U iskrenom intervjuu sa jednom od najpopularnijih devojaka na društvenim mrežama i ELLE STYLE AWARD dobitnicom za influenserku godine, Dunjom Jovanić, pričali smo o lojalnosti, greškama, ali i najintimnijim osećanjima.
Sećaš li se momenta kada sam te pozvala i saopštila ti da dobijaš ELLE STYLE AWARD za influensera godine?
Sećam se da sam vrištala i da sam te pola razgovora slušala otvorenih usta. Različiti osećaji su se preplitali jer ranije nisam shvatala zašto se neke stvari ne dešavaju u trenutku kada sam mislila kako treba da se dese. A onda sam došla do momenta da razumem zašto baš sada - i mislim da nikada nije bio bolji momenat!
Uskoro ćeš slaviti deset godina svoje karijere. Sećaš li se početka?
U tom trenutku je Facebook još uvek bio aktuelan, a ja sam redovno pratila Chiaru Ferragni i Vanju Milićević koja je kod nas bila veoma popularna. Sećam se da je kačila miks svojih fotografija i fotografija sa Pinteresta, što mi je bilo vrlo zanimljivo, ali i zagonetno. Da li ona živi u Beogradu ili ne? Kako se tako fenomenalno oblači? I dok sam ih gledala, znam da sam pomislila zašto ne bih i ja. Sećam se dana kada sam došla kući, otvorila tadašnji beli kompjuter i krenula da pravim blog. Prvi post je bio - Ja sam Dunja Jovanić, studiram ekonomiju i imam psa Bebe. Uh! Sada moram da nađem taj post (smeh).
Kako je porodica reagovala na tvoje novo zanimanje?
Ništa im nije bilo jasno, niti su znali kako da uđu na blog ili Youtube.
Babi i dedi, kao generaciji starog kova, bilo je vrlo bitno da imam diplomu i siguran posao. Ali, sećam se krucijalnog momenta kada su priznali moj rad, a to je bilo kada sam otvorila firmu i počela da plaćam porez. Za njih je tada sve postalo legitimno. (smeh)
Koliko ti je trebalo vremena da postaneš sigurna u ono što radiš?
Na početku je ovaj posao bio moj hobi i jedina rečenica koju sam sa sigurnošću mogla da izgovorim bila je - ja sam Dunja Jovanić iz Nove Pazove. Kao mala želela sam da budem bibliotekarka, a u toku odrastanja profesorka. Htela sam da budem i pevačica - probala sam i shvatila da taj svet nije za mene. (smeh) Istina je da imam tonu nesigurnosti i da su retki momenti kada se i u nečijim rukama osećam sigurno. Često prevrtim slike kad sam bila mala, kako bih proverila da li sam energetski otišla daleko od male Dunje i da li je to to.