Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Intervju

Milena Dravić: Za razliku od sportista, narodnih pevača, glumci nikada nisu imali privilegije.

Autor Ana Dodig
Autor Ana Dodig

Vraćajući se u svoju mladost, glumica Milena Dravić ispričala je novinarki Tamari Skrozzi čemu su je sve naučili ženski uzori u porodici i kako su uticali na njen stil kojem se i danas divimo!

Izvor: foto: Marko Vulević, Stajling: Milan Đačić

Ipak, mnogi kažu da narod neće kulturu, već rijaliti programe. Mislite li da je to stvarno tako, ili narod ne može da želi ono što mu se ne nudi? 

Dozvolilo se da tri televizije s nacionalnom frekvencijom istovremeno puštaju rijaliti. Baš tada, RTS je krenuo sa odličnom serijom Čizmaši po sjajnom tekstu Dragoslava Mihailovića, u režiji Dejana Zečevića, i sa fenomenalnom glumačkom ekipom. Odmah potom, započelo je prikazivanje humorističke serije u režiji Milana Karadžića kao i šou program Ja mogu sve. Sigurna sam da su se tokom te dve noći, kada se to dešavalo, ljudi prebacivali s programa na kojima su rijalitiji na RTS. 

Onda, na Prvoj TV imate Andriju i Anđelku koji su fantastični. Mogli bismo i trebalo bi da imamo kvalitetniji program, prave vrednosti. Jer, ovo je gubljenje života, pameti, potpuno uništavanje ljudi. 

Nedavno su se vaše holivudske koleginice glasno pobunile da su manje plaćene od glumaca. Kod nas, situacija je takva kakva je i za glumce i za glumice, ali ima li i ovde nekih razlika između žena i muškaraca u glumačkoj profesiji? 

I ovde su glumice uvek bile slabije plaćene, pa je tako i danas. Glumci su plaćeniji od svojih partnerki i na filmu i na televiziji i u pozorištu. 

Imate li neko objašnjenje za to?

Ne. Odnos prema ženi generalno je takav. Mada, kada je reč o holivudskim glumicama, ne znam kako mogu da se žale da im nije dobro. Dobiješ 21 milion dolara i žališ se. To je zaista neverovatno. 

U filmovima, na televiziji i u pozorištu, baš kao i na crvenom tepihu, nosili ste kreacije najpoznatijih jugoslovenskih modnih kreatora tog doba. Koliko ste pažnje posvećivali modi i koliko je ona bila bitna za vas tokom karijere?

Nedavno je u Muzeju primenjene umetnosti bila izložba Aleksandra Joksimovića, jednog od naših najvećih kreatora. Jedan dan, ušla sam u Muzej i na prvom spratu ugledala tu divnu retrospekciju i zapanjila se kada sam videla tri moje fotografije smeštene u centar tog prostora. Zvala sam ga da mu čestitam i da mu kažem kako nisam očekivala da će tu biti moje fotografije jer je imao sjajnu ekipu manekena. Ali on nije zaboravio dane naše zaista velike i briljantne saradnje na šou programu Obraz uz obraz,  ni to što sam kasnije bila i njegov model. 

Tada nije bilo mnogo para, ali ja sam imala predivne haljine i voditeljske kostime... Sve drugo pravljeno je prema karakteru uloga koje smo igrali. Takođe i Dragan, kao i svi gosti koji su bili uključeni. Mislim da su se oni borili da nam dođu, između ostalog, i zato da bi ih Aleksandar Joksimović obukao za tu priliku. Ja sam na svetske festivale odlazila bez kompleksa jer sam bila fantastično obučena. Aleksandar Joksimović me je obukao i za taj Kan, gde su materijal moje haljine pipale i vrlo imućne žene koje su sebi svašta mogle da priušte. Raspitivale su se odakle je materijal, pa sam im ga ja čak i slala odavde... Pažnju je privlačio i stari srpski nakit koji sam nosila i koji i danas čuvam. Istina, ne u kući, moram da kažem (smeh). 

Naravno, u međuvremenu sam i sama mogla da kupim modele Christiana Diora, Sen Lorana, Laurae Ashley...

Moda na holivudskom crvenom tepihu danas podrazumeva čitavu industriju. Kako je to izgledalo u vreme kada ste odlazili u Kan? Ko vas je stilizovao, šminkao, frizirao?

Imala sam pripremljenu haljinu, znala sam kakva treba da mi bude frizura, a frizirala sam se u jednom salonu u Kanu. Nisam imala svog stilistu, garderobera, šta već sve glumice danas imaju. To je sada stvarno industrija za sebe. Ali, eto, i bez toga, ti ljudi tamo tražili su da im u London ili Pariz šaljem stvari koje sam imala na sebi. 

Kada se pogledaju forumi na kojima ljudi komentarišu vaše filmove i nastupe, jedna reč uvek se ponavlja: dama. Bilo da je „prva dama našeg glumišta“, „uvek dama“ ili nešto slično, ali to je bez izuzetka reč kojom vas opisuju. Šta je to što po vašem mišljenju čini jednu damu? I da li se osećate tako?

Žensko dete još odmalena oko sebe gleda starije, neke tete i tetke, komšinice. Posmatra  njihov izgled, ponašanje, odeću, procenjuje da li mu se dopadaju. Tako je makar bilo u našoj generaciji, ipak smo mi iz jedne sirotinje izašli... Dakle, formiraš ukus još od malih nogu. A sreća je ukoliko si u okruženju gde su žene koje sjajno izgledaju, koje su divno obučene, našminkane i očešljane, a nisu pretenciozne. Danas je sve pretenciozno, sve mora da bude nekako načičkano. Ja lično sam i u porodici imala uzor. I dan-danas, kada treba da rešim neko pitanje u vezi sa oblačenjem – kako ću se pojaviti, šta ću obući, kako ću se obući – ne zovem stilistu, nego u sećanje prizovem neke istinske dame. Možda su baš one zaslužne što i mene ponekad nazovu damom.

Razgovarala: Tamara Skrozza

Zapratite ELLE na Viberu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>http: //www.viber.com/ellesrbija

Najnovije

Najpopularnije

Moda

Celebrity