Bio je dvadeset i treći januarm sasvim uobičajen dan za Beyonce.

Kada vam je „run the world“ biznis plan, dan vam počinje ranije. Beyoncé Giselle Knowles Carter stiže u Mimodu, plesni studio u Los Anđelesu u tačno pet sati ujutru. Sala u ogledalima sa golim betonskim podom odiše stilom koji Beyoncé propagira: bela majica, mrežasta sportska jakna, bez aksesoara (ili čak cipela), kovrdžava kosa natapirana u  punđu u Flashdance stilu. Ona je žena koja je došla da radi. Pored nje je čuveni trio plesača koji je godinama prati i sada zajedno sa njom uvežbava – na radost kamera – slow motion pokrete koji su, kao što ćemo kasnije videti, delovi Formation videa. U ostalim kadrovima, Beyoncé stoji sama, nepomično i zapovednički, zureći pravo u kameru, bez ijednog treptaja oka. Atmosfera je opuštena i optimistična dok se šali i smeje sa plesačima, ali se iz aviona vidi da je ovo sve promišljeno vođena organizacija. 

Organizacija koju predvodi diva koja je, prema procenama Forbes magazina, prošle godine „bila teška“ 250 miliona dolara. Najnoviji projekti, između ostalog, uključuju novu muzičku izdavačku kuću, u sklopu njene kompanije Parkwood Entertainment, koja će uskoro predstaviti novu generaciju mladih pevača za čiji se stil i muziku pobrinula upravo ona – Beyoncé. Zatim Ivy Park, koji nije još jedna u nizu fashion-celebrity saradnji već pravi zajednički rad sa brendom Top Shop koji se razvijao godinama jer, kada Beyoncé potpisuje ugovore, spremna je da zasuče rukave. I stvarno je tako! Ona oblikuje i vodi svaki svoj projekat do kraja. Obično je i vlasnik – ili bar suvlasnik – istog.  A kao rezultat očekuje više od puke finansijske dobiti. Ivy Park nije samo gomila dukseva sa logoom, mrežastih topova, bodija i ultrastilizovanih helanki. On je način da se ženama pošalje poruka како treba da se osećaju moćno i dobro u svojoj koži, naglašava ženske vrednosti, suzbija perfekcionizam, snagu stavlja iznad lepote i propagira da žene treba da rade u skladu sa svojim telom, a ne protiv njega.

(zabavan info za Beyhivere: pevačicin srećan broj četiri, dan njenog i Jay Z-jevog rođenja i dan njihove godišnjice, suptilno se provlači kroz brend. Ime Ivy takođe u sebi nosi rimski broj IV) 

Kada je reč o uspehu brenda, Beyoncé kaže: „Za mene uspeh nije stvaran dok ne vidim žene u teretani, u parku ili na ulici kako nose kolekciju, znoje se u njoj i vole je.“ 

Da mit koji okružuje Beyoncéin lik i delo sve više raste svakim novim poglavljem njene karijere, najbolje oslikava činjenica da je ona žena sa najviše nominacija u istoriji Gremija: 53, i čak 20 osvojenih nagrada. Kako i sama kaže u pesmi Formation: „Sometimes I go off, I go hard / Take what’s mine, I’m a star / ’Cause I slay.” 

Mit o njoj raste zahvaljujući i njenoj suzdržanosti u medijima. Kao što je profesorka Yale univerziteta Daphne A. Brooks zabeležila u magazinu New York Times prošle godine: „Beyoncé je ovakvu popularnost dostigla zahvaljujući sposobnosti da bude veoma prisutna u javnosti, ali i nedodirljiva u isto vreme.“ Već tri godine zaredom, ona je u novinama sve, samo ne nema, ali pušta da njen rad govori umesto nje, negujući time osećaj misterije. U vremenu kada je sve vidljivo i dostupno, jedini trag svog intimnog života otkriva nam kroz fotografije na Instagramu i to uglavnom bez captiona. 

Zbog toga njena odluka da pusti spot za Formation bez ikakve promocije nije iznenađenje. Tako to radi Beyoncé! Na kraju, zar je ikakva promocija potrebna nekome ko može da sakupi sedam miliona YouTube pregleda u roku od 24 sata? Fascinantna slika na kojoj je ispružena na krovu policijskog automobila koji polako tone u reku New Orleans. Tamnoputi mladić pleše ispred linije belih uniformisanih policajaca, a Blue Ivy se slatko njiše uz stihove: „I like my baby hair, with baby hair and Afros / I like my Negro nose with Jackson 5 nostrils.“ Čim je izašao, spot je postao deo javne rasprave o rasi i krivičnoj pravdi u Americi. Dok su je neki optuživali za provokaciju, policajci sa Floride su je žustro branili. Kao i sa većinom stvari koje uradi, bilo da menja boju kose ili piše ljubavnu pesmu za muža, ne postoji osoba na svetu koja nema mišljenje o tome šta Beyoncé treba, a šta ne treba da radi. Spotom i pesmom Formation Beyoncé se deklariše kao umetnica spremna da iskoristi svoju moć kako bi pokrenula teške, ali veoma važne debate o temama koje su u Americi neophodne, a zaboravljene. Drugim rečima, Beyoncé ne samo da će zadržati svoju krunu, ona će nastaviti da je zaslužuje svakim novim korakom. „I dream it, I work hard, I grind till i own it.“ U ovom intervjuu Beyoncé priča o tome šta ljudi ne razumeju u vezi sa njenim poslom i kako čak i dizajniranje linije helanki može biti feministički čin. 

Počnimo sa Ivy Parkom. Koliko dugo se taj projekat radio?

Kupujem u Top Shopu skoro 10 godina. To je zapravo jedno od retkih mesta gde mogu da kupujem ono što volim. Osećam se kao tinejdžerka. Kad god sam u Londonu, tu je moj ritual: stavim kačket i izgubim se u odeći. Od kako sam postala mama, a i što sam starija, sve više me zanima fitnes i zdrav način života. Shvatila sam  da ne postoji pravi sportski brend za žene poput mene, mojih igračica ili prijateljica. Ništa za čim bi čeznule devojčice poput moje ćerke. Zamišljala sam Ivy Park kao mesto za žene kao što smo mi. Kontaktirala sam Topshop i našla se sa Sir Philipom Greenom, glavnim izvršnim direktorom kompanije Arcadia, kompanije koja je vlasnik Topshopa. Mislim da je prvobitno mislio da želim da budem njihovo zaštitno lice, kao što su radili sa drugim poznatim ličnostima, ali ja sam želela zajednički projekat. Već na prvom sastanku predstavila sam mu ideju, misiju, cilj, svrhu i marketinšku strategiju i mislim da je bio impresioniran. Pristao je na partnerstvo.

PageBreak

Radili ste modne linije i pre, ali šta ste konkretno naučili iz ovog iskustva?

Naučila sam da morate biti spremni. I to da, kada zamislite nešto, morate da se posvetite tome i realizujete to. Imali smo bezbroj sastanaka; tražili smo i intervjuisali dizajnere mesecima. Znala sam da struktura materijala i sklop moraju biti na prvom mestu. Zaista smo radili natenane, razvijali tkanine koji su nam bile potrebne i fokusirali se na to da sportsku odeću povedemo korak dalje.  S obzirom na to da sam ceo život provela na treninzima i probama, bila sam veoma jasna u vezi s tim što želim. Znojim se, prevrćem se, stalno sam u pokretu – pa smo dizajnirali helanke sa visokim strukom u kojima zaista možete da se krećete i da vam bude udobno. 

Koji detalji vas najviše inspirišu u kolekciji?

Postoji suptilna odlika naše odeće, koja podiže zadnji deo tela tako da kada ste na biciklu, trčite ili skačete, ne osećate suvišne vibracije. Takođe, obraćanje pažnje na male detalje, kao što je otvor za rukav koji je na savršenoj visini, dobar kroj koji pokriva ostale delove ženskog tela na kojima konstantno radimo. Imam obline i bila sam vrlo jasna u zahtevima o tome kakva odeća treba da bude da biste se njoj osećali udobno, ali i seksi. U predelu struka odeća podiže i sužava, tako da lepo oblikuje žensku figuru. Kombinovali smo neke delove iz muške sportske garderobe, koje sam želela da budu prevedeni u žensku. Svakako, za mene su najvažniji udobnost i kvalitet materijala, koji dozvoljava telu da diše.

foto: Instagram / elleusa 

Koliko su vam važne vrednosti brenda – ideja o ljubavi prema sebi i udruživanju devojaka i žena?

To je suština: najbitnija stvar jeste slaviti ženu i telo koje ima, kao i stalnu težnju ka boljem. Nazvala sam brend Ivy Park, zato što je park mesto koje nam je zajedničko. Svi možemo otići tamo, svi smo dobrodošli. Možemo ga stvoriti gde god poželimo. Za mene je to mesto odakle potiče moja energija. Mislim da svi imamo takvo mesto, gde odemo kada se sa nečim borimo, kada postavljamo ciljeve i ostvarujemo ih.

U prošlosti ste pričali o pritisku perfekcionizma...

Radi se o promeni prioriteta. Poenta nije perfekcionizam, već svrha. Moramo da brinemo i negujemo svoja tela. Žene treba da izdvoje vreme za sebe i svoje duhovno stanje, bez osećaja krivice ili griže savesti. Svet će vas videti onako kako vi vidite sebe i ophoditi se prema vama kako se vi ophodite prema samoj sebi.

PageBreak

Šta mislite o ulozi žene u biznisu?

Uzbudljivo je, ali moć da odlučujete o svemu i odgovornost koju snosite za to jeste i teret i blagoslov u isto vreme. Moja definicija moći je realizovanje stvari bez traženja dozvole da se to uradi. Ona utiče na način kako ljudi vide sebe i svet. Čini da ljudi sa ponosom stoje iza onoga što jesu.

Da li je majčinstvo pojačalo želju da svet učinite boljim mestom?

Naravno. Mislim da, kao i svaka majka, samo želim da moje dete bude srećno i zdravo i da ima priliku da ostvari svoje snove.

Kako biste učinili stvari drugačijim za njenu generaciju?

Želela bih da iskorenim pritisak koji društvo nameće stavljajući ljude u kalupe.

foto: Instagram / elleusa 

Koje lekcije ste naučili od svojih roditelja?

Ima ih mnogo… Pre svega biti darežljiv i brinuti o drugima. Takođe sam naučila da je vreme najvažnija stvar koju imate, i morate ga pametno iskoristiti. Roditelji su me naučili kako da radim vredno i pametno. Oboje su bili preduzetnici. Gledala sam ih kako naporno rade po 18 sati dnevno. Naučili su me da ništa vredno ne dolazi lako. Moj otac je cenio disciplinu i bio je strog prema meni. Pripremio me je da budem vođa i da razmišljam svojom glavom. Majka me je bezuslovno volela pa se nisam plašila da sanjam. Od nje sam naučila koliko je važno stajati iza svojih reči i biti posvećen. Jedna od najboljih osobina moje majke je da oseti kada prolazim kroz težak period. Tada mi pošalje poruku sa najmoćnijim molitvama, i ona uvek dođe baš trenutku kada mi je najviše potrebna. Priključena sam na njen emotivni wi-fi.

Za vreme Mrs. Carter Show turneje, prihvatili ste svoju moć na novi način – ispisivanjem reči ,feminista’ velikim roze slovima na ekranima na sceni. Zbog čega ste odabrali ovaj izraz?

Stavila sam definiciju tog termina u svoju pesmu Flawless, a na turneji je nisam iskoristila zarad  promocije ili deklarisanja da sam feministkinja, već kako bih razjasnila pravo značenje te reči. Nisam sigurna da ljudi znaju i razumeju šta ona zapravo znači, ali je suština veoma jednostavna. Feminista je neko ko veruje u jednaka prava za muškarce i žene. Ne razumem negativne konotacije ove reči, ili zašto bi trebalo da izuzme suprotni pol.  Ako ste muškarac koji veruje da vaša ćerka treba da ima iste mogućnosti kao vaš sin, onda ste feminista. Potrebno je da i muškarci i žene razumeju dvostruke standarde koji postoje u svetu i moramo podstaći ozbiljne razgovore koji će pokrenuti promene. Pitajte bilo koga, muškarca ili ženu: „Da li želite da vaša ćerka dobije 75 centi iako je zaradila dolar?” Šta mislite da bi bio odgovor? Kada pričamo o jednakim pravima, problem je u tome što se žene ne tretiraju jednako kao muškarci. Zato želim da radim sa organizacijama koje se bave ovim problemom, kao što je Chime For Change i Global Citizen. Oni razumeju kako problemi vezani za edukaciju i zdravlje širom sveta utiču na život žena i njihovu decu. Prave programe koji pomažu devojčicama koje su izložene smrtnim opasnostima samo zato što žele da uče ili koje rade na zaštiti žena i prevenciji smrti prilikom porođaja zbog nedostatka zdravstvenog osiguranja. Istina je da me rad na tim problemima čini feministkinjom, ali još važnije od toga, čini me čovekom. Ne želim da prihvatim nijednu etiketu, niti da to što nazivam sebe feministkinjom izgleda kao da je to važnije od rasizma, seksizma ili bilo čega drugog. Iscrpljuje me etiketiranje i uklapanje u ustaljene šablone. Ako društvo dozvoljava muškarcima da izraze svoju mračnu stranu, bol, seksualnost i mišljenje, mislim da žene zaslužuju ista prava.

Šta biste rekli onima koji smatraju da ne možete da budete feministkinja i da prihvatite svoju  ženstvenost?

Svi znamo da to nije istina. Odluka da budete feministkinja nema veze sa ženstvenošću ili muževnošću. Nismo samo jedna stvar. Svi oni koji veruju u jednaka prava muškaraca i žena ne govore, ne oblače se i ne razmišljaju isto. Jednostavno je, ako muškarac može nešto da uradi, žena treba da ima mogućnost da uradi to isto. Ali, to je obostrano. Stvari kojima učimo naše ćerke, kao što su izražavanje emocija, bola i ranjivosti – moramo dopustiti i svojim muškarcima i sinovima, i podržati ih u tome.

Sećate li se trenutka u svom životu kada ste shvatili da zaista imate moć?

Mislim da sam svoju moć otkrila posle prvog albuma Destiny’s Child. Izdavačka kuća nije iskreno verovala da smo pop zvezde. Potcenili su nas, i zbog toga su nam dozvolili da same pišemo svoje tekstove i pesme, što se ispostavilo kao najbolja stvar za nas. Tada sam postala umetnik i preuzela stvari u svoje ruke. Nismo to planirale. Jednostavno smo imale viziju, ali nas niko nije pitao kako zapravo vidimo sebe. Tako da smo sve stvorile same i kada je došao uspeh, shvatila sam da imamo moć da kreiramo sve što zamislimo. Nismo morale da zavisimo od drugih, mogle smo same sebi da omogućimo ono što smo želele.

Šta mislite da ljudi ne razumeju o vama, i preciznije, o poruci koju ste preneli posredstvom videa Formation?

Ja sam umetnik, i mislim da je najmoćnija umetnost često neshvaćena. Oni koji razumeju moju poruku kao stav protiv policije, u potpunosti greše. Divim se i duboko poštujem policajce i njihove porodice koje žrtvuju sebe kako bi nas zaštitili. Ali, da razjasnim: apsolutno sam protiv policijske brutalnosti i nepravde. To su dve različite stvari. Ako je slavljenje moje kulture i mojih korena tokom Meseca crnačke istorije bilo koga uznemirilo, ta osećanja javila su se mnogo pre spota i mnogo pre mene. Ponosna sam na ono što sam stvorila i na to što učestvujem u debati koja će unaprediti mnoge stvari.

Šta želite da postignete u sledećoj fazi svoje karijere?

Nadam se da ću stvoriti umetnost koja leči. Umetnost koja čini ljude ponosnim u svojoj borbi. Svako oseća bol, ali nekada morate proći kroz nelagodnost transformacije. Bol nije lep, ali da ga nije bilo, ja sada ne bih držala svoju ćerku u svojim rukama.

Zapratite ELLE na Viberu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>http: //www.viber.com/ellesrbija