Sinoć je Etnogafski muzej imao čast da u okviru prvog Etnology festa ugosti legendarnog ruskoj dizajnera - Slavu Zaitseva koji se beogradskoj publici predstavio kolekcijom "Izvori"  koja obuhvata retrospektivu modela na temu ruske narodne nošnje, stvorenih tokom tri decenije stvaralačkog rada.

U njoj se objedinjuje novi smisao nacionalne tradicije,  mogućnosti folklornog kroja, dekorativnosti ruskog ornamenta, očuvanje ručne zanatske tehnike. Besprekorno sačinjeni, kaput, kratki ženski kaputuć, jakna, suknja i bluza izrađeni su po tradiciji višeslojne nacionalne odeće i bogato ukrašeni raskošnim umecima od  čipke, krzna i veza. 

Sada već najpoznatiji ruski dizajner na svetu, čuven po jedinstvenim haljinama i kaputima napravljenim od ručno tkanih materijala, sitnog i unukatnog etno veza ali i "pavlovo" maramama, u stilu najboljih couture kreacija oduvek je bio ambasador ruske kulture i njenih folk-etno običaja.

Za razliku od mnogih ruskih dizajnera koji su odavno napustili tradiciju i prigrlili moderne trendove, Slava je ostao veran svom prepoznatljivom stilu.

"Slava je prvi i jedini dizajner koga bi svi mladi talenti trebali da imaju u vidu prilikom pokretanja sopstvenih linija. On je sjajan uzor za početnike, a posebno one koji žele da kreiraju modu koja se bazira na ručnoj, unikatnoj izradi", izjavio je na proleće Alexander Shumsky, osnivač Mrecedes-Benz Fashion Week-a u Rusiji.



Zaitsev je takođe prvi dizajner koji se "probio" na svetsko tržište i prikazivao svoje nove kolekcije pored Karla Lagerfelda i Pierra Cardina (Cardin je posebno bio impresioniran kreacijama ruskog kolege tokom puta u Moskvu 1965.). Francuski mediji prozvali su ga "Red Dior" ili ti sovjetski "odgovor" na Christiana Diora, dok je američki Vogue bio još galantniji u komplimentima nazvavši ga "carem sovjetske mode."

Kao i veliki broj dizajnera koji su za vreme komunističke ere imali povlastice ali i privrženost tadašnjih lidera, Slava je navodno odevao suprugu Gorbacheva, Raisu, što je sam kreator odbacio kao neistinu kasnije, priznavši da je od svih "prvih dama" samo odevao sada već bivšu Putinovu suprugu, Lyudmilu Putin.

Detinjstvo i školovanje

Slava je rođen 2. marta 1938. u Ivanovu, industrijskom ruskom mestu poznatom po tekstilnoj industriji. Tokom ranog detinstva imao je običaj da se igra u lokalnom pozorištu i postane glumac u mjuziklu. Nažalost, Slavin otac završio je u zatvoru za vreme Staljina pod optužbama da je "izdajnik nacije i neprijatelj naroda", te je dečaku samom tim bilo zabranjen upis na Univerzitet. Umesto toga studirao je lokalnu Tehničku višu školu na kojoj je završio tekstilni dizajn. Nakon što je u klasi završio kao najbolji đak, dobio je priliku da upiše prestižni Moscow Textile Institute 1956. I ovde je briljirao i bio najbolji student.

"Sećam se da su me svi gledali čudno jer sam se pojavio na prvim predavanjima u ljubičastim pantalonama, zeleno-ljubičastoj jakni i kapi. Bio sam prvi koji je iz nekog manjeg mesta, skoro pa sela upisao ovu prestižnu školu."



Ipak, moralo je da prođe prilično dosta vremena da bi uspeo u modnoj industriji. Nakon školovanja, postavljen je za tehničkog rukovodioca Eksperimentalne tehničke krojačke fabrike Моsоblovnarhozа u gradu Babuškinu, gde je stvorio prvu autorsku kolekciju specijalne odeće za radnice u oblasti i selu.

Kada mu je u jednom trenutku ukazana šansa da se zaposli u samom ateljeu fabrike gde se nalazila kreativa koja je pratila trendove koje je kasnije implementirala u svoje uniforme za veliki deo SSSR, jedan od zavidnih i ljubomornih na visokoj poziciji, stopirao je njegovo napredovanje.

To ga nije sprečilo da se na prvom većem i bitnijem sastanku istakne sa kolekcijom jakni u jakim bojama i "valenki" čizmama koje su bile ofarbane u sve moguće boje.

"Za inspiraciju mi je poslužila odeća koju nose zarobljenici, jer su oni upravo tada nosili sive, pletene jakne i te valenke u takođe sivoj boji. Ja sam samo izbacio sivilo i uneo vedrinu, ali opet bio je to šokantan momenat koji je izazvao skandal."

Iako su dotične modele iskritikovale njegove kolege i stariji dizajneri, skice su kasnije završile u magazinu Paris Match.

Uskoro Slava je prešao u Svesavezni dom modela odeće na Kuzneckom mostu u Moskvi, gde je radio 13 godina.

Polako Slava je uspeo da izgradi modni kredibilitet koji mu je kasnije omogućio da dobije poslove poput kreiranja olimpijskih uniformi za letnju Olimpijadu 1980. Te iste godine, pobedio je i na bugarskom takmičenju za njihove uniforme. Sedam godina kasnije, malo pre pada Berlinskog zida, Zaitsev je održao spektakularnu reviju u njujorškom hotelu Waldorf Astoria, gde je privukao pažnju i divljenje Oscara de la Rente. Te iste godine, pariski Loreal dao mu je priliku da osmisli parfum Maroussia.

1982. je postao umetnički rukovodilac, a 1988. direktor Doma mode na prospektu Mira 21, koji danas nosi njegovo ime. Upravo ovde on stvara prvi profesionalni Teatar mode u zemlji, koji sada uspešno gostuje u mnogim zemljama sveta, kao i Laboratoriju mode i Agenciju za modele. Najpoznatije kolekcije majstora su sa velikim uspehom prikazane u Njujorku, Parizu, Minhenu, Firenci, Tokiju, Nju Delhiju i drugim metropolama sveta.

Prema skicama V.M.Zajceva napravljeni su kostimi za predstave mnogih pozorišta u Moskvi i Sankt Peterburgu; on sa uspehom sarađuje sa mnogim poznatim sportistima, pozorišnim i estradnim umetnicima. Mnogo vremena i pažnje poklanja razvoju dečijeg stvaralaštva.

1988. postigao je ogroman uspeh izlaganjem kolekcije „Ruske sezone u Parizu“ u teatru Marini, posle čega je stekao pravo za izlaganje svojih kolekcija u sezonama Haute Couture. 1989. pobedio je na skupu „Pet najboljih dizajnera sveta“ u Tokiju.

Za sve to vreme, on sa punim pravom zauzima vodeće mesto, ne samo kao jedan od  pionira u oblasti  domaće mode, već i po snazi svoga talenta i moći stvaralačkog doprinosa.  Zahvaljujući njegovom radu, ruska moda je dostigla svetski nivo i zauzela  ugledno mesto, rame uz rame sa opšte priznatim modnim diktatorima, kao što su Francuska i Italija.

Po rečima dizajnera, lepota ruskih žena i istorija ruske odeće bile su nadahnuće za stvaranje kolekcije "čiji se kolorit budi želju za životom, jer se u njemu odražava naša raskošna ruska priroda!"

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/