Glavni grad pokrajine Kampanje sa preko 6 miliona stanovnika (2 miliona u užem centru) je treći grad po velični u Italiji - posle Rima i Milana, ali je definitivno mesto koje ne liči na ostatak "čizme", a opet možda je najviše italijanski.

Da je drugačiji od ostatka Italije tvrdi i Sofia Loren, legenda italijanskog i svetskog filma koja je odrasla u Napulju: Non sono italiana, sono napoletana! É un'altra cosa! ( Nisam Italijanka, ja sam Napolitanka, a to je nešto potpuno drugačije!)

Bučan, temperamentan, živ, haotičan, prljav, pun kontrasta i masivan Napulj se budi uvek s pogledom na imponzantan vulkan Vezuv (i dalje aktivan) koji je 79. godine u katastrofalnoj erupciji uništio gradove Pompeju, Herkulaneum i Stabiju. Zato veliki broj Napolitanaca čiji temperament odgovara vulkanskoj erupciji u nekom trenutku, ume da kaže kako "grad živi dok lava spava."

Kad uđete u Napulj koji je čuven i po mafiji Kamora koja drži "vlasništvo" nad smećem, prvi utisak sigurno neće biti sjajan jer obodi grada izgledaju kao mini deponije, koje pohode emigranti i Afroamerikanci u dronjavim pantalonama, bosim tabanima dok u kafeima pored njih stariji starosedeoci brbljaju i ispijaju vino, kao da na ulicama nije potpuni haos od nikad luđeg saobraćaja koji je posebna priča jer: 1. semafora ima tek na najvećim saobraćajnicama, 2. pešački prelaz je za njih tek tamo neka bela mrlja, ne staju ni starijima, već su ljudi navikli da prelaze ulice mimoilazeći se sa kolima, 3. motociklisti kojih ima pa milion su uvek u punoj brzini, sa jednom rukom na trubi, a drugom na telefonu. Tramvaji ne rade, busevi su mali, a metro kao da niko ne koristi koliko je ljudi na ulicama.

Ali to je jedino na šta treba da se naviknete - na saobraćajni haos, činjenicu da van užeg centra, grad nije čist i da su ulice obeležene šturo, tek na početku i kraju, bez upućivanja ka glavnim znamenitostima grada. Kad se na to naviknete, a verujem da hoćete, možete da počnete da uživate u gradu.

Jer, čim se približite centru i obali koja je cela pokrivena prelepom rivom otvara se pred vama jedan sasvim drugi grad okupan suncem, ukrašen cvetnim aranžmanima koji vise sa terasa mondenskih zgrada, tipičnih za morska mesta - srednja visina, drvena, efektna vrata, žaluzine i jake boje fasada koje su vremenom izgubile onaj prvobitni sjaj, ali i dan danas šarmiraju svojim toplim, jarkim nijansama i kitnjastim, ali diskretnim gipsanim radovima.

Sam centar prilično podseća na hrvatsku Rijeku. To je utisak kad iz industrijske i lučke zone priđete starom jezgru u kome ima dosta oronulih palata, dok rivijera Chiaia i Posilipo, inače najlepši delovi grada uz samu obalu Tirenskog mora, podsećaju na mondenska francuska mesta pa i Rio sa svojim trošnim vilama, kilometarskom rivom i egzotičnim palmama.

Znamenitosti

Ono što takođe izdvaja Napulj od ostatka Italije je činjenica da glavne znamenitosti nisu na jednom mestu, već prilično raštrkane po celom gradu. U bilo kom slučaju, većina turista svoje upoznavanje sa gradom, pešačku turu započinju na Piazza del Plebiscito, na kom se nalaze dve monumentalne građevine - Kraljevska palata (nekadašnja rezidencija burbunskog kralja, drugi po velični kompleks ovakvog tipa u Evropi posle Versaja, vredi posetiti, ulaz 4 evra) i crkva San Francesco di Paola.

Svod u Royal Palace

Pogled iz Kraljevske palate na glavni trg

Na 50 metara od trga početak je i dve glavne ulice - Via Toledo (vrlo prometna ulica u španskom kvartu Napulja) i Via Chiaia (modna meka koja vodi ka istoimenoj rivijeri). 

Butik u ulici Chiaia

Na 5 minuta odatle je ulaz u galeriju Umberto I iz 19. veka koja će mnoge koji su bili u Milanu posetiti na čuveniju i raskošniju galeriju Vittorio Emanuele koja je izgrađena devet godina pre napuljske. Nasuprot ove galerije se nalazi najstarija opera u svetu, čuveni teatro San Carlo koji je otvoren 1737., a važi za pozorište sa najboljom baletskom školom u Italiji. 

Galeria Umberto I

Napulj je i grad zamkova koji su neizbežni za posetu ukoliko želite da grad vidite iz neke sasvim druge perspektive. Na 100 metara od teatra San Carlo nalazi se Castel Nuevo, izgrađen u 13. veku koji vredi posetiti tek spolja. Daleko zanimljiviji i lepši je Castel dell'Ovo koji se nalazi na početku rivijere Chiaia i u bukvalnom prevodu znači Zamak jaja.

Ulaz u Castel dell'Ovo

Ovaj veličanstven dvorac iz 12. veka (najstariji u Napulju, sagradili Normani) besplatan je za razgledanje, a ime je dobio zahvaljujući srednjovekovnoj legendi po kojoj je rimski pesnik Virgilije, inače čuven po reputaciji čarobnjaka u samo temelje zamka stavio magična jajada bi ga učinio neuništivim. Značaj ovog dvorca počeo je opadati kada je Karlo I sagradio Castel Nuovo i tamo preselio svoj dvor. Tada je Castel dell' Ovo postao sedište kraljevske komore i državne riznice.  

Kada završite sa šetnjom kraj Tirenskog mora i razgledanjem pomenutih znamenitosti, predlog je da se uspinjačom koja ide sa tri mesta centralnoj zoni (kod Via Toledo i Via Montesanto su dve glavne) popnete na brdo Vomero odakle se pruža veličanstven pogled na ceo grad i grandiozan Vezuv. 

Pogled na grad

Treći najbitniji zamak Castel Sant'Elmo nalazi se upravo gore na samom vidikovcu i dominira celim gradom. Ulaz u ovaj zamak košta 5 evra, ali naša topla preporuka je da dodate evro i umesto tu, uđete u Certosu di San Martino koja se nalazi tik ispod zamka.

Bivši monastirski kompleks koji ima svoj park i terasu sa koje isto puca pogled na napuljski zaliv danas funkcioniše kao muzej i predstavlja pored Kraljevske palate, Arheološkog muzeja nešto na šta stvarno vredi dati pare za razgledanje.   

Certosa di San Martino

Ukoliko poželite da se odmorite gore i popijete kafu i neko osveženje (Aperol, why not?) odmah naspram ulaza u Sant Elmo nalazi se prelep restoran Renzo e Lucia sa fantastičnim pogledom na Vezuv, more i jedan deo Napulja.

Konobari mladi, simpatični i uslužni, cene pristupačne i normalne, usluga se ne naplaćuje, a sa porudžinom samo pića dobijate besplatno mini pice, kikiriki, čips i mini kroasane za meze!   

Čak iako ne praktikujete da koristite metro dok ste na putu, već ste pobornik pešačenja, bajsa ili tramvaja ne propustite da bar vidite kako izgleda Toledo stanica u Napulju jer pored onog u Moksvi, Stokholmu i Parizu, metro u Napulju važi za jednu od najlepših podzemnih lepotica, pravu galeriju savremene umetnosti ispod zemlje.

Otvoren 1993. godine, napuljski metro ima samo dve podzemne linije, koje su u poslednjih nekoliko godina, poznati dizajneri preuredili i pretvorili ih u impresivna umetnička dela. Jednu od njih – "Universita" dizajnirao je čuveni Karim Rashid sa ukrašenim panelima u pop-art stilu i kolona u obliku ljudskih figura.

Hrana

Kada dođete u kolevku pice to znači sledeće - pizza za doručak, pizza za ručak i pizza za večeru! U 18. veku tadašnja pogača za paradajzom stiže u Italiju iz Grčke, tačnije u Napulj i počinje da se proizvodi i prodaje na ulicama pod nazivom "pizza".  I ko zna, mozda bi sve na tome i ostalo da jednog dana 1889. godine, kraljica Margarita nije u toku svoje posete Napulju videla mnogo ljudi, kako jedu ovu veliku pogaču. U čast kraljice, glavni kuvar restorana Brandi - Rafaelle je odlučio da napravi posebnu pizzu samo za nju. Bila je to pizza sa paradajzom, mozarella sirom i svežim bosiljkom (predstavlja boje italijanske zastave: crvena, bela i zelena) i nazvao je pizza Margarita.

Iako vas većina turističkih vodiča upućuje u slavnu Brandi (prva zvanična picerija na svetu) i di Michele koju je proslavio film "Jedi, moli, voli" sa Juliom Roberts, verujte da nećete pogrešiti ako probate bilo koju sa Trip Adviser i Foursquare liste. Jer, za pomenute morate se načekati ili nekoliko puta napraviti krug da biste pronašli mesto. Ja sam tako pronašla odlične preporuke za piceriju Umberto ( Via Alabardieri 30) koja se nalazi nedaleko od početka rivijere Chiaia u kojoj možete naći dve najčuvenije - margaritu i marinaru (paradajz, bosiljak i beli luk) ali i veliki izbor ostalih (Diavolo, ako volite ljutkaste pice) po normalnim cenama koje se kreću u rasponu od 7 do 11 evra.

Jedino na šta treba je da se spremite je to da će za vreme ručka u piceriji najpre biti kao na fudbalskoj utakmici. Jer, za razliku od nas koji volimo da u restoranima na miru ručamo i časkamo ali tiho, Italijani ručaju ( posebno, ako su u pitanju velike porodice) tako što glasno pričaju, i to svi u glas, dovikuju se preko stola, smeju se, slikaju se, dele hranu. I to je sve simpatično jer nije veštački i vidi se da je njima familija sve u životu, ali nekako nismo navikli da ručamo u atmosferi košnice. 

Vodite računa o vremenu pošto većina picerija ima dvokratno vreme pa rade od 10 do 3, pola 4 pa tek od pola 8 do ponoći. Postoje naravno neke koje rade tolikom celog dana. Na primer - šarmantna picerija Pizza e Babà (po čuvenom napuljskom specijalitetu koji podseća na kolač Koh, samo što je natopljen rumom) koja se nalazi u malenoj uličici koja seče glavnu Via Toledo - Via Montecalvario 3. 

Pored pice, nezaobilazni na vašoj #mangare listi su slatkiši, tačnije sladoled i tradicionalni kolači poput pomenute Babe, zatim Zepolle - kolač koji podseća na princes krofne samo što je lisnato testo baza, tu su Sfogliattelle - kroasani i Taralli, mali prstenovi od slatkog testa posuti cimetom i čokoladom. Mmmm, priste da poližete!

Izleti

Napulj se nalazi na fantastičnoj poziciji ukoliko se odlučite da posetite za vreme boravka u njemu, još neku atrakciju kompletne regije. Tu su mondenski Kapri, prelepa Amalfi obala, rajska Procida i drevna Pompeja. Moj savet je ipak da svo slobodno vreme posvetite Napulju, s jedinim odlaskom u Pompeju koja je potresna ali nezaobilazna stanica prilikom posete Napulju. Jer ovaj južnjački grad zaslužuje da budete samo njegovi tokom prve posete.

Tekst: Ana Dodig

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/