S MAŠOM MEMEDOVIĆ RAZGOVARALI SMO O EKOLOGIJI I SKRIVENIM LEPOTAMA SRBIJE: ''Slobodu treba ceniti, a ne uništavati''
Koje ekološke akcije bi mogao da preuzme svako od nas, gde se nalaze skrivene prirodne lepote Srbije i kako od starih, vintage predmeta pravi nove modne komade - u specijalnom intervjuu za Elle otkriva Maša Memedović.
U vremenu u kom smo prirodi okrenuli leđa, a planetu preobrazili do neprepoznatljivosti, svaki trenutak je pravi trenutak za razgovor o zaboravljenim ekološkim lekcijama. Zato smo ovog jula pozvali našu omiljenu it devojku i aktivistkinju za zaštitu životne sredine - Mašu Memedović, koja nas svojim primerom svakog dana osvešćava, informiše i inspiriše na promene.
U okviru Nike Swim kampanje, s Mašom smo razgovarali o slobodi, ali i odgovornosti koju nose voda i prirodna dobra, te skrivenim lepotama Srbije i vrednostima od kojih ne odstupa.
Koje su tvoje prve asocijacije na leto, vodu, i ''skriveno i divlje''?
Sunce, maline, pivo koje se hladi u reci. Onda drveni kanu i Perućac, pa veslanje par kilometara do malih uvala savršenih za kupanje leti!
Sećaš li se trenutka kad si prvi put osetila da je voda - sloboda, a plutanje - lebdenje koje život znači?
Čovek tek kad neke stvari izgubi, shvati koliko su mu bitne. Bojim se da mi to u Srbiji ne smemo da dozvolimo sa vodom, a na dobrom smo putu. Voda jeste sloboda, ali kada nije zagađena. Retke su vode (reke, jezera, potoci), koje sam videla a da nisu zagađeni, čak i na najnestupačnijim mestima. Slobodu treba ceniti, a ne uništavati.
''Slobodu treba ceniti, a ne uništavati.''
Perućac, Tara, Beograd, Drina, Bajina Bašta, Stara planina... svakodnevno nam otkrivaš sve lepote naših lokaliteta, a gde ti najviše voliš da provodiš vreme?
Bajina Bašta je moja druga kuća i često se probudim sa željom da odem, spakujem kompjuter za posao i krenem istog dana ka tamo. Nekad skroz sama, nekad u društvu, i uvek odem bez plana. Tu su jezero, reka, šuma, dragi ljudi i dobra rakija! Uvek ima šta da se radi.
Koje predrasude nas razdvajaju od ideje da je baš priroda naše prirodno okruženje?
Mislim da je ključna predrasuda zapravo naša zauzetost i brz tempo života. U današnjem društvu, često smo toliko zauzeti svojim svakodnevnim obavezama i rutinama da zaboravimo na prirodu koja nas okružuje. U gradu smo navikli na određeni nivo komfora i praktičnosti, i često zaboravljamo da priroda može da nam pruži istu, ako ne i veću udobnost i zadovoljstvo. Ali čim čovek stane uz neki vidikovac, i pukne pogled na proplanak ispred, brzo se seti gde mu je mesto.
Pomaže li ti priroda da bolje čuješ sebe, i koje osećaje nam daje, a da ne možemo da ih osetimo nigde drugde?
Ima jedna livada na put ka Kaluđerskim Barama, na Tari. Šumskim putem se do nje dolazi, jele su retke, i ima dosta sunca. Trava je visoka i izuzetno gusta, ali zbog vetrova se sva savije u jednu stranu, i onda bude meka poput plišanog tepiha. S vremena na vreme odem do nje, i legnem na tu meku travu, gledajući u oblake, slušajući vetar, insekte, i iglice koje padaju sa jela. Sa svih strana dopire zvuk, a ipak tišina - zato što ti nijedan od tih zvukova ne smeta, nije odsečan, i jak, no prirodan, onakav kakav treba da bude.
Koje jednostavne, a važne ekološke akcije bi mogao da preduzme baš svako od nas?
Nešto što svako od nas ima kod sebe u kući je otpad. Pored razvrstavanja, treba ipak da razmišljamo kako da taj otpad smanjimo na minimum. Šta je to što zapravo bacamo i da li baš moramo da kupujemo sve zapakovano i umotano umesto da odvojimo malo više vremena za pijacu ili pronađemo neke alternative za nabavku. Sve više je zero-waste rešenja poput novih "Mleko i mleko" mlekomata u Beogradu koji vam pružaju sveže domaće mleko na točenje u vašu sopstvenu flašu. I što da kupujemo skupe maline i supermarketu zapakovane u plastičnu kutijicu kada se najkvalitetnije maline proizvode u Srbiji, i mnogo su ukusnije kada ih kupite direktno od naših poljoprivrednika.
''Pored razvrstavanja, treba ipak da razmišljamo kako da taj otpad smanjimo na minimum. Šta je to što zapravo bacamo i da li baš moramo da kupujemo sve zapakovano i umotano umesto da odvojimo malo više vremena za pijacu ili pronađemo neke alternative za nabavku.''
Mi se edukujemo i osvešćujemo kod tebe, a koji su tvoji glavni izvori informacija kada je u pitanju ekologija, održivost i zaštita životne sredine?
Kao i većina ljudi, informišem se na društvenim mrežama. To su uglavnom ljudi iz struke koje sam upoznala tokom godina i trudim se da njihove informacije prenesem na svojim kanalima. Kada ulazim na Fejsbuk to je uglavnom zbog grupe “Za manje smeća i više sreće” gde uvek ima mnogo korisnih informacija o dnevnom održivom životu i upravljanju otpadom. Tu su i portali https://srda.rs i https://balkangreenenergynews.com.
Obožavamo tvoj stil, second-hand i vintage kupovine, ali DIY transformacije poput kaputa koji si nedavno napravila od starog bakinog ćebeta. Kako dolaziš na ove ideje i kojim se modnim postulatima, generalno, vodiš?
Moja baka nikad ne baca odeću i svaki komad tekstila kod nje postane nešto novo, uključujući i stari mebl koji je ostao od presvlačenja njene fotelje (napravila mi je kaput). Mama i ja od malena prepravljamo stvari, pa je nekako to meni prirodno.
Obožavam second-hand jer sa sigurnošću znam da su stvari koje pronađem unikatne. Naučila sam da šijem i volim da eksperimentišem sa stvarima koje su mi velike, pa odmah po dolasku kući iz second-handa sednem za mašinu da nešto suzim, skratim, utegnem i tako ga načinim svojim! Nadam se da ću jednog dana moći više da se bavim dizajniranjem i proizvodnjom mojih stvari!
Šta se uvek nalazi u tvom rancu za putovanje i avanture?
Kamera ili mali aparat, nekad digitalni nekad analogni. Limena flaša koja drži temperaturu vode. Ručno kovani nož i ovih dana nigde ne idem bez jednodelnog Nike Swim kupaćeg kostima, da se nađe za brzinsko rashlađivanje na vodopadu ili reci.
Koje destinacije, zadaci i želje još uvek čekaju na tvoj to-do listi za 2023. godinu?
Iskreno, ne volim previše da planiram unapred. Verujem u spontanost i uživanje u trenutku. Naravno, postoje neka mesta koja bih volela da posetim, ali ne želim da se ograničavam planovima. Život je nepredvidiv i ponekad su najlepše avanture one koje nisu planirane. Gde god da me put odvede, biću srećna i zahvalna na iskustvu.