“Naši kupci se uvek rukovode modnim načelima, ali nikad ne robuju modi”, objašnjava Luigi Maramotti, sin osnivača Achillea i direktor grupe Max Mara. Krojački elementi produkcije oduvek su bili najveća prednost ove kompanije koju, verovatno, svi vezuju za perfektne kapute od vune i kašmira.

Poput mnogih italijanskih firmi, Max Mara ostaje porodična kompanija mada, zanimljivo, nijedan član porodice nije modni kreator. Umesto toga, Max Mara funkcioniše po izuzetno uspešnoj formuli po kojoj zapošljava slavne dizajnere za raz ličite kolekcije – na toj listi su već bili Marie Beretta, Karl Lagerfeld, Luciano Soprani, Guy Paulin i Jean-Charles de Castelbajac. Identitet skorije zaposlenih kreatora se obično ljubomorno čuva kao tajna, a naknadno im se oda poštovanje i objavi njihovo autorstvo.

Prva prodavnica Max Mara otvorena je u Reggio Emilia u severnoj Italiji 1951. godine, a u prvoj kolekciji bila su dva kaputa i jedan kostim koji su prekopirani s pariskih modela. Premda se Achille Maramotti školovao za advokata, njegova porodica je već dugo bila u krojačkim vodama pa zato i ne čudi što je naslednik izgradio viziju modne marke. Jedinstvenost njegovog pristupa je u tome što je s uspehom spojio visoku modu i ready-to-wear odeću.

Do 1969. godine Maramotti je uveo i liniju za mlađe kupce pod nazivom  Sport Max, a danas kompaniija ima mnoge etikete koje odgovaraju kupcima svih godišta. Među prvima su počeli da obraćaju izuzetnu pažnju na reklamu i marketinške aktivnosti tako da je 1970. godine kompanija zaposlila čuvenu fotografkinju Sarah Moon da ovekoveči kolekcije za seriju reklama. Od tada su suštinu modne filozofije Max Mare pokušali da na fotografijama dočaraju Paolo Roversi, Oliviero Toscani, Steven Meisel i Peter Lindbergh.

A ta suština je, prema rečima Luigija Maramottija u tome da “odeću morate kreirati s razumevanjem za ženu koja je nosi i zahtevima njenog života”. Danas se ta filozofija nudi kupcima u više od 700 prodavnica u 90 zemalja.