Jug Đorđević selektuje za ELLE: 5 filmova koji pomažu da skinemo maske i budemo autentični
Koja kinematografska ostvarenja najbolje oslikavaju povratak sebi? U okviru projekta THE SELF-LOVE AFFAIR, reditelj Jug Đorđević bira pet naslova koji slave unutrašnju slobodu.Dok smo kreirali projekat THE SELF-LOVE AFFAIR, tragali smo za sagovornicima kojima je biti svoj jedini mogući izbor. Jug Đorđević, jedan od najzapaženijih reditelja mlađe generacije i laureat ELLE Style Award za pozorište i režiju, tu filozofiju živi i van scene.
Publiku i kritiku osvojio je predstavom Uspavanka za Aleksiju Rajčić (nagrađenom Sterijinom nagradom), kojom je potvrdio da teatar nije elitistička zabava, već poligon za (surovu) istinu. Rediteljski rukopis trenutno nastavlja da gradi u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, radeći na komadu Centrifugalni igrač Todora Manojlovića. Naime, Jug je i ranije za ELLE napominjao da je borba za očuvanje vizije, iako iscrpljujuća, zapravo jedini ispravan put do autentičnog izraza.
Inspirisan temom introspekcije, Jug je za naš novi specijal odabrao pet naslova koji, iako žanrovski različiti, dele istu emotivnu srž. Svi oni beleže prelomni trenutak kada likovi odbacuju nametnute uloge i konačno, hrabro, počinju da slušaju unutrašnji glas.
"Opening Night" (John Cassavetes, 1977)
Film o glumici koja se nalazi na ivici lične i profesionalne krize, rastrzana između očekivanja publike, industrije i sopstvenog identiteta. Cassavetes ovde majstorski prikazuje unutrašnji lom kao nužan preduslov promene - trenutak kada lik mora da se suoči sa sobom kako bi ponovo mogla da stoji na sceni, ali ovog puta iskreno i bez maski.
"Happy as Lazzaro" (Alice Rohrwacher, 2018)
Naizgled bajkovita priča koja se postepeno pretvara u surovu meditaciju o nevinosti, vremenu i društvenim strukturama. Lazzarova transformacija nije klasična - on se ne menja kako bismo to očekivali, već ostaje veran sebi u svetu koji se menja oko njega. Upravo u toj postojanosti leži njegova unutrašnja snaga i tiha subverzija.
"Ma vie en rose" (Alain Berliner, 1997)
Izuzetno nežan i hrabar film o detetu koje intuitivno zna ko je, uprkos snažnim pritiscima porodice i okoline. Ovo je priča o samospoznaji koja dolazi pre društvenih pravila - o identitetu koji se ne „bira“, već prepoznaje. Film slavi autentičnost kao čin hrabrosti, čak i kada je svet još uvek nespreman da je prihvati.
"Toni Erdmann" (Maren Ade, 2016)
Na prvi pogled komedija, ali u suštini precizna studija o otuđenosti i emocionalnoj blokadi. Transformacija glavne junakinje odvija se polako, kroz nelagodu, humor i apsurd. U jednom trenutku ona počinje da dovodi u pitanje sopstveni život koji je izgradila prema tuđim merilima uspeha - i upravo tu počinje njen povratak sebi.
"A Special Day" (Ettore Scola, 1977)
Intimna priča smeštena u jedan jedini dan, u senci fašističke parade. Dvoje marginalizovanih ljudi, kroz slučajan susret, doživljavaju tihu, ali duboku unutrašnju tranziciju. Film pokazuje kako i kratak susret može biti dovoljan da se pojedinac prvi put vidi jasnije, van ideoloških i društvenih uloga koje mu se nameću.
· Reaguj