Nije bilo toliko davno kada su prvi modni blogeri počeli da dobijaju pozivnice za modne revije. Do tada je lista pozvanih bila veoma jasna i predvidiva. Modne kuće pozivale su tradicionalne medije, pre svega magazine i njihove urednike, zatim buyere, poznate ličnosti kao i neke odabrane klijente. Razvojem digitalnih medija, a uz to i pojavom prvih modnih blogera, a kasnije influensera, medijska scena znatno se menja. Influenseri su u početku uneli veliku svežinu, pre svega zbog toga što su na autentičan i ličan način predstavljali modu koja je bila rezervisana za zatvoren krug ljudi. Učinili su svet mode inkluzivnijim i dostupnijim. Pre pojave Instagrama, blogeri su na svojim platformama pisali tekstove, svojevrsne dnevnike i prikazivali svoje dnevne kombinacije. Brzim razvojem i uspehom Instagrama kao platforme, sadržaji su postali kraći i konzumacija istih limitirana na svega nekoliko slika i još manje reči. Moda je postala demokratizovana, a dizajneri su doživeli globalni uspeh upravo zahvaljujući društvenim mrežama i influenserima koji su u realnom vremenu prenosili kolekcije, revije, događaje. Svakako da je i danas u velikoj meri tako, ali se influenserska modna scena dosta promenila.
U prethodnih nekoliko sezona primetan je sve manji broj influensera na modnim revijama, ili preciznije rečeno influensera koje smo navikli da viđamo u širokom spektru industrija, a ne samo onoj modnoj. Brendovi sada žele da rade samo sa talentima koji su koherentni i kojima je moda osnovni fokus. Uprkos tome, njihov način komunikacije u najvećem broju slučajeva ostaje dosta površan, jednostran i pristrasan. To, nažalost, dovodi do toga da publika ima sve manje poverenja jer je modni marketing sistem već sezonama veoma jasan i predvidiv. Tako npr. influenserka nosi total look brenda na čiju je reviju pozvana, koji veoma često ni ne bira, već isti za nju izabere brend ili utiče na izbor komada koje želi da promoviše u tom trenutku. Na reviji sedi u prvom redu gde se slika sa drugim koleginicama i objavi tek neki story, vrlo često i nekoliko dana nakon samog događaja. Nije tajna da je pojavljivanje influensera na određenom događaju deo šire marketinške strategije pa se samim tim dovodi u pitanje je li mišljenje samog talenta iskreno. Kod tradicionalnih medija oglasi i novinarstvo su odvojene kategorije, pa je jednostavno primetiti šta je reklama, a šta objektivna reportaža nekog događaja. Zakonska regulativa svakako se promenila pa su influenseri dužni da naglase kada je reklama plaćena, ali ponekad i dalje ostaje nejasno kada govorimo o plaćenoj saradnji, a kada o ličnom mišljenju influensera.
Potreba publike, ali i samih brendova za iscrpnijim i iskrenijim komentarom stvorila je novu kategoriju modnih influensera. To su modni komentatori. Iako ih ima na desetine kako na Instagramu, tako i na Tik Toku, osvrnuću se na nekoliko profila koji su trenutno popularni, a to su Hanan Bešović (@ideservecouture), Elias Medini (@ly.as), Beka Gvishiani (@stylenotcom), Luke Meagher (@hautelemode). Njihova priča počinje na sličan način kao što je to slučaj i sa influenserima. Njihov ulazak u svet mode ima sličan početak kao kod tradicionalnih influensera - ljubav prema modi i želja da tu strast podele sa drugima. Međutim, ono što ih izdvaja jeste njihov direktan pristup i spremnost da prokomentarišu i ono što im se ne dopada, čime se izdvajaju od tradicionalnih medija i klasičnih influensera. Od tradicionalnih medija se to ne očekuje, njihova uloga je da informišu i da budu objektivni.
Modni influenseri će gotovo uvek sve predstaviti pozitivno jer im je cilj da održe dobar odnos sa brendovima i da budu ponovo pozvani. Modni komentatori će najčešće izneti šta zapravo misle čak i kada im se nešto ne dopada. Veoma je zanimljivo da će i uprkos tome brendovi želeti ponovo da ih pozovu jer njihovo mišljenje upravo pravi dobar balans u komunikaciji.
Hanan Bešović je tako postao popularan praveći viralne meme, a suština njegovog izveštavanja su novosti o kolekcijama, reportaže sa revija, analize novih kampanja itd.
Beka Gvishiani je kroz svoj monohromatski plavo-beli profil, koji sadrži isključivo tekst, gotovo uvek prvo mesto gde ćete saznati sve najnovije vesti iz modne industrije; od smene kreativnih direktora, preko capsule kolekcija, pa sve do analize odevnih kombinacija na crvenom tepihu. Njegov profil je za razliku od drugih naročito popularan među ljudima koji rade u modi nevezano u kom segmentu industrije.
Elias Medini deluje kao neko čijeg se mišljenja dizajneri možda najviše plaše. Nekada veoma oštar poput Mirande Priestley u filmu Đavo nosi Pradu, a veoma često i ironičan u svojim komentarima savršeno komunicira sa GEN Z publikom. Njegovi komentari o kolekcijama veoma često deluju kao nešto što bismo u privatnoj poruci poslali najboljoj drugarici.
Luke Meagher ima novinarski pristup i njegov sadržaj su reportaže o kolekcijama, kampanjama, crvenom tepihu i svim drugim velikim modnim događajima. Odlikuju ga pre svega objektivnost i jednostavnost jer u svega nekoliko rečenica prenosi sve ključne momente.
Da li su modni komentatori postali nova generacija influensera? Razvoj digitalnih medija neprestano menja način na koji se sadržaj stvara i konzumira. Sa sve većom dominacijom platformi koje favorizuju video formate i narativni sadržaj, publika pokazuje želju za glasovima koji ne samo da informišu, već i analiziraju, kritikuju i pružaju jedinstven uvid. U modnoj industriji navikli smo isključivo na pozitivne kritike influensera. Ipak, konstruktivna kritika može biti podjednako dragocena, kako za dizajnere, tako i za ljubitelje mode. U tom kontekstu, modni komentatori ispunjavaju prostor u kojem tradicionalni mediji održavaju objektivnost, dok influenseri ostaju fokusirani na izbegavanje sukoba mišljenja zbog komercijalnih interesa.
Za razliku od klasičnih influensera koji uglavnom dele informacije ili promovišu proizvode, modni komentatori idu korak dalje. Oni otvaraju dijalog o kvalitetu, estetici i širim kulturnim ili društvenim implikacijama mode. Time utiču na publiku ne samo kroz sadržaj koji dele, već i kroz kritički stav koji neguju, zadržavajući dozu autentičnosti.
Ipak, postavlja se pitanje: kako će se ova podgrupa razvijati u budućnosti? Hoće li marketinški uticaj i njihove saradnje sa brendovima ugroziti nezavisnost i objektivnost? Ili će uspeti da zadrže svoju ulogu svežeg i iskrenog glasa u industriji? Modni komentatori su već sada ključan deo medijske modne scene, ali pred njima stoji izazov: balansiranje između rasta popularnosti i zadržavanja kritičkog integriteta. Njihova budućnost zavisiće od toga da li će uspeti da se distanciraju od uniformisanosti i komercijalnih ograničenja klasičnih influensera.