Virgil Abloh kralj lopova: Kako je jednom od najpopularnijih dizajnera današnjice opet pošlo za rukom da prisvoji tuđ rad?

Na modnom događaju CFDA awards, Abloh se pojavio sa manekenkom Gigi Hadid koja je ponosno nosila „njegovu“ novu kreaciju. Nakon što su fotografije s događaja obišle svet, postalo je očigledno da je Abloh iskopirao rad dizajnera poznatog kao Peter Do.

Virgil Abloh je na modnu scenu zakoračio 2012, a već 2015. i on osvaja pomenutu LVMH nagradu. Međutim, Abloh postaje velika zvezda zahvaljujući prijateljstvu sa Kanye West-om i klanom Kardashian. Lansira brend Off-White i uvodi streetwear u lux sektor. Off-White crna haljina s natpisom “mala crna haljina” ili patike s natpisom “pertle”, prodavale su se po ceni od 1000$, a generacija Z proglasila ga je modnim bogom.

Abloh je klasičan primer osobe koja je izgradila brend zahvaljujući dobrom korišćenju trenutka, populističkom marketinškom narativu i poznanstvima sa slavnim ličnostima – što je vrlo efektno u današnjem društvu i modnoj sceni; međutim, problem je u tome što je taj brend u velikoj meri baziran na krađi tuđe intelektualne svojine. 

Njegove kolekcije, ispostavlja se, plagirane su.

Uglavnom mladi i ne tako poznati dizajneri upravo poput Petera Doa, kao i novi brendovi COLRS, Onkler, ANREALAGE, Pyer Moss, umetnik Lucio Fontana, ali i neka velika imena kao što su Raf Simons, Prada, Calvin Klein, Phillip Lim, Helly Hansen, Balenciaga i Nike su na listi onih čijim se dizajnom Abloh „inspirisao“. 

Ovo je posebno izraženo od kako je Abloh dobio poziciju kreativnog direktora muške linije luksuznog brenda Louis Vuitton, a koji je, ujedno, jedan od najvećih klijenata, tj. finansijera mainstream modnih magazina – kao što su Vogue, GQ ili Harper’s BAZAAR. Iz ovog razloga veći modni mediji mu daju bezrezervnu podrušku na svim svojim kanalima i normalizuju „pozajmljivanje“ dizajna kao legitimnu praksu u savremenoj modi.

Da se modna scena i dalje bazira na izveštavanju modnih medija - ignorisanje Ablohovih postupaka bilo bi uspešno, međutim – društvene mreže s mnoštvom validnih komentara i uporednih fotografija daju nam uvid u realnu situaciju i razmere ovog fenomena. 

Do skoro je bio najveća „zvezda“ instagram profila Diet Prada na kom je plagiranje tuđih ideja bilo žestoko kritikovano. Iako je dugo ignorisao ove prozivke, verovatno pod pritiskom nadređenih iz kuće LVMH (konglomerat u čijem je vlasništvu kuća Louis Vuitton), Abloh se nedavno osvrnuo na optužbe i za nemački magazin 032c, opisujući svoj proces rada, izjavio da njegov pristup dizajnu podrazumeva „apsorbciju već postojeće intelektualne svojine u svoj referentni sistem".

Pritom, ova dizajnerska kleptomanija se ne završava na krađi i monetarizaciji tuđeg rada, već je problem dosta veći.

Dok se njegov dizajn zasniva na, apsorbovanju tuđih dizajnerskih ideja, Virgilov brend Off-White kao i kuća Louis Vuitton potrudili su se da u većini slučajeva taj apsorbovani dizajn pravno zaštite kao svoj, kako drugi ne bi mogli da ga koriste kao reference ili plagiraju. 

Kako je ovo moguće?

Originalni dizajn koji Abloh uzima uglavnom pripada mladim ili neafirmiasanim dizajnerima/brendovima, koji nemaju glasnu medijsku podršku, a samim tim ni kredibilitet, kao ni ni novac koji danas Abloh ima. Koristeći ovu situaciju Ablohov brend Off-White pametno je osmilio strategiju za formalnu registraciju i zaštitu intelektualne svojine.

U SAD, Zakon o žigovima (zaštitni znak, trademark) obuhvata svaku reč, naziv, simbol, grafikon ili kombinaciju boja koja se koristi kako bi se identifikovala i razlikovala roba (proizvod) jednog proizvođača ili prodavca - od robe drugog proizvođača. Američki zakoni dozvoljavaju registraciju na osnovu first to use principa (ko je prvi koristio određeno obeležje), dok je u Evropi pak drugačije i važi pravilo first to file (ko je prvi prijavio registraciju). Za razliku od, na primer,  patentnog prava za koje je “inovativnost” preduslov za zaštitu - za žigove ne postoji takav uslov. Umesto toga, presudno je da li postoji različitost između određene oznake koja je u procesu prijave i drugih već registrovanih oznaka. Kako u SAD, tako i u EU - Abloh je do sada registrovao najmanje 14 žigova, a još oko 50 je u procesu. 

Kada se pogleda s pravne tačke - svi ovi prostupci su osnovani i sasvim legalni. Ali, nisu ni malo etički.

Iako reakcije na ovaj princip eskaliraju i završe se na društvenim mrežama, da nisu svi spremni da pravno ignorišu Ablohov modus operandi, govori vest da ga je norveški brend Helly Hensen tužio za korišćenje prugastog crno-belog logo znaka - po kom je taj brend i prepoznatljiv već 40 godina. 

„Ja sam modni Duchamp“ – rekao je Abloh u intervjujuu za magazin New Yorker. „Readymade umetnički pokret me inspirirše: od svakoga uzmem nešto, referišem – i to nečije postane moje“.

I to je lepo upakovana fraza, koja će ga opravdati pred fanovima i dati mu notu umetničke vrednosti. Međutim, šta to znači za mlade dizajnere i modne brendove čiji je dizajn kopirao? Tema koju ovaj slučaj pokreće jeste da novi brendovi i dizajneri danas definitivno moraju da se informišu i pronađu pravne mehanizme za zaštitu svog rada pre nego što se uopšte upuste u tržišnu bitku.

Ne možemo da osporimo činjenicu da je Virgil Abloh sjajan biznismen, ali i potpuno nekreativan kreativni direktor.

Ako ovako nastavi - vreme će pokazati da li ima moć da traje i, što je važnije, da zadrži legitimitet među svojim kolegama, pratiocima i kupcima. 

U svakom slučaju, nadamo se da je svestan toga da ga sve više ljudi posmatra, širom otvorenih očiju.

Za kraj, podsetimo se odgovora koji je Raf Simons dao časopisu GQ, kada su ga upitali - koji mladi dizajneri ga inspirišu, a koji može da posluži kao dobar primer : „Ne Off-White. Iako je Virgil Ablog divan momak i privatno ga volim, mene inspirišu pojedinci koji na scenu donose nešto do sad neviđeno, inovativno. Originalno.“

Tekst: Dunja Jovanović i Marija Radaković

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE>>>https://www.instagram.com/elleserbia/