Kada ga gledate kao posmatrača, iz udobnih crvenih sedišta bioskopa, delovaće vam neodoljivo simpatično. Baš kao i svaki genije koji je hodao, ili će tek, ovim svetom. Ali svojim kolegama bio je daleko manje šarmantan.
On je ekscentrik i nikada ne skida pretenciozne tamne naočare za sunce, čak ni za vreme bioskopskih projekcija. On komunicira kroz citate sa okruženjem kada želi da ih (još više) iznervira ili da dokaže svoje intelektualne sposobnosti. On želi da se dokaže kao reditelj, da napravi revoluciju i svoj potpis ostavi u istoriji kinematografije. On je Francuz i zato je cigareta njegov neizostavni aksesoar.
“Nouvelle Vague”
On je Jean-Luc Godard. Jedan od pokrovitelja francuskog novog talasa. Onda kada je film postao zaista umetničko delo, čista i sirova vizija autora i način izražavanja kroz realno i spontano. I to je i dokazao sa filmom "Breathless". 60 godina kasnije, danas u 2026. godini, reditelj Richard Linklater odlučio je da svetu ponudi jedan kreativan uvid u proces stvaranja spomenutog filma.
Film “Nouvelle Vague”, koji se prikazuje u okviru programa "Beograd Film Festivala", nazvan je po samom pokretu i prikazuje transformaciju koju je Godard (Guillaume Marbeck) prošao - od filmskog kritičara do proslavljenog reditelja. Linklater je ovde otelotvorio čuveni mit da Godard zapravo nikad nije imao scenario, već samo kratke teze - što se producentima, šminkerki i glumici nije nimalo dopalo. Donosi jednu šarmantnu priču, prožetu izuzetnim humorom kakav kod Francuza posebno volimo, i uvid "iza kulisa" kroz delimično dokumentarni pristup.
Ipak, postoji mnogo toga što nije stalo u film, a što obeležava stvarne živote ovih umetnika.
Jean-Luc Godard potiče iz imućne porodice
Godard je odrastao u Francuskoj i Švajcarskoj. Otac mu je bio Francuz, a majka Švajcarkinja, članica veoma bogate bankarske porodice. Studirao je film na Sorboni i postao deo pariske scene, gde se sprijateljio sa autorima kao što su François Truffaut, Eric Rohmer i Jacques Rivette. Godard i Truffaut su zajedno radili u čuvenom časopisu “Cahiers du Cinéma”.
Jean Seberg: Amerikanka u evropskom filmu.
Iako je bila iz Ajove, Seberg se proslavila radom u Evropi, pre svega ulogama u filmovima "Breathless" i "Bonjour Tristesse" reditelja Otta Premingera. Truffaut ju je nazivao "najboljom glumicom u Evropi". Nakon udaje za reditelja François Moreuila 1958. godine, uglavnom je živela u Francuskoj.
Tragična sudbina Jean Seberg i FBI
Glumica je bila povezana sa pokretom Black Panthers. Finansijski je pomagala grupu i školu koju je vodio jedan od njihovih članova, Hakim Jamal. Godine 1969. organizovala je prikupljanje sredstava kojem su prisustvovali holivudski velikani poput Paula Newmana i Jane Fonde.
Godinu dana kasnije, dok je bila trudna sa svojim suprugom, piscem Romainom Garyjem, mediji (uključujući Los Angeles Times) proširili su lažnuglasinu da je otac deteta zapravo član Black Panthersa. Zbog stresa izazvanog medijskim progonom, Seberg se prevremeno porodila, a beba je preminula. Nakon godina teške depresije, Seberg je nestala 1979. godine, da bi deset dana kasnije bila pronađena u svom automobilu usled predoziranja.
Nedelju dana nakon njene smrti, FBI je priznao da su oni podmetnuli tu glasinu u okviru tajnog programa COINTELPRO, koji je koristio ilegalna sredstva za diskreditaciju pokreta poput Black Panthers.
Godard i Truffaut: Kraj velikog prijateljstva
Dva reditelja, nekada bliski prijatelji, imali su potpuno različite stilove: Truffaut je bio emotivniji, dok je Godard bio sklon eksperimentisanju. Iako su se javno kritikovali u medijima, politički nesporazumi su doneli definitivan razlaz. Godard je bio veoma politički aktivan, dok je Truffaut, koji je imao mnogo teže detinjstvo, odbijao da učestvuje u protestima protiv policije, govoreći da nikada neće biti na strani "sinova buržoazije". Njihovo prijateljstvo se nikada nije oporavilo nakon toga.