Po njenom mišljenju, svaki predmet koji nas okružuje treba da ima emotivnu vrednost, dobru energiju i lično značenje. Baš tako je i nastao brend ručno rađenih keramičkih proizvoda - Made of Dust, koji svojom pričom budi svest o prolaznosti svega, pa i nas samih. Ničega od toga ne bi bilo bez Jelene Vučićević čiju emociju prema onome što radi možete osetiti već u prvim redovima ovog intervjua.
Kako je nastao Made of Dust Ceramics svet?
Made of Dust faza mog života počela je zatvaranjem prethodnog životnog poglavlja. Nakon cele jedne decenije svog odraslog i profesionalnog života, počela sam da uviđam kompromise koje sam na tom putu pravila; da preispitujem svoje izbore, motivaciju i zadovoljstvo svojom tadašnjom pozicijom. Ovo me je dovelo do začetka ideje da napravim potpunu promenu i probam da iskusim život na drugačiji način - sa više apetita, kreativne i životne slobode.
Čime si se bavila pre njega?
Pre nego što sam se odmetnula u vode samostalnog umetnika-zanatlije, 10 godina radila sam kao dizajner osvetljenja. Ovde sam dospela iz sveta dizajna enterijera. Sa 23 godine, nekoliko dana posle odbrane diplomskog rada, bila sam jedna od najmlađih zaposlenih osoba u istoriji svoje tadašnje firme i osećala se jako privilegovano što sam među prvima iz klase dobila posao u struci. Ta 2009. bila je godina svetske ekonomske krize, kada je globalno i u Srbiji bilo vrlo teško naći posao u oblasti enterijera i arhitekture. Osvetljenje me je prvo samo pronašlo, a onda zaintrigiralo i dalo mi priliku da upoznam jednu sasvim novu dimenziju enterijera. Nakon pet godina rada u Srbiji, našla sam posao u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde sam se specijalizovala za dizajn osvetljenja hotela i tamo provela skoro pet godina. Moja prethodna karijera zvuči kao karijera „za poželeti“, ali su vrlo brz životni stil i kapitalistička radna kultura doveli do prezasićenja. Baš to prezasićenje jeste nešto na čemu sam danas zahvalna. To je onaj početak kraja sa kojim je sve počelo. U tom trenutku preovladala je želja za stvaranjem rukama.
Posle mnogo godina, obuzeo me je čist dečiji poriv za kreativnim izražavanjem, nezavisno od kompanije, industrije, investitora, šefa, budžeta, politike, zemlje, klijenta...
Među prvima si u Beogradu krenula sa ovim zanatom i na društvenim mrežama. Zašto baš grnčarija i koja ti je bila prvobitna ideja?
Ne bih nipošto rekla da sam prva. Generacije talentovanih i obrazovanih primenjenih umetnika izlaze svake godine sa Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, sa odseka keramika. Tačno je da sam među prvima koji su ovu disciplinu približili široj publici putem društvenih mreža. Kompleksnost, dužina procesa i tehnologija izrade keramike možda su do pre nekoliko godina bili pomalo u senci gradskih galerija i ateljea, gde se mogu videti finalni proizvodi, ali ne i dvonedeljni ili višemesečni rad umetnika. Svoju opčinjenost (za mene) potpuno novim medijumom izražavanja želela sam da podelim vrlo transparentno na društvenim mrežama, pa je moj put učenja i ulaska u ovaj svet opčinio i publiku Made of Dust brenda na Instagramu.
Koliko je vremena bilo potrebno da uđeš u korak sa svim detaljima oko keramike - pravljenje, pečenje, glazura… Odakle si najviše učila?
Danas, skoro tri godine pošto sam počela aktivno da učim i svakodnevno radim sa glinom, smatram da sam i dalje na početku. Moje ruke provele su mnogo dana u glini, ali neophodne su godine kako bi zanatlija mogao da nazove svoj rad maestralnim. Keramika kao oblast vrlo je izazovna jer uvek postoji da se istraži materijal, tehnika, novi predmet. Učenje je dosta individualno, ali mislim da višemesečni ili jednogodišnji trening može pružiti osnovna znanja i veštine, ali su za funkcionalni serijski rad na grnčarskom točku, na primer, potrebne godine iskustva. Ja sam se nakon godinu dana svakodnevnog rada na točku osećala komforno da izvedem većinu manjih formi koje sam tada želela da napravim, ali znam da postoji još mnogo tehnika i formata koje želim da istražim u godinama koje dolaze. Nisam pohađala kurs ili školu keramike. Iako je moj način možda bio duži i teži, najviše sam učila samostalno, koristeći internet kao izvor informacija dok sam pre toga, nekoliko meseci volontirala u jednom ateljeu.
Koji su to materijali sa kojima radiš i koliko su oni bitni?
Materijale sam na početku birala intuitivno, a onda su se vremenom ustalili u svojoj estetici i počeli da formiraju prepoznatljivi stil Made of Dust kolekcija. Radim pretežno sa glinama u različitim tonovima zemlje. Omiljene su mi takozvane šamotne gline koje imaju bogatu teksturu i granulasti osećaj „na dodir“ jer me vizuelno i taktilno najviše podsećaju na zemlju. Materijali sa kojima radim su bitni kako u tehnološkom i kvalitativnom smislu, tako i u likovnom izrazu. Izbor sirovina je ključan u podržavanju Made of Dust filozofije. Ovde mislim na težnju brenda da nas približi prirodi i svakodnevno podseti da u skladu i kontaktu sa prirodom uspostavljamo dodir sa sopstvenim bićem.
Made of Dust u bukvalnom prevodu znači Napravljeno od prašine, što ne govori doslovno o materijalu sa kojim radim, već pomalo poetično aludira da smo mi, kao i sve što nas okružuje, satkani od zvezdane prašine, od sitne materije povezane energetskim sponama.
Kako nastaje jedno malo remek-delo? Gde počinje inspiracija?
Živimo u potrošačkom društvu, u tehnološki naprednom i medijski turbulentnom trenutku u istoriji. Osećam da nam je više nego ikada potreban kontrast svemu što nam se servira kao must have i da su naše suštinske potrebe, iako vrlo jednostavne, postale skoro nedostižne. Zato se najbolje inspirišem kada napravim distancu, na mestima i u trenucima u kojima mogu jasno da vidim suštinu, a za mene je ona u osećaju slobode, spokoja, širini prostora, jednostavnosti življenja, duševnom miru. Ova prisutnost i jasnoća su najčešće sadržani u vremenu izdvojenom smo za sebe.
A kako izgleda dalji proces?
Pošto osetim primenu, generalni ton i estetiku kolekcije koju želim da izradim, bacam se na skice, uzorke i probe različitih glina u kombinaciji sa više glazura. Odlučujem o obimu i sadržaju serija koje želim da pravim. Glinu oblikujem najčešće na grnčarskom točku. Nakon izrade forme, dorađujem je naredni dan. Svaki izrađeni komad se sporo, pod kesama, suši više dana. Ovo vreme je ključno jer, ukoliko se glina osuši prebrzo, dolazi do pucanja. Suve komade šmirglam, pa pečem u peći za keramiku jednom, na temperaturi od 850 stepeni. Posle prvog, tzv. biskvitnog pečenja sledi glaziranje, pa konačno finalno pečenje na temperature od 1.220 stepeni. Ceo ovaj ciklus rađanja jednog predmeta traje od 10 dana do dve nedelje, zavisno od veličine komada, vrste forme, pa i vremenskih uslova.
Koji su ti omiljeni komadi iz tvog asortimana?
Mnogo volim da pravim tanjire i šolje, ali trenutno verovatno najviše uživam u izradi i korišćenju isparivača za eterična ulja. Ovaj komad objedinjuje nekoliko elemenata - ima vizuelni efekat, proizvodi mirisne note umirujućeg dejstva, kao i toplo ambijentalno svetlo u prostoru.
Šta je najzahtevnije napraviti?
Danima sam razmišljala o ovom pitanju i nisam smislila odgovor. Možda zato što kada nešto želite da napravite, ne postoji težina, već samo radoznalost.
Šta je ono što svakog dana pomisliš kada uđeš u svoju oazu?
Da je promena karijere bila jedna od najboljih odluka koje sam donela u životu jer je ispunila želju da se budim sa ushićenjem i radim posao koji me čini ispunjenom svakog dana.
Kroz tvoje IG postove možemo osetiti koliko veruješ i insistiraš na uživanju u svakom trenutku. Koliko je tvoj handmade biznis doprineo tome?
Mislim da je zapravo svest o važnosti i moći malih trenutaka doprinela nastajanju mog handmade biznisa. Kao samostalni vlasnik i jedini zaposleni u svojoj firmi, uživam u svakom trenutku stvaranja, ali šef moje firme (koji sam takođe ja) često mi ne da mira i traži potpunu posvećenost, što povremeno učini uživanje u trenucima „van posla“ otežanim. Mislim da je ovo izazov svakog vlasnika handmade biznisa zaljubljenog u svoj posao. Granice između posla i užitka su zamagljene, pa je zato veoma bitno napraviti jasnu liniju između vremena za posao i vremena za odmor i inspiraciju, o kojoj sam prethodno govorila.
Mislim da je zapravo svest o važnosti i moći malih trenutaka doprinela nastajanju mog handmade biznisa.
Koliko je zahtevno imati ovakav biznis u Srbiji?
Ima svoje izazove, kao i svaki drugi biznis bilo gde. Od specifičnih izazova, rekla bih da je proizvodnja keramike u Srbiji blago otežana relativno ograničenim pristupom materijalima, alatima i opremi. Popularizacijom ovog umetničkog zanata situacija se u prethodnih nekoliko godina znatno popravila, ali zbog visokih carina pri uvozu iz EU postoje poteškoće u kupovini određene skuplje opreme. Isto važi i kada je reč o izvoz u EU. Drugi veliki izazov je učiniti svoju malu manufakturu održivim biznisom, jer handmade karakteriše limitiranost u broju proizvedenih komada, što direktno utiče na cenu proizvoda i brzinu dolaska do dovoljne zarade. Potrebno je puno istrajnosti i vere. Percepcija ljudi o handmadeu se i u Srbiji vremenom menja i ljudi sve više uviđaju retkost i vrednost handmade proizvoda, pa ovo u budućnosti može doprineti boljem statusu handmadea u Srbiji.
Da si na početku znala ono što sada znaš…
Ranije i hrabrije bih se upustila u ovu avanturu, da sam mogla da naslutim da će Made of Dust dobiti divnu pažnju publike, inspirisati mnoge da shvate ozbiljno svoju ljubav i strast, ili pak počnu da podržavaju handmade i promene svoje kupovne i potrošačke navike. Stisfakcija u ovom poslu dolazi u mnogo različitih oblika od kojih neke na početku nisam mogla ni da naslutim.
A šta ti je mantra za budućnost?
Veruj u sebe i svoj osećaj. Lepe stvari i pozitivne promene u životu nastaju kada nemamo više izbora, niti alata. Nastaju „ni od čega“, od malo pašine i iz iskrene želje.