Elle style award za najboljeg dizajnera: Marko Mitanovski

Marko Mitanovski jedan je od retkih mladih srpskih dizajnera koji od trenutka kada se pojavio na sceni ne prestaje da zbunjuje sve oko sebe, najpre neverovatno precizno artikulisanom estetikom.

Na tvojoj zvaničnoj web stranici, u odeljku „BIO“, na samom kraju teksta piše da je M. M. najprepoznatljiviji po svojoj skulpturalnosti, dramatičnoj formi, detaljnoj konstrukciji i preciznoj geometriji. Najtačnije u najmanje reči, a na samom kraju... zašto?

Naučili su me da bi raspored informacija trebalo da bude takav.  Nažalost, nemam inventivniji izgovor. :)

Ako bi nekako trebalo da obeležiš sebe na mapi svetskih dizajnera (a svi znamo da se u modi sve određuje prema nekome i nečemu), koje bi koordinate dao onome ko želi da te locira?

Iako bežim od kategorizacija bilo koje vrste, recimo da bi to bio izraz najbliži senzibilitetu Garetha Pugha, Mcqueena u dramatici i koloritu, Iris Herpen i Barta Hessa u istraživanju formi i detalja.

Jednog dana se probudiš, shvatiš da nemaš ništa u frižideru, navučeš prvo što ti dođe pod ruku, izletiš na ulicu. Na vratima svoje male lokalne bakalnice srećeš ženu koja je od glave do pet obučena u tvoje komade (da ne preterujemo: bez revijske šminke i frizure)... Kako bi reagovao? Šta bi osetio u tom momentu?

Osetio bih zahvalnost. To svakako jeste veliki kompliment. Sigurno bi mi bilo neprijatno da joj priđem i bilo šta prokomentarišem. U to sam siguran. Sledeće što bih pomislio jeste: „Bože, ko još u po bela dana nosi scenski kostim u bakalnici? No, hrabre žene je uvek izlišno komentarisati. Samo im se pokloniš.

Ako bih ja smeo da dam neku definiciju tvog autorskog rukopisa, to bi bilo „mnogo kostiju, a malo mesa – otkrivanje skrivenih tajni u procesu stvaranja odevnog predmeta“, odnosno, u artikulaciji svojih ideja evidentno je, pre svega, kako si izabrao onaj najteži način da materijalizuješ sopstvene ideje, kroz maestralnu konstrukciju. Zapanjujuća je ta tranzicija likovnosti u trodimenzionalni objekat, i, zapravo, to jeste tvoj najjači adut. Dakle, ti si odlučio da biraš mnogo teži put od onih koji posežu za konvencionalnim načinima za stvaranje „lepe“ odeće… 

Ja sam samo izabrao da ostanem iskren prema sebi i prihvatim izazov. To je osnov svakog potencijalno dobro obavljenog posla. Nema tu kalkulacije. Budeš ti, ili foliraš da si nešto deseto, pa ti presedne. Isfrustriran nikada ne bih mogao da dam sto posto sebe. U ovom momentu, ovo jesam ja i siguran sam da se neću radikalno menjati. Evoluiraš godinama, ali nikad u nešto što nije deo tebe.

Ne prikazuješ svoje kolekcije po ustanovljenim modnim konvencijama, nisi veran samo jednoj modnoj manifestaciji. Kako izgleda stvaralački proces Marka Mitanovskog? Kako se i kada odlučuje da krene u stvaranje nove kolekcije? I koliko vremena mu je potrebno da je realizuje?

O konceptu najviše i mislim pre nego što započnem kolekciju. Razmišljam o tome šta me najviše izaziva i plaši. Tematika koja me isprovocira posluži kao dobar znak da bi trebalo time da se pozabavim. Volim, recimo, dobro razrađenu, zanimljivu teksturu. Sistematičan sam po prirodi, verujem da bavljenje detaljima ima veze s tim jer zahteva disciplinu i posvećenost. Ovo je moj način da vežbam svoje granice neodustajanja. Moguće da me najviše inspirišu okolnosti. U poslednje dve kolekcije, pre svega u poslednjoj, povezao sam skulpturu i kostim, tako da sam sarađivao sa četiri beskrajno talentovana vajara. Jedan od najstresnijih perioda u mom radu, jer smo bili ograničeni rokom, ali neprocenljiv. Najiskrenije sam im zahvalan na poverenju. Nikada manje od četiri meseca konkretnog rada. Rešenja i predloge u svojoj glavi pravim duže.

Jedna sasvim lična opservacija – tvoj talenat umnogome nadilazi talenat i težinu onih koji se nalaze na referentnoj listi osoba koje su ponele tvoje male masterpiece dragulje... plašiš li se kontekstualizacije ili misliš da je tvoj autorski integritet takav da ništa ne može da ga naruši?

Kada osetim da ću ugroziti svoj integritet, saradnja nije opcija. Odgovornost u radu je imperativ.

Kako komuniciraš sa klijentima? Kako dolaze do tebe? Kako biraš one sa kojima želiš da sarađuješ? Šta je to što te privuče kod neke osobe?

Jaka harizma. Prodornost. Iz nje mora da izbija snaga (ne samo fizička zbog težine kostima). Najčešće me klijenti kontaktiraju e-mailom.

Kako se zabavljaš i šta ti daje energiju da nastaviš dalje?

Obožavam da izlazim. To je moj ventil i to me puni. Sa istim entuzijazmom odlazim na žurke kao kad sam bio gimnazijalac. Koliko god to infantilno zvučalo.

Gde bi voleo da M.M. bude za jedno deset godina od sad? A gde misliš da će stvarno biti?

Ne planiram. Iskustvom sam naučen da moram da pratim svoje instinkte. I dokle god ih dosledno pratim i ne krivinašim, biću tu gde bi baš trebalo da budem. 

U banalnom određivanju modnih razreda tvoj rad bi, verovatno, bio svrstan u nešto tipa „nova gotika“. Da li bi ti sebe, lično, tako opisao? Ili si mnogo kompleksnija pojava nego što to izgleda na prvi pogled… 

Ja svoj posao doživljavam kao neku vrstu negovanja emocionalne higijene. I u tom smislu trudim se da budem vrlo praktičan u spajanju lepog i korisnog. To je moj emocionalni krš koji sam izbacio i potrudio se da pretvorim u nešto meni lepo. Te u tom smislu moja pojavnost nema veze s tim. Vedar sam i izrazito društven. Kolekcije su moja terapija i ništa dalje.

I još jedna privatna opservacija – ti si jedna od najfinijih osoba koje su se pojavile na tzv. srpskoj modnoj sceni u poslednje vreme. Kako ti to polazi za rukom?

Šta ja sad na ovo da odgovorim, a da ne ispadnem pretenciozni kreten? Hvala tebi na ovako lepom komplimentu.

Mogao si da se dislociraš odavde. Nisi. Ti stvaraš i živiš ovde. Sopstvenom odlukom. Zašto?

Produkcija mi jeste ovde, ali mi je brend, pre svega, baziran u Londonu. To jeste moja odluka, ali u skladu sa trenutnim okolnostima. Svakako sebe ne vidim u ovom okruženju. Trudim se da izbalansiram vreme provedeno u Srbiji i sa strane, a da me to na bilo kom nivou ne remeti.

Koje je to pitanje koje ti nisam postavio, a želeo si da ga vidiš u ovom intervjuu? Naravno, očekujem i odgovor na njega....

Ispričaću ti nešto o novoj kolekciji: bio sam inspirisan amorfnim oblicima iz prirode formiranih vulkanskom lavom. Vulkan podrazumeva zilion potpuno oprečnih asocijacija. Zato mi i jeste bio zanimljiv – tako snažan, razoran, destruktivan, a istovremeno veličanstven i lep. Želeo sam da nađem vezu između vulkana i fenomena bola i straha kojim sam se bavio u kolekciji. Na izvestan način ona predstavlja vizuelizaciju katarzičnog oslobađanja bola, između ostalog inspirisanog i Monkovom slikom Krik. Upravo iz tog razloga iz pojedinih kostima simbolično izlaze lica sa izrazom bola i straha – kao otpuštanje straha i bola.

U formi i teksturi kolekcija je više organska nego prethodne i više nego u prethodnoj, trudio sam se da objedinim skulpturu i kostim. Bliski saradnici su mi bili četiri vrsna vajara Sonja Gajić, Ivan Stevanović, Miki Lakobrija i Milan Stošić koji su doprineli ilustraciji apstraktnih oblika i figuraciji emocija. Juvelir brenda De Mode je za kolekciju dizajnirao nakit. 

Razgovarao: Ashok Murty 

Zapratite ELLE na Viberu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>http: //www.viber.com/ellesrbija