ljubav, a sve iz pera jednog od najvećih. Nije njegova najbolja knjiga, ali jeste prva koju sam pročitala.

Monika Herceg

Bog malih stvari – Arundati Roj

Prekrasna knjiga, koja mi je u vrijeme kada sam je čitala, u srednjoj školi protresla tadašnji život. Moj prvi susret s Indijom, i tako jasnom nemoći i tugom. U tom trenutku učinilo mi se da književnost može zaista učiniti čuda, da nas može dotaknuti, rastaviti, stresti do temelja, promijeniti. I dan-danas vjerujem to isto.

Nepodnošljiva lakoća postojanja – Milan Kundera

Kada sam pročitala tu knjigu, dogodile su mi se dvije prekrasne stvari. Jedna je da sam potpuno oduševljena gledala u te rečenice, lakoću kojom je Kundera pisao, u arhitekturu romana. Druga je da sam sasvim drugačije počela promatrati ljubav, i ono što nazovemo sudbonosnim, i možda po prvi puta shvatila kompleksnost onoga što zovemo ljubav.

Atlas oblaka

Ova me je knjiga podsjetila koliko smo zapravo svi zaista povezani, i koliko to niti vrijeme ne može prebrisati. Koliko možemo zla nanijeti jedni drugima, ali i dobroga. Ali također, sjetila me i što sve sjajna književnost može; kako može stvoriti cijele svjetove, proniknuti u prošlosti, osjetiti i sagledati budućnost. Na koncu, učinilo mi se da dok god postoji ljubav, da postoji i nada. I te nade sjetim se i danas. Izvanredan roman koji nas sjeti naše ljudskosti.

Filip Grujić 

Stoner – Džon Vilijams

O jednom čitavom, neskokovitom, sporom životu u kojem čak nema ni straha od smrti. Fenomenalan prikaz neprimetne prolaznosti i neprimetnih promena u životu ispunjenom jedino ljubavlju prema knjigama (i jednoj devojci).

Polazak sa stanice – Atoča Ben Lerner

Dugo nisam pronašao pripovedača koji me više nervira i više privlači. Ritam rečenice i misli sprečava rasplinjavanje priče i stvara čudnu, bolnu, nejasnu emotivnost. Čudan, zbunjujuć, fenomenalan roman.

The Beauty of Everyday Things – Soetsu Yanagi

„Users and the used have exchanged a vow: the more an object is used the more beautiful it will become, and the more the user uses an object, the more that object will be loved“, kaže Soetsu.

Matija Pavićević

Lovac u žitu – Džerom Dejvid Selindžer

S obzirom na to da je u pitanju jedan od najznačajnijih romana 20. veka, koji me, lično, uvek asocira na praznike, Božić, Novu godinu, pa tako i na životne prekretnice, Lovac u žitu ne zahteva preterano detaljan uvod. Protagonista romana Holden Kolfild u jednom trenutku dolazi do spoznaje šta bi voleo da radi s svojim životom: „To je sve što bih radio, po ceo dan. Bio bih samo lovac u žitu. Znam da je suludo, ali to je jedino što bih stvarno voleo da budem.“ Nakon što sam pročitao ovaj kultni roman – po prvi put sa šesnaest godina – tada sam i sam shvatio šta bih radio, po ceo dan. Bio bih samo pisac. Znam da je suludo, ali to je jedino što bih stvarno voleo da budem.

Nesreća bez želja – Peter Handke

Handke piše o životu svoje majke neposredno nakon njene smrti, odnosno nakon što je sebi oduzela život, usput otvarajući pitanje šta znači živeti promašen život i koliko lako može da nam isklizne iz ruku, a vreme njegovog trajanja da proleti isuviše brzo. Ovo remek-delo jednog od najvećih živih pisaca mi je promenilo perspektivu (ujedno me i duboko rastužilo) po pitanju načina na koji često (ne)živimo.

Godina magijskog mišljenja – Džoun Didion

Memoari o novim počecima, ili ipak završecima – onim permanentnim, večnim. Sjajna američka spisateljica Džoun Didion vešto, koncizno i ogoljeno deli sa čitaocima tugu, žalost i prazninu koju je osetila kada je jednog dana njenom mužu naprasno stalo srce dok su zajedno večerali, baš kao što su to i radili svake večeri decenijama unazad. U kontekstu novih početaka, u slučaju ovog dela ipak sa određenom dozom cinizma i pesimizma, ovaj vrhunski napisan roman nam govori ono nešto što duboko u sebi možda svi i znamo: život ide dalje, gazi i melje sve ispred sebe, a na nama je da se nosimo s udarcima i posledicama, te da se konstantno čupamo iz bilo kakvog vida rezignacije i osećanja uloge žrtve koje nas tada neminovno napadaju.

Nađa Petrović

Umeće ljubavi – Erih From

Od kad sam bila mala, za božićne praznike sam iznova gledala romantične komedije poput „Love actually“, „Bridget Jones diary“... Možda upravo zato taj period godine posmatram kroz jednu takvu prizmu. Ova knjiga nije nikakva idealizacija ljubavi, kakva je možda u gorenavedenim filmovima, ali ipak je potvrđuje i u realnom svetu u kom živimo. Mislim da je ovaj roman idealan za novi početak.

Dablinci – Džems Džojs

Zbirka pripovedaka koja me, od svega što sam pročitala, najviše vezuje za atmosferu zime. Kada pomislim na Dablince, u glavi mi je zavejan grad, beli sneg koji se vidi kroz prozor i dnevna soba osvetljena žutim svetlom koje prati toplotu koja dolazi iz kamina. Mislim da je, konkretno, pripovetka Mrtvi ključno uticala na moje pojmanje zime, a i književnosti.

Mizantrop – Molijer

Pokušavam da nađem neki naslov koji za mene ima veze sa, konkretno, ovom Novom godinom, i ovom zimom 2024. godine, za koju mislim da će ostati upamćena u istoriji kao vreme velike promene i nade - zima kada su studenti ustali. Mislim da se svi često osećamo kao Alsest koji ne želi da prihvati laži trulog društva koje nas okružuje, i nažalost, zbog toga se uvek osećamo usamljeno i izopšteno. Ovo je zima kada se sve menja. Kontekst drame Mizantrop se obrće. Više nismo usamljeni, svi smo zajedno i borimo se za bolji svet u kom nisu izopšteni iskreni, već lažni.