Jedno od upečatljivih domaćih ostvarenja je televizijska serija "Sivi dom". Tragikomična, kao i većina filmova sa ovih prostora, serija prati priču mladih, blago rečeno nestašnih, tinejdžera koji završavaju u popravnom domu, i njihovih vaspitača, koji pokušavaju da ih razumeju i zadrže kontrolu.
Kako jedan dečak završi u takvoj instituciji? Kako u tako ranom dobu neko postane kriminalac? Koliko porodica, naročito disfunkcionalna i razrušena, utiče na razvoj karaktera deteta koji će kasnije eskalirati u pogrešne odluke? Sve su to pitanja koja je domaća serija, emitovana pre gotovo 30 godina, pokušala da prikaže i istraži, sa fokusom na živote učenika i njihove međusobne odnose.
Ove godine, na streaming platformi Netflix, pojavilo se slično ostvarenje. Britanska serija "Adolescence" pokazala se kao snažan primer ovog žanra i postala obavezno štivo za sve tinejdžere na Ostrvu, dok iz istih krajeva dolazi još jedno slično delo - film "Steve". Nakon emitovanja, film je dobio bezbroj pozitivnih kritika i ocena. Film prati direktora jedne ustanove, slične kao "Sivi dom", njegovu želju da pomogne učenicima, kao i suočavanje sa činjenicom da će ih zatvoriti pre nego što se školska godina završi.
U školi u Stanton Woodsu nalaze se problematični tinejdžeri. Reformsku školu - kako su je nazvali, "poslednja šansa" - vodi Steve. Dok pokušava da drži pod kontrolom sve što se dešava u kolektivu i učenicima, istovremeno se bori sa unutrašnjim dilemama i porocima. On želi da pomogne svakom od njih, da dopre do onog sakrivenog i uplašenog deteta iza zabetoniranog zida nasilja kao mehanizma odbrane i preživljavanja. On se trudi da ih barem nešto nauči, na koliko-toliko zanimljiv način, pa mu svi zidovi učionice predstavljaju tablu i mesto za pisanje. On iskreno voli ono što radi. I to je zapravo najgore.
U trenutku kada saznaje da je škola koju je "izgradio" pred zatvaranjem, Steve se gubi u turbulentnom okruženju, pokušavajući da i dalje sve drži pod kontrolom. U tom trenutku izlaze na površinu stare povrede, poroci i slabosti.Murphyjeva ubedljivost, bes i stravičan urlik dok stoji pred ogledalom u podrumu škole, nakon što je popio nešto iz flaše koju je skrivao, daju filmu emocionalnu težinu i autentičnost, a prema reakcijama publike možda i potencijalnu nominaciju za Oskara.
Postavka filma kombinuje elemente dokumentarnog stila sa klasičnim sekvencama, stvarajući napetu i realistično potresnu atmosferu. Murphyjeva predanost omogućava da film balansira između brutalnih scena sukoba i intimnih, emotivnih trenutaka u razgovorima sa učenicima.
Onako zamišljeno, kao Dragan Laković nakon što je Matić popravio jedinicu u "Sivom domu", i Murphy ostaje izgubljen - ne zna šta će biti ni s njim, ni sa školom, ali ni sa delikventnim mladićima kojima je pokušao da pomogne, da ih razume i pokaže im da ih ne osuđuje, prepoznajući u njima ono suštinsko.