Marija Vidović, poznatija kao Marv, umetnica je čiji murali krase zidove širom Srbije i Evrope. Njeni radovi predstavljaju spoj tradicije i savremenosti, a inspiraciju crpi iz umetnosti starih kultura, prirode i svakodnevnog života. Povodom njenog poslednjeg projekta, interaktivnog murala u školskom dvorištu OŠ „Skadarlija“, razgovarali smo sa Marijom o njenom stvaralaštvu, ulozi žena u muralizmu i pripremama za EXPO 2027 Beograd.

Elle: Tvoj poslednji mural u dvorištu OŠ „Skadarlija“ privukao je mnogo pažnje. Kako je izgledao proces stvaranja ovog dela i šta te je inspirisalo?

Kada sam prvi put posetila školsko dvorište, zatekla sam decu kako se igraju – jedna grupa jurila je za loptom, drugi su crtali kredama, a jedan dečak je vežbao stoj na rukama. Ta energija igre bila je toliko zarazna da sam odmah znala da mural mora da bude interaktivan, kako bi deca mogla da budu deo umetnosti, a ne samo posmatrači. Tako je nastala ideja za lavirint na podu, kroz koji deca mogu da prolaze i istražuju. U centru lavirinta nalazi se crtež koji sami mogu da dovrše, čime sam želela da ih podstaknem na kreativnost i zajedništvo.

Muralistkinja Marija Vidovi─ç Marv_3.jpg
Promo 

Elle: Tvoj rad često kombinuje apstraktne i figurativne elemente. Šta te inspiriše i kako razvijaš ideje za murale?

Inspiraciju pronalazim svuda – u narodnoj umetnosti, prirodi, svakodnevnim iskustvima. Na primer, umetnost starih kultura me fascinira svojom logikom i univerzalnošću. Bez obzira na razlike u epohama i mestima, često nailazim na iste oblike i motive. To mi pokazuje da postoje neki prirodni obrasci koje svi otkrivamo. Kada mi neka ideja padne na pamet, odmah je zapišem i kasnije razvijam kroz skice dok ne dobijem konačno rešenje.

Elle: Radia si na brojnim projektima u Srbiji i inostranstvu. Postoji li razlika u stvaranju murala ovde i van granica Srbije?

Svaki projekat je priča za sebe. Izazovi su uvek drugačiji, od organizacije do same reakcije publike. Ono što iz svog iskustva mogu da primetim jeste da su ljudi u Čačku možda najgostoljubiviji domaćini s kojima sam radila! Generalno, rad na muralima omogućava mi da istražujem nove sredine i način na koji umetnost može da utiče na zajednicu.

Elle: Žene su u muralizmu i dalje u manjini. Kako vidiš svoju poziciju i šta bi poručila mladim umetnicama?

Mislim da uspeh u muralizmu, kao i u svakoj umetnosti, zavisi od posvećenosti i otvorenosti za saradnju. Fizički je zahtevno, ali je divno videti kako umetnost može da promeni prostor. Poručila bih svim mladim umetnicama da se upuste u ovaj izazov, da počnu sa manjim projektima i hrabro zakorače u veće prilike. Potrebno je vreme, ali svaka šansa donosi novo iskustvo.

Muralistkinja Marija Vidovi─ç Marv_1.jpg
Promo 

Elle: Tvoj mural u „Skadarliji“ deo je priprema za Specijalizovanu izložbu EXPO 2027 Beograd, čija je tema „Igra(j) za čovečanstvo“. Koliko je igra važna za tvoj rad?

Igra je osnovna nit mog stvaralaštva. Vidim je kao otvorenost za istraživanje i neočekivane rezultate. Kada se umetničkom delu pristupa s tim duhom, oseti se svežina koja dopire do posmatrača. Igra nije samo zabava – to je način na koji istražujemo svet i povezujemo se sa drugima.

Muralistkinja Marija Vidovi─ç Marv_4.jpg
Promo 

Elle: Za kraj, šta bi volela da posetioci ove izložbe dožive kroz tvoju umetnost?

Želim da moja umetnost otvori neki unutrašnji prostor za igru i radoznalost kod svakog ko je posmatra. Mislim da smo svi pomalo zaboravili kako je to biti znatiželjan i otvoren za svet oko nas. Ako moj mural nekoga inspiriše da na trenutak zastane i uživa u boji, formi ili ideji – moja misija je ispunjena.

Marv nas podseća na snagu igre i umetnosti u svakodnevnom životu. Njeni murali, poput onog u OŠ „Skadarlija“, nisu samo vizuelno zadovoljstvo već i poziv na interakciju, kreativnost i povezivanje.